Ukoliko ste slični meni, onda želite da na svojoj okućnici ili vikendici, jedete voće direktno sa drveta ili da uberete paradajz i zagrizete ga kao jabuku. Jeste to danas i trend, ali nije neko otkriće kako se o tome priča. I naši stari su jeli voće direktno sa grana. Sadili su biljne vrste koje se ne prskaju. Da, mnogi će reći nije bilo toliko zagađenja svuda oko nas i u pravu su, zato sam se i zainteresovala za ovu temu, da vidim i pokušam da obuhvatim na jednom mestu koje biljke mogu da koristim kao prirodnu zaštitu i pre svega kako.
Činjenica je da hemijska sredstva zagađuju i površinske i podzemne vode i imaju prilično štetan uticaj na biljni, životinjski svet, na kraju i na čoveka. Kada koristimo hemijska sredstva time prekidamo prirodne lance i mešamo se u prirodne zakone, poručujići biljkama da ne moraju same da se izbore, već da ćemo mi biti ti koji će se boriti za njih. Logično je da one to nakon nekog vremena i prihvate, a mi smo onda primorani da, ukoliko želimo dobar rod, koristimo hemijska sredstva.
Hemijska zaštita jeste brža, ali zaštita od štetočina i bolesti prirodnim putem je manje opasna i za prirodu i za čoveka.
Kada je u pitanju ekološka proizvoda, biljke se hrane što kvalitetnijim kompostom, organskim đubrivom, prskaju se biljnim preparatima i korov se čupa, a zaraženo voće ili bilje se odstranjuje, te se tako dobijaju otpornije, zdravije biljke, a samim tim i zdrav plod.
Još jedan vid borbe protiv štetočina je i sam suživot biljaka, biljke štite jedna drugu i ako ih posadite blizu povećavate njihovu snagu. Jedan od boljih primera je kada posadite šargarepu uz luk, vi luk štitite od lukovemuve, a kad granu zove zabijete u zemlju zaštitićete plodove od krtica.
Postoje 3 grupe biljaka koje mogu da se koriste kao zaštita u vrtu:
Biljke koje ubrzavaju rast, obogaćuju i đubre zemljište su kopriva, gavez, seme i cvet komorača, volovski jezik, mladice i lišće paradajza, lišće cvekle.
Njih koristite kao tečno đubrivo i pomoću tog đubriva se aktivira život u zemlji.
Biljke isitnite i ostavite u posude koje mogu biti glinene, drvene ili plastične, ali ni u kom slučaju u metalne. Posude napunite do pola biljem i do vrha vodom koja ne sme biti iz vodovoda zbog prisutnosti hlora. Tako napunjene posude ostavite da stoje na suncu, pokrivene daščicama ili mrežicom i promešajte smesu dva puta dnevno. Kada tečnost u posudi počne da peni onda ubacite šaku kamenog brašna (na 10 l vode), kako bi sprečili pojavu neprijatnih mirisa. Posle tri do četiri sunčana dana đubrivo će biti spremno (kad prestane da peni). Koristite za zalivanje tla oko biljaka razređeno 1:10 za lisnato ili 1:2 za plodovito povrće.
Biljke koje koristimo za borbu protiv parazita su kopriva, hrastov list prikupljen u jesen, vratić, list zove, pelin, kamilica i one biljke koje sadrže dosta tanina – list oraha, kora hrasta. Biljke se usitnjene potapaju u kišnici od jedan do tri dana, procede i njima se prska voće i povrće. Primenjuje se pre nego što započne fermentacija, pre nego što se na površini vode pojavi pena.
Za sprečavanje bolesti koriste se preslica, brezin list skupljen u jesen, paprat,lukovi…
Biljke 24 sata namačite u kišnici, a zatim u istoj vodi kuvajte 30 minuta.Ostavite pokriveno da se ohladi, procedite i prskate po biljkama.
Sve navedene biljke možete koristiti u svežem stanju ili suve. Berite ih neposredno pre cvetanja na sunčanim mestima i kad je sunčano vreme. Usitnite ih i sušite na čistom, provetrenom i senovitom mestu. Najbolje ih je prostreti u tankom sloju na mrežu i povremeno ih okretati. Suve biljke možete čuvati u platenim torbama ili drvenim posudama. Tekst: Redakcija Dobro jutro
