Počela je rana setva određenih povrtarskih kultura, a među prvima je grašak. Ova mahunarka seje se od 20. februara do 15. marta, u zavisnosti od trenutnih vremenskih prilika i područja uzgoja. Osim što je našao široku primenu u gastronomiji, odnosno ljudskoj ishrani, grašak (Pisum sativum) obogaćuje zemljište azotom za druge kulture.
Piše: Tanja Prolić
Kako biste ostvarili željeni prinos i kvalitet, važno je obezbediti optimalne uslove pre setve, odnosno, obaviti setvu graška na najbolji mogući način. Ovih 10 pravila će vam u tome pomoći:
1 Grašak se ne uzgaja u monokulturi i na isto mesto može doći tek nakon četiri godine. U protivnom, došlo bi do nagomilavanja štetočina, razvitka korova i pojave uzrokovača bolesti koje desetkuju prinose. Grašku kao sused odgovara bela gorušica jer ga štiti od štetočina, a odlične komšije su mu i šargarepa, kupus, zelena salata i krastavac. Sam grašak je dobra pretkultura za većinu povrtarskih vrsta, jer rano napušta zemljište, a ostavlja u njemu dodatni azot. Na površini na kojoj se nalazio grašak najbolje je uzgajati papriku i paradajz.
2 Vrlo je bitno čistiti biljke od korova. Kako brzo niče, u prvom delu vegetacije grašak uspeva da nadvlada korov, međutim, kasnije korovi uzimaju sve više maha, ukoliko se ne uklone
3 Za setvu graška izaberite osunčane, osvetljene pozicije. Potrebno mu je sunce, ne uspeva u hladu.
4 Iako grašak traži dobru snabdevenost zemljišta vlagom, izbegavajte prevlažna zemljišta koja će dovesti do velike podložnosti biljaka oboljenjima. Grašak voli propusna, prozračna zemljišta, rastresite i mrvičaste strukture, kako bi se koren što bolje razvijao. Optimalna vlažnost zemljišta je od 60 do 80 % PVK. Najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima rN vrednosti od 6,5 do 7,5.
5 Dubina setve kreće se od 3 do 5 centimetra, a setva se obavlja u grupicama, u kućicama ili trakama. Kada je reč o sadnji u grupicama, nju čine tri do četiri zrna, posejana u unapred iskopane kanale, a grupice su međusobno udaljene oko 15 centimetara. Kada je reč o sadnji u trakama, vrši se uglavnom u dva do tri reda, međusobno udaljena oko 15 centimetara, dok je razmak između traka 40 centimetara. Kod visokih kultivara između redova postavlja se potpora, a to mogu biti grane ili plastična mreža na kolčeve. Stabljika graška nije čvrsta i, kada naraste, počinje da se savija. Nosači će biljke podići od zemlje jer u kontaktu sa njom brže propadaju, a sama berba je otežana.
6 Pre setve dobro osmotrite seme – ukoliko uočite oštećena zrna sa simptomima oboljenja, ili ukoliko su promenjene boje, bolje ih bacite. Klijavost semena možete ispitati jednostavnim testom. Napravite slani rastvor tako što ćete u jedan litar vode dodati supenu kašiku soli i dobro izmešati, pa potopite manju količinu semena i ostavite da odstoje preko noći. Semenke koje su isplivale se odbacuju, dok se ostale isperu i ostave u vlažnoj gazi 48 sati. Seje se 80 do 100 klijavih zrna na jedan kvadratni metar.
7 Optimalan rok setve je od druge polovine februara do sredine marta jer grašak prekrivanjem tla u tom periodu smanjuje mogućnost zakorovljenosti i njegova vegetacija se završava do sušnog razdoblja. Naime, ova kultura osetljiva je na nedostatak vode. Setva se može produžiti najviše deset dana od navedenog roka, jer kasna setva utiče na smanjenje prinosa. Poželjna temperatura zemljišta za setvu graška je bar 10°C.
8 Seme graška polaže se u vlažno zemljište. Ukoliko je ono suvo, neophodno ga je dobro zaliti, kako bi seme nabubrilo i niklo. Seme niče od 10 do 14 dana, a posle nicanja se zaliva jednom u pet dana, ukoliko je zemlja suva i nema padavina. Za optimalne prinose grašku je potrebno obezbediti oko 140 milimetara vodenog taloga. Vlaga je biljkama naročito potrebna u periodu cvetanja i plodonošenja. Ukoliko nema dovoljno vlage, javiće se opadanje cvetova, slabija oplodnja, čime se smanjuje i prinos.
9 Zemljište se osnovnom obradom u jesen ore do 30 centimetara dubine. Kada je reč o organskim đubrivima, najviše mu odgovaraju kompost, humus ili treset. Kako je grašak azotofiksator, izbegavajte đubriva s visokim sadržajem azota, jer prekomerna količina ovog elementa dovodi do preteranog vegetativnog rasta, pa rod može izostati. Azotno đubrivo se, dakle, koristi u vrlo malim količinama, samo da bi se biljke obezbedile u prvim fazama rasta. Biljke graška generalno nisu preterano zahtevne kada su u pitanju mineralna đubriva, upravo zbog kratke vegetacije.
10 Mlade biljke mogu podneti veću hladnoću, one izdržavaju temperaturu do -6 stepeni Celzijusa. Voli umerenu i vlažnu klimu, dok pri višim temperaturama, iznad 25 stepeni, biljke stopiraju rast, odbacuju cvetove, formirane mahune zakržljavaju i deformišu se. To je razlog zašto ne bi trebalo kasniti sa setvom. Obrazovana sitna zrna daju seme lošeg kvaliteta. Grašak niče na temperaturi od četiri do šest stepeni, a optimalna temperatura je od 16 do 18 stepeni. Prilikom cvetanja najbolje je kada su spoljašnje temperature od 18 do 20 stepeni, dok je za razvoj mahuna taj raspon od 20 do 22.
