Cvetanje se smatra jednom od najvažnijih fenofaza u razvoju voćaka. Od njegovog početka, redosleda, toka, trajanja i obilnosti zavisi rodnost. To je ujedno i najkritičnija fenofaza zbog osetljivosti cvetova na niske temperature i napad bolesti i štetočina.
Pojedinačne cvetove imaju dunja, mušmula, kajsija, breskva, orah. Ostale voćne vrste formiraju cvasti. Kod jabuke i kruške cvast je gronja, pri čemu su cvetovi raspoređeni spiralno oko osovine cvasti. Karakteristično je da je kod jabuke centralni cvet u cvasti dominantan, prvi se otvara i zameće plod, čime se rast osovine cveta završava, a zatim se po određenom redosledu sukcesivno otvaraju lateralni cvetovi. Redosled cvetanja kruške odvijase počev od bočnog cveta ka centralnom. Cvast šljive, višnje, trešnje je štit gde cvetne drške polaze od jedne tačke, a svi cvetovi su u istoj ravni. Jagoda ima cvast dihaziju, ribizla grozdastu cvast, a orah, leska i pitomi kesten rese.
Vreme, odnosno početak, tok i trajanje cvetanja zavise od genetskih osobina vrste i sorte, ali i od ekoloških činilaca kao što su temperatura, relativna vlažnost, vetar, padavine itd. Ova fenofaza traje kraće u uslovima kada su temperature vazduha visoke, a količina padavina mala, relativna vlažnost vazduha niska, a vreme vetrovito. Kako se navodi u literaturi, na svaka 33 metra nadmorske visine cvetanje kasni za po jedan dan. Uticaj imaju starost i bujnost voćaka, ali i podloga. Tako šljiva kasnije cveta na džanarici nego na vegetativnim podlogama. Smatra se da je značajnija temperatura zemljišta nego vazduha. Na lakšim zemljištima cvetanje je ranije nego na teškim. Voćke koje ranije cvetaju više stradaju od poznih prolećnih mrazeva, a naročito su osetljive kajsija, breskva i badem.
U našim uslovima najranije cveta lešnik (januar-februar), a potom dren, badem, japanska šljiva, džanarika, kajsija, crni trn, ribizla, breskva, trešnja, višnja, domaća šljiva, kruška, jabuka, jagoda, orah, malina, ogrozd, dunja, kupina, borovnica… Cvetanje je različito i unutar jedne vrste voćaka, na osnovu čega se sorte grupišu u rano cvetne, srednje ranocvetne, srednje poznocvetne i poznocvetne. Poznavanje ove podele je važno naročito kod jabučastih voćnih vrsta, jer razlika u vremenu cvetanja između rano i poznocvetnih sorti jabuke može da bude osam do deset, a kod kruške devet do četrnaest dana.
Poznavanje početka i trajanja cvetanja voćaka važno je za pravilan izbor vrste i sorte, da bi se na položajima koji si izloženi mrazevima izbeglo gajenje onih koje, zbog ranog cvetanja, ne bi obezbedile uspešnu proizvodnju. Ne treba zanemariti ni dužinu trajanja ove fenofaze. Oprašivanje i oplodnja su uspešniji, a time i bolja rodnost u uslovima kada ona traje duže. Takođe, kada se cvetovi postepeno otvaraju, dejstvu mraza je izložen samo deo njih.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.