Više od polovine farmi u Sjedinjenim Američkim Državama koristi u štalama pesak kao prostirku za goveda. Pesak je odabran kao isplativ i zbog ograničenih količina pšenične slame.
Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u PSSS Kragujevac navodi da bi pesak mogao u budućnosti postati najbolji i najisplativiji vid prostirke u mlečnom govedarstvu.
Slama jeste najudobnije rešenje, kaže on, ali broj krava muzara u svetu se povećava, a količine pšenične slame nisu dovoljne. Ječmena i ražana slama neudbone su za vime.
– Stočari nisu obavezno i ratari, koji sa svojih parcela mogu da obezbede godišnje zalihe pšenične slame. U svetu su isprobavali mnoge zamene, poput gumenih prostirki punjenih vodom ili vazduhom, ali to nije bilo dovoljno udobno – kaže Goran Joksić i dodaje:
– Pesak je dobro rešenje, jer upija amonijak. To doprinosi boljoj mikroklimi u štali. Može neograničeno da se upotrebljava, jer se pere, dok se slama odmah posle upotrebe baca. Pesak se pere vodom, osuši se za nekoliko sati i ponovo vraća kao prostirka, što znači da su novčani gubici minimalni.
Da bi pesak mogao da se upotrebljava kao prostirka u mlečnom govedarstvu, bilo u slobnom ili vezanom tipu uzgoja, potrebno je unapred arhitektonski prilagoditi objekat.
– Nagib poda u štali mora da bude oko 2 odsto. Stavlja se sloj peska preko celog ležišta od 25 centimetara, da bi kravama bilo udobno. Ovaj vid prostirke je u svetu tek u začetku. U tome prednjače američki farmeri, gde preko 50 odsto njih, koji se bave mlečnim govedarstvom, koristi pesak umesto slame – kaže Joksić.
Tekst: Biljana Nenković
Foto: Joe – Flickr
Foto: Biljana Nenković