U ovom periodu počinje cvetanje vinove loze. Odvijanje ove fenofaze i sama oplodnja zavise od mnogih faktora, a u velikoj meri od temperature vazduha. U zasadima koji se nalaze na južnim položajima i na toplijim zemljištima cvetanje počinje ranije i odvija intenzivnije, odnosno završava se u kraćem periodu.
Zbog više temperature u prizemnim slojevima vazduha prvi cvetovi se uočavaju na cvastima koje se nalaze na lastarima bliže površini zemljišta. To znači da se svi cvetovi na jednom čokotu iste sorte ne otvaraju istovremeno, kao ni svi cvetovi na jednoj cvasti istog čokota. Jedna cvast obično cveta četiri do devet, a sve cvasti jedne sorte 8–14 dana.
PROVLAČENJE LASTARA
Kod većine uzgojnih oblika zeleni lastari se provlače između dvostrukih žica. Najbolje je da se ovaj posao radi više puta, a u zavisnosti od porasta lastara. Ovom merom se postiže bolji porast i pravilniji raspored lastara, olkšavaju nega, zaštita od bolesti i štetočina i obrada zemljišta. Takođe, zbog dobre osvetljenosti čokota grožđe je kvalitetnije, lastari se štite od jakih vetrova, koji mogu naneti veliku štetu, lomeći ih, naročito u početku porasta. Na uzgojnim oblicima na kojima nema dvostrukih žica lastari se vezuju za žicu pojedinačno. Tom prilikom im se daje takav raspored da kroz sredinu čokota nesmetano struji vazduh. Ne smeju se previše stezati, da bi se nesmetano razvijali u debljinu. U protivnom, vezivo može da se ureže, čak i da prekine lastar. Na niskim, odnosno uzgojima gde je naslon od kolja, lastare treba ravnomerno rasporediti i zajedno labavo vezati.
U pogledu početka ove fenofaze između vrsta i sorti vinove loze postoje razlike. Otuda i podela sorti na one sa ranim početkom cvetanja (čapski biser, madlen anževin, crni burgundac, kraljica vinograda, petra, liza, rani rizling), srednjim (italijanski rizling, muskat hamburg, semijon, sovinjon) i poznim (afus-ali, aleksandrijski muskat, crveni drenak, ružica, sultanina, sila).
Jedan od uzroka nepotpunog razvitka cvetnih organa, odnosno prekomernog opadanja cvetova, može biti nedovoljna ishrana čokota. Takođe, uticaj imaju i nepovoljni klimatski uslovi, pre svega hladno vreme može zaustaviti razvitak cvetova, smanjiti klijavost polena i proces oplodnje. Nije dobro ni da za vreme cvetanja bude kišovito vreme, dok suv vazduh povećava procenat osutih cvetova.
Često se dešava da se na nekom lastaru razvije više cvasti. Da je njihov broj konačan vinogradari mogu zaključiti po tome što se na lastaru pojavi rašljika. Uglavnom su prve dve cvasti na lastaru tipčne za sortu, dok ostale najčešće ne odgovaraju osobinama sorte i odvlače veliku količinu hranljivih materija, potrebnih čokotu u celini. Iz tih razloga cvasti se proređuju. To se radi posle izdvajanja svih cvasti na rodnim lastarima, a sve radi stvaranja povoljnijih uslova za oplodnju i dobijanje krupnijih grozdova i bobica.
Pinciranje cvasti je mera kojom se pospešuje oplodnja. Radi se makazama tako što se odseče vrh i bočni ogranci cvasti. U takvim uslovima bobice postaju krupnije i ujednačenije veličine i boje, povećava se i sadržaj šećera, a grozdovi su ujednačenog oblika i veličine, što olakšava njihovo pakovanje.
PRSTEN NA ČOKOTU
Prstenovanje spada u dopunske ili specijalne mere koje se praktikuju u proizvodnji stonog grožđa, naročito kod besemenih sorti radi dobijanja krupnijih bobica i ranijeg sazrevanja. Izvodi se specijalnim makazama tako što se uklanjaju kora i floem u vidu prstena širine 2–5 milimetara. Ovom merom se sprečava da hranljive materije stvorene u lastarima iznad mesta prstenovanja odlaze u druge delove čokota. Na taj način se ubrzava porast i sazrevanje bobica u grozdovima iznad prstenovanog dela. Stručnjaci napominju da treba biti vrlo obazriv prilikom izvođenja ove mere jer štete mogu biti veće od koristi naročito ako se uradi suviše kasno. Krajnji rok je do dve nedelje posle precvetavanja loze.
Oprez je potreban i prilikom izbora mesta na čokotu gde će se praviti prsten. S obzirom na to da se povređuje čokot i stvaraju rane na njemu, ne preporučuje se za višegodišnje delove (stablo, krakove). Najmanje je štetno prstenovanje luka na sredini internodije, bliže njegovoj osnovi.
I pored optimalnog opterećenja rodnim okcima na čokotu se može razviti veći broj grozdova koji uglavnom ne sazrevaju dobro, a nisu ni tipični za sortu. Takođe,u takvim uslovima otežano je i sazrevanje lastara, a zbog nedovoljnog nagomilavanja rezervnih hranljivih materija čokot se iscrpljuje. Da bi se to izbeglo sa čokota treba ukloniti povređene i obolele grozdove, sitne i netipične za sortu, preterano rehuljave, zasenjene i one koji će posle porasta dodirivati zemlju. Broj grozdova koje treba ukloniti zavisi od sorte, uslova sredine, vegetativne snage čokota. Pre početka ovog posla važno je dobro proceniti snagu svakog čokota i rodnog lastara.
S. Malinović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
