Krompir je izuzetno važna namirnica koja može dati veći doprinos prehrambenoj sigurnosti. Generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO Kju Dong je u svom govoru na 11. Svetskom kongresu krompira WPC, koji se još danas održava u Dablinu, istakao da bi se ukupna proizvodnja useva mogla udvostručiti u narednoj deceniji. On je dobro upućen u njegovu globalnu važnost, jer je u svojoj karijeri pomagao u organizaciji WPC 2015. u Kini i bio sekretar Međunarodnog centra za krompir.
Povećanje površina i prinosa
Ova vrsta povrća je treća po važnosti prehrambena kultura na svetu i redovno ga konzumiraju milijarde ljudi. Možemo reći da je visokovredna namirnica koja sprečava glad i neuhranjenost. Sadrži zdrave ugljenohidrate s niskim procentom masti i visokim sadržajem vlakana, a bogat je antioksidansima i hranjivim materijama. Istovremeno izaziva manji efekat staklene bašte u poređenju sa drugim glavnim usevima i pruža prihod malim proizvođačima.
U 2020. godini je uzgajan na više od 20 miliona hektara u 150 država, a globalna proizvodnja je iznosila 359 miliona tona.
– Krompir će postati jedan od useva sa prednostima u globalnom sistemu prehrambene sigurnosti kada prinos drugih žitarica bude blizu granice – rekao je Dong.
Naveo je da se povećanjem prinosa i korišćenjem površina gde se tradicionalno uzgaja, proizvodnja može povećati na 500 miliona tona do 2025. godine i 750 miliona tona do 2030.
Dok proizvodnja opada u Evropi i Severnoj Americi, regije s najbržim rastom su Azija i Afrika. Generalni direktor je pozvao više partnera da pomognu u poboljšanju poljoprivredno-prehrambenih sistema ove ratarske kulture na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Visokovredna namirnica
Napomenuta je važnost krompira za zapošljavanja na selu i ponude hranljive namirnice. Kju je pozvao na povećanje podrške genetskim poboljšanjima i kraćim ciklusima uzgoja za pojedine sorte, kao i na potencijalnu vrednost bezvirusnog sadnog materijala.
Više od 7.000 različitih autohtonih sorti i divljih srodnika sačuvala je banka gena Međunarodnog centra za krompir u Limi, u Peruu. To znači da imaju sorte koje raspolažu različitim osobinama, uključujući sposobnost prilagođavanja različitim proizvodnim okruženjima i otpornosti na razne štetočine i bolesti, prenosi portal Agroklub.
Relativno niski zahtevi za prirodnim resursima čine ga važnom prehrambenom kulturom za preživljavanje tokom gladi i pomoći u katastrofama. Kju je rekao da se u Kini krompir smatra preferiranom kulturom za povećanje prihoda i smanjenje siromaštva.
Izvor: Agroklub