Kada radilice ranije isteruju trutove iz košnica, pčelari kažu da će zima brzo doći. Po tome, zima je već tu, jer su još u avgustu primećeni trutovi na poletaljkama, pčele su ih počele izbacivati. Neuobičajeno rano! Zašto? Da li ih je prevarilo vreme? Stala paša? Ili nemaju dovoljno hrane? Teško je znati njihovu ćud! Baš kao što u „Novom pčelaru“ Avram Maksimović o radovima u novembru piše: „Pčelara će vreme naučiti šta sa pčelama treba da radi“. I tada, pre više od dva veka, a i sada, to se nije promenilo, ali se unapredila tehnologija pčelarenja. Pčele žive u skladu sa prirodom i prezimljavaju zahvaljujući svom društvenom životu.
Novembar je mesec kada na pčelinjaku ima najmanje posla. Pčele su uzimljene, u košnicama nema legla i potrošnja hrane je vrlo mala, a pčelari su obezbedili uslove za mirovanje. Pčelinjak se obilazi radi kontrole stanja.
Škole za početnike, predavanja za iskusne
Zimski meseci posvećuju se stručnom usavršavanju i čitanju sad već bogate pčelarske literature. Skoro svako društvo pčelara u Vojvodini i čitavoj Srbiji organizuje zimska predavanja, na kojima se razmenjuju iskustva i stiču nova znanja, i škole za početnike, koje su sve masovnije i okupljaju sve mlađe ljubitelje prirode i pčela, što je dobar znak za pčelarstvo. Ti skupovi su dragoceni jer se na njima sumiraju rezultati minule godine, uočavaju greške napravljene slučajno, iz eksperimenta ili iz neznanja. Ali, pošto se u pčelarstvu primenjuje pravilo da pravila nema, onda se uvek polemiše o dva i više rešenja nastalih nedoumica.
Tako se na društvenim mrežama povela diskusija o ventilaciji u košnici i pitanju da li pčele bolje prezimljavaju sa žičanom podnjačom ili zatvorenom dubokom podnjačom.
„Nekada davno, kada sam počinjao da pčelarim, otac mi je 1973. kupio 20 DB košnica sa 12 ramova i pregradnom daskom, debljina zida 3 cm, otvor u punoj podnjači sa mrežom i odozdo poklopac kružnog oblika koji se zatvarao rajberom, tkz. bugarke. Tad je to trebalo, a i sad na LR košnicama imam mrežu preko cele podnjače i ne zatvaram. Šta je pravilo, šta nije, oba tipa uspešna, ukupno 460 košnica. Ipak, veća potrošnja meda je sa punom podnjačom“, piše Branko Bogdanović, dok Nenad Stojkov, koji ima iskustvo u korišćenju obe podnjače, navodi: „Imam pune mrežaste podnjače koje nikada ne zatvaram. I pčele ih nikad ne lepe propolisom, nikad ih ne zatvaraju svojim telima nakupljajući se na podnjači, lepo ih čiste, nema razlike u potrošnji i proizvodnji meda, bolja je ventilacija, radio sam sa obe, sad samo sa antivaroznom podnjačom.“
„Sto pedeset antivaroznih podnjača zatvaram, tj. prepravljam ih na pune. Puna podnjača i puna poklopna daska i sve što je potrebno za ventilaciju i po najvećim vrućinama je okruglo leto na svakom telu i desetak rupa fi 8 na prednjoj strani poklopne daske. Nema tihe grabeži, nema promaje, uvek uredna i čista, nema mrava i voskovog moljca“, komentariše Dejan Tesovac.
Iako je sada u trendu žičana antivarozna podnjača, iskusni pčelari smatraju da će se puna podnjača vrlo brzo vratiti u pčelinjake. To potvrđuju i oni koji pčelare sa pološkom, iako takvih košnica ima znatno manje u odnosu na LR i DB, u pološki pčele nemaju problema sa ventilacijom, u košnici nema vlage a ni buđi. I ono najvažnije – samo jaka i zdrava pčelinja zajednica u svakom tipu košnice uspešno prezimljava.
I klube se na toploti širi
Klube čine jezgro i omotač. U centralnom delu klubeta su mlade pčele, a u omotaču starije i istrošenije, koje formiraju izolacioni prsten čija je debljina od 2,5 do 7,5 cm, što zavisi od jačine društva i spoljašnje temperature. Što su temperature niže, kora (omotač) raste i klube se skuplja, i obrnuto – povećanjem temperature kora se smanjuje i klube se širi. Pčele se razmeštaju tako da koriste toplotu iz susedne ulice. Periodično, menjaju svoja mesta. U kori su dok u želucima imaju hrane. Kad je potroše, pčele „uranjaju“ u klube, podižu se do hrane, napune želudac medom i ustupaju mesto drugim pčelama iz klubeta. Omotač održava toplotu koju troše pčele u sredini klubeta. U kori klubeta temperatura je od 6 do 12 ºC, dok je u jezgru minimum 24,5 stepeni.
Zaštita od vetrova, detlića, miševa, rovčica
Najvažniji posao u novembru je da se pčelama obezbedi potpuni mir, da se pčelinjak zaštiti od jakih vetrova, koji mogu da nanesu veću štetu od snežnih padavina i veoma niskih temperatura. Opasno je da vetar duva u leto, te ga treba zaštititi zaštitnikom ili ter-papirom. Ako vremenski uslovi dozvole, pčelinjak može i da se ogradi. Time se sprečava i pristup domaćim i divljim životinjama, koje mogu da naruše mir na pčelinjaku. Ponekad i ptice mogu da uznemire pčelinje društvo, skupljajući uginule pčele sa leta. Najopasniji je detlić koji, kada se nađe na pčelinjaku, probija košnice i hrani se pčelama, što može da ugrozi ceo pčelinjak. Dakle, svako šuškanje, kucanje ili grebanje po košnicama može da uznemiri pčele te da po najjačoj zimi ostave klube i krenu na leto. To se iskusnom i dobrom pčelaru neće dogoditi!
Ako su leta bila smanjena, treba ih otvoriti da u košnice može da dopire svež vazduh, ali valja staviti češljeve, da miševi ili rovčice ne mogu da uđu. Posmatranjem leta košnica, pčelar može da primeti da li su miševi ili rovčice ulazili. Ako na poletaljkama ima više izmrvljenog saća, u košnici je miš, a ako primetite izgrickane pčele, znajte da je tu rovčica. Ovi glodari mogu da naprave veliku štetu na pčelinjaku, jer pčele ne mogu da se brane kada su u klubetu.
Miševima prija toplota u košnici, te kad se u nju nastane, tu se i razmnožavaju. Zbog toga su neophodni češljevi, ali svakodnevno treba pratiti vremenske uslove a kada otopli, češljeve valja skinuti da bi pčele mogle lakše da očiste košnicu. Pažljivo očistite mrtve pčele sa leta da bi se omogućilo pravilno provetravanje košnice. Takođe, ako padne sneg, preporučljivo je da ga skinete. Nije problematičan sneg, već led koji može da zatvori leto i poremeti ventilaciju.
Jača društva – bezbednija zima
Tihomir Jeftić je svojevremno mnogo pisao i savetovao pčelare kako da ostvare cilj. Između ostalog, o utopljavanju košnica on navodi: „Velika je dilema pčelara da li treba da utopljava košnice sa pčelama. Praksa je pokazala i naučna istraživanja potvrdila da veću pažnju, radi uspešnog zimovanja, treba pokloniti samim pčelinjim društvima, da treba nastojati da ona u toku čitave godine budu jaka, da u prejesenjem periodu izvedu što je moguće više mladih pčela, da budu obezbeđena dovoljnom količinom hrane, sa dosta polena i, razume se, da su zdrava.“
Padom temperature na +13 ºC i niže pčele se koncentrišu blizu leta na ramove iz kojih je izašlo poslednje leglo i formiraju zimsko klube, u kojem matica i pčele radilice miruju i zimuju, trošeći rezervnu hranu najmanje u toku godine. Jaka pčelinja društva klube formiraju na temperaturi od +8 ºC, srednja pri +10, a slaba od +12 stepeni. Oko 75 odsto površine rama koju klube zauzima su ćelije bez meda, jer su tada gubici toplote najmanji. Ako bi pčele formirale klube na satovima sa medom, gubici toplote bi bili tri puta veći. Gornji deo klubeta zaposedne donje krajeve ramova sa medom i polenom, i pčele uvek imaju zagrejanu hranu. Kako pčele troše hranu, tako se klube pomera naviše. Razmena materija i potrošnja energije u zimskom klubetu se znatno smanjuju. Što više pčele uspore životne procese, manje troše hranu i bolje ekonomišu sa unutrašnjom rezervom za predstojeće proleće.
M. Vorgić
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
