Različite vrste nevena vode poreklo iz različitih delova sveta, iz Evrope, Severne Amerike, Afrike i Azije. U istoriji je poznat još od antičkih vremena, a još su stari Egipćani poznavali njegova lekovita svojstva. Na evropskom području gaji se od 12. veka. U našem jeziku je od davnina poznat kao “neven” – biljka koja ne vene, odnosno, koja cveta gotovo tokom čitave godine. U narodu neven zovu još i prstenčac, zimorod, žutelj ili ognjac, a u prošlosti je često nazivan i «vesnikom kiše», jer cvetovi, ukoliko ujutru ostanu zatvoreni, najavljuju padavine.
Naši narodni običaji govore da će muškarac večno biti veran devojci koja mu pokloni buketić nevena, ali i da će devojka, kojoj posejan neven ne nikne, uvenuti za svojim izabranikom. Jedna legenda o nevenu kaže kako se neki mladi Rimljanin zaljubio u devicu koja je život posvetila boginji kućnog ognjišta Vesti, pa ju je odveo iz hrama, ali je ona ubrzo potom umrla. Na njenom grobu, kaže priča, od tada neprestano raste neven, kao pomen na njenu mladost i čednost. Prvi hrišćani nazivali su neven «Marijinim zlatom» i ukrašavali njime Bogorodičine kipove. U Engleskoj postoji običaj da se nevesti na glavu stavlja venac od nevenovog cveća, kako njena ljubav prema mladoženji nikada ne bi uvenula.
Voli sunce, trpi sušu, ali ne može bez vode
U pitanju je jednogodišnja, ili ređe, dvogodišnja zeljasta biljka, čije je stablo izbrazdano i uspravno, pokriveno čvrstim i kratkim dlačicama i visine 20 do 70 cm. Nevenovi listovi su raznoliki i razlikuju se u zavisnosti od položaja – dok listovi na dnu biljke imaju krilate drške, oni u sredini obavijaju stablo, a listovi pri vrhu duguljasti su ili imaju oblik koplja. Glavica nevenovog cveta oblikuje se na vrhu svake stabljike, prečnik joj je 5 do 10 cm, a odlikuje je jarka žuta ili narandžasta boja. Nevenov cvet ima vrlo intenzivan, često i otužan, gotovo presladak miris.
Poznato je dvadesetak vrsta nevena, od kojih su neke divlje, a neke kultivisane. Takođe, uzgojeni su i razni ukrasni varijeteti, koji se odlikuju raznobojnim cvetovima i često krase dvorišta i bašte. Kultivisani neven ima bogatije cvetove i dvostruke latice, dok divlji neven uspeva uglavnom u blizini vinovih loza. Kod nas je najrasprostranjeniji neven srednje visine, dobijen ukrštanjem visoke vrste nevena koja potiče iz Afrike i patuljaste vrste koja vodi poreklo iz Francuske. Neke vrste nevena, one visoke, namenjene su za rezani cvet, dok su niske vrste pogodne za cvetne površine.
Neven voli toplotu, pogoduju mu položaji na suncu i dobro podnosi sušu. Ipak, potrebna mu je voda kako bi se pravilno razvio. Uspeva najbolje u oblastima sa umerano vlažnom i umereno toplom klimom. Može rasti i na suvom siromašnom zemljištu, ali tad najviše trpi cvet nevena koji postaje manji i ne tako mesnat.
Dobar predusev i još bolji komšija
Period vegetacije nevena traje do prvih jesenjih mrazeva. Kada posejete seme nevena, biljka niče već za 4 do 5 dana, a razvija se potpuno takođe vrlo brzo i cvetovi se pojavljuju već za 40 do 50 dana.
Neven se u plodoredu uspešno gaji posle bilo koje kulture, ali je i dobar predusev za druge kulture. Pripremite zemljište, očistite od korova i okopajte mesto koje ste odredili da će krasiti neveni. Ne preterujte sa đubrivima. Nahranite zemlju, ali ne preterano. Neven se seje u proleće, početkom marta. Najbolje je da je temperatura od 13 do 16 stepeni.
Seme stavite na dubinu od 2 do 3 cm, a razmak između redova treba da bude oko pola metra. Nakon nicanja, same biljke će se prorediti i rasporediti dok rastu. Potrebno je s vremena na vreme lagano okopati zemlju oko nevena, da biste izbegli zakorovljavanje. Neven, inače, ima odličan uticaj na voće i povrće u borbi protiv raznih štetočina. U organskoj proizvodnji povrća preporučuje se sadnja nevena oko drugih biljaka, jer privlači pčele i druge oprašivače. Naročito je dobro uzgajati ga pored kupusa, luka, paradajza, šargarepe i krastavca. Ako se povrće uzgaja u plasteniku, neven se čak može posaditi i ispred ulaza u plastenik, jer će čak i tako blagotvorno delovati na druge biljke. S druge strane, neven ne treba saditi pored pasulja jer, iako odbija mnoge bolesti i štetočine, neven smeta ovom povrću.
Ako želite da presadite neven iz vrta u saksije kako biste ga imali i na balkonu, idealno vreme su mart i april, kada je neven u fazi dva do četiri prava lista. Presadite ga, vodeći računa o vretenastom korenu. Ukoliko želite da posejete direktno u saksiju, potrebna vam je saksija srednje veličine u koju stavite dve do tri semenke. Dubina na kojoj treba da je seme je oko 2 do 3 cm. Ostavite saksiju na suncu i redovno zalivajte. Kada za nedelju dana počne razvoj biljke, vodite računa i odstranjujte korovne izraštaje iz saksije na vreme. Ovoj biljci odgovara redovno, ali umereno zalivanje, a više vode joj je potrebno u periodu nakon klijanja, pa tada treba obilno zalivati neven.
Što ga češće beremo, češće i cveta
Cvast nevena, koji cveta od juna pa sve do septembra, terminalna je glavica prečnika od 4 do 7 cm. Cvetovi jezičastog oblika poređani su u 2 do 3 reda. Cvast je obično jarkonarandžaste boje. Cvetovi se u septembru suše i tada postaju pogodni za sakupljanje, ako želimo da iskoristimo njegovo lekovito dejstvo.
Neven cveta nekoliko puta u sezoni, a generalno pravilo je – što ga češće berete, češće i cveta. U leto, krajem jula ili početkom avgusta, primetićete da donji listovi dobijaju žućkastu boju, i tada biljke treba pokositi na visini od 15 cm iznad zemlje. Tako pokošenu njivu treba nađubriti azotom sa 30 kg / ha. Već za oko tri nedelje, neven će ponovo cvetati, a proces berbe se može obavljati u još nekoliko navrata, sve do kasne jeseni, odnosno sve do prvih mrazeva. Najbolja berba nevena je u avgustu, jer je tada nevenov cvet najkvalitetniji.
Kada je reč o ručnoj berbi, sa njom se može početi već krajem maja i to sukcesivno, svakog drugog – trećeg dana. Kod ove metode, cvet se bere zajedno sa čašičnim listovima, dok se krunični listovi čupaju naknadno. Ubrani cvetovi se odmah transportuju na sušenje. Cvetovi nevena bogati su vrednim karotenoidima koji su značajni za zdravlje organizma, a iskusni uzgajivači znaju da su pri sakupljanju nevena najznačajniji primerci s jarkom narandžastom bojom, jer su upravo oni najbogatiji karotenoidima.
Cvasti nevena suše se odmah nakon branja, jer će se tako najbolje sačuvati njihov kvalitet i boja. Manje količine nevena možete sušiti na promajnom mestu, u senci, raširene u tankom sloju, dok su za veće količine cvasti potrebni uslovi sušenja u sušarama, na temperaturi između 35 i 40°C.
Začin koji hrani i leči
Cvetovi i listovi nevena imaju pomalo gorak ukus, ali su jestivi i ljubitelji neobičnih i novih ukusa, odavno su ih uvrstili u svoj jelovnik. Osušene i izdrobljene latice ovog cveta, dodate u malim količinama, daće osoben ukus domaćem hlebu ili omletu. Latice nevena mogu se kuvati i na pari, same ili uz povrće, a osim specifične note, jelima će dodati i nutritivne vrednosti, jer sadrže karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Od nevena se može kuvati i čaj koji je ukusan i vrlo blagotvoran za ceo organizam. Nevenom iz bašte se pred kraj vegetacijske sezone mogu nahraniti i domaće životinje, pre svega kokoške i svinje.
Štiti glavne kulture od insekata i nematoda
Iako se često gaji samo zbog svoje lepote, neven je ipak primarno lekovita biljka, koja ima veoma široku primenu u zvaničnoj i narodnoj medicini, kao i u kozmetici. Ova biljka je takođe značajna i u povrtarstvu i voćarstvu, jer je efikasan borac protiv insekata, pa važi za zaštitnika glavnih kultura i zemljišta. Dokazano je da kontroliše populaciju nematoda u zemljištu i tako brani korenje drugih biljaka od parazita.
Lek širokog spektra
Ova biljka ubraja se u jednu od najlekovitijih koje rastu na našim prostorima i ima zaista široku primenu u medicini. Među najznačajnijim lekovitim svojstvima nevena su protivupalno i antibakterijsko delovanje, pomoć pri zarastanju rana, uboda, opekotina, smrzotina, uganuća i oteklina, stimulacija rada jetre i bubrega, blagotvoran uticaj na mokraćni trakt i regulisanje probavnih tegoba. Neven je delotvoran i u borbi protiv virusa herpesa i hepatitisa, a leči i proširene vene i hemoroide. Pri prvim znacima prehlade, neven se koristi za ispiranje usta i grla, a infuzija od nevena pomaže i kod bolesti želuca, bubrega, žučne kese, jetre i creva. Neven takođe umereno snižava krvni pritisak, deluje protiv očnih bolesti i protiv upornih povraćanja. Značajna su i njegova delovanja na menstrualne tegobe. Često se preporučuje kao prirodno sredstvo za regulisanje menstrualnog ciklusa, naročito u pubertetu i klimaksu. Čaj od nevena je veoma koristan i u sezoni gripa, jer jača imunitet.
U kremama koje podmlađuju
Neven se u kozmetici pre svega se koristi u proizvodnji biljnih krema za negu kože. Zahvaljujući antioksidansima koje ima u svom sastavu, neven kožu štiti od prevremenog starenja, a vraća joj i prirodnu vlažnost pa je naročito pogodan za suvu kožu. Uljani ekstrakt nevena često se dodaje i sapunima za pranje kože koja pati od ekcema ili psorijaze, kao i kože sklone raznim alergijama i iritacijama. Neven možete dodati i preparatima za negu koje sami pripremate. Uljani ekstrakt nevena biće veoma blagotvoran dodatak u pripremi pilinga, maski ili seruma. Primera radi, dve kašike ulja od nevena pomešane s kašikom pavlake, daće sjajnu masku za osvežavanje lica koju možete primeniti nakon sunčanja ili neprospavane noći. Masku u debelom sloju nanesite na lice i ostavite da deluje pola sata, a nakon toga se umijte toplom vodom i na vlažnu kožu nanesite nevenovo ulje.
Još jedan recept za kućnu kozmetiku može biti i balzam za noge koji ćete pripremiti tako što ćete 5 kašika nevenovih latica preliti šoljom ugrejanog suncokretovog ulja. Kada smesa odstoji 4 sata, procedite je i osvežite kožu stopala.
