Ovih dana se u medijima i na Sajmu pčelarstva u Vranju otvorila tema o kavalitetu meda u velikim trgovinskim lancima u Srbiji. Kao što verovatno znate, Rodoljub Živadinović iz SPOS-a ponovio je na otvaranju sajma pčelarstva u Vranju da na tržištu ima dosta falsifikovanog meda i da je, SPOS u saradnji sa drugim proizvođačima rakije, vina, mleka i sokova koji imaju isti problem, napravio klaster “Ujedinjeni za kvalitet”. Zajedno sa Pokretom potrošača organizovali su uzorkovanje proizvoda u velikim marketima na području Pančeva gde je utvrđeno da je 88% meda falsifikovano.
U Srbiji postoji između 17 – 20 hiljada pčelara. Svake godine broj se smanjuje. Mnogo ljudi odustaje od pčela, traže stalno zaposlenje jer moraju da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Ovde dobiti nema. Ogromna su ulaganja, veliki troškovi opreme, lekova, i svega što je potrebno za proizvodnju meda. Cene su više nego duplo više u odnosu na prethodnu godinu, dok je cena meda u otkupu duplo jeftinija. Iako izvoz nije zabranjen, njega nema. Gotovo cela EU se snabdeva iz Kine. Naš med, koji je visoko kvalitetan, nije konkurentan sa cenom za evropsko tržište. Kako je ministarka Tanasković izjavila i Srbija je potpisala sporazum sa Kinom. Da li je i med u tom paketu i kakva je razmena ugovorena, videćemo.
Foto: Shutterstock
U razgovoru sa članovima SPOS-a zanimalo nas je, s obzirom na spisak proizvođača meda spornog kvaliteta, da li postoji posrednik između njih i velikih trgovinskih lanaca.
- Nemojte da mislite da samo mi u Srbiji imamo problem sa falsifikovanim medom – izjavili su predstavnici SPOS-a – ceo svet u velikim lancima ima med sumnjivog kvaliteta, i Engleska i Nemačka i mnoge druge, čak i SAD pogotovo ove godine ima veliku neorganizovanost i pojavu do sad najvećeg broja falsifikovanog meda, iako su sprečili njegov uvoz. Na žalost tako je i kod nas, privatni proizvođači direktno potpisuju ugovore sa trgovinskim lancima, ne postoji distributer, tako da je odgovornost za kvalitet na samom proizvođaču odnosno pakeru meda. Ova akcija u Pančevu služi da javnost zna kakav med kupuje i koristi. Srbija ima kvalitetan med i ima dovoljno meda i za sebe i za izvoz. Mi smo sa ovim podacima izašli u javnost jer nemamo šta da krijemo, a ko treba da reaguje, prepoznaće se.
Na pitanje kako da mi kao potrošači znamo da li kupujemo pravi med i kakvog je kvaliteta, odgovor je nikako, osim ako ga analiziramo u ovlašćenim laboratorijama. Preporuka je da kupujemo od malih pčelara, pčelara koje poznajemo ili po preporuci. Možda je i cena ono što bi moglo da nam pomogne, jer ako med, meso, mleko ili bilo koja prehrambena namirnica ima jako nisku cenu nešto je moralo da joj bude oduzeto.
Pitali smo još koliko znači najava ministarke Tanasković da će od sledeće godine subvencije po košnici biti veće za 200 dinara.
- Nama ne znači to povećanje subvencije, iako svakako podržavamo tu akciju i brigu države, jer svaka pomoć je dobrodošla, ali to povećanje ne pokriva ni inflaciju za ove četiri godine koliko subvencija nije podizana, te ovo povećanje zapravo nije povećanje. Mnogo više bi nam značilo da država uloži dodatne napore u usaglašavanju veterinarskih sertifikata sa što većim brojem arapskih i dalekoistočnih zemalja gde se kvalitetan med još uvek ceni i dobro plaća – poručuju članovi SPOS-a za Dobro jutro.
R.D.J.
