Tekst i foto: Željko Dulanović
Njeno veličanstvo cvekla. Za mnoge, kraljica povrća. Za njen koren izrazito crvene boje, kažu da ima toliko lekovitih sastojaka da je u stanju da popravi gotovo sve što je u ljudskom organizmu poremećeno. Bez obzira na to da li je jedete presnu, kuvanu ili pečenu, ili je pijete kao sok, uvek je hranljiva i lekovita, a uživanje je potpuno.
Ljubav prema cvekli je jasno definisana: ili ste njen vatreni obožavalac ili vam je muka i od same pomisli na njen pomalo specifičan ukus koji podseća na ukus zemlje. Sredine nema. Kako god, cvekla (Beta vulgaris) jedna je od najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Sadrži najširu lepezu minerala, puna je B i C vitamina, među kojima je i izuzetno redak B12 kojeg gotovo da i nema u drugim biljnim namirnicama, a bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Osim korena mogu se jesti i njeni listovi dok su mladi. Od cvekle se spremaju ukusne salate, supe, čorbe, turšije, može se jesti pečena u rerni i, što je najvažnije, lako se vari.
Najvažnije je da se na vreme oplevi
Cvekla je poreklom iz Sredozemlja, odakle se raširila gotovo po celom svetu. Kao povrtarski usev gaji se, međutim, tek od srednjeg veka, iako su još stari narodi znali za njena hranljiva i lekovita svojstva. Odomaćila se i kod nas, pa gotovo da nema bašte i vrta bez ovog povrća. Gaji se mali broj sorti koje se razlikuju prvenstveno po boji, veličini i obliku korena, a najviše su raširene „egipatska“, „detroit“ i „bikor“.
U planinskim selima zapadnog dela naše zemlje ona se gaji potpuno organski. Za razliku od komšija, koji je gaje isključivo za sopstvene potrebe, Aleksandar Krstić iz Vraneša od pre nekoliko godina cveklu seje za tržište. U brdima iznad Zlatarskog jezera on pod ovim povrćem ima dvadesetak ari, a osim njega, u ovom kraju je još nekoliko sertifikovanih organskih proizvođača. Sve što proizvedu, otkupi „Es komerc“ iz susednog Prijepolja koji od organske cvekle pravi salatu i cedi sokove za inostrano tržište. Cena joj je oko 80 dinara za kilogram, i skoro je duplo veća od otkupne cene za cveklu koja se gaji na konvencionalan način, ali su joj i prinosi manji.
– U organskoj proizvodnji cvekla je veoma jednostavna za gajenje, a prinosi su joj oko tri vagona po hektaru. Veoma je bitno da se oplevi na vreme, jer ukoliko se pusti da je „uguše“ trava i korov, koren će biti sitan i nepravilnog oblika. Plevi se uglavnom ručno, kao što se obavlja i većina drugih poslova u zasadu, poput vađenja korena i uklanjanja lišća. Zbog toga zahteva značajno angažovanje radne snage, što u krajnjem ishodu poskupljuje proizvodnju. Na sreću, organska cvekla ima solidnu otkupnu cenu, pa se njena proizvodnja i te kako isplati, zbog čega planiramo da proširimo zasad – ispričao nam je Krstić.
Ovde, na oko 1.000 metara nadmorske visine, gde vlada oštra klima, cvekla se seje početkom maja, a vadi prvih dana oktobra, pre mrazeva. Bitno je da se poštuje plodored, što znači da se na istoj parceli seje tek nakon tri-četiri godine. Seje se u redovima, na razmaku od 40 centimetara (6 do 10 kilograma semena po hektaru), a najbolje uspeva na plodnom, strukturnom zemljištu, a pogodna su i druga ocedna i rastresita zemljišta. Ne podnosi prekomernu vlagu, dok u kasnijim fazama razvoja bolje izdržava nedostatak vode od drugog korenastog povrća.
– Setva u planinskim krajevima ima i svojih prednosti, jer ovde cveklu ređe napadaju biljne štetočine, koje znaju da desetkuju rod. Najbolje prinose daje na zemljištima neutralne pH vrednosti, u granicama od 6,5 do 7,20. Za đubrenje parcele najbolji je stajnjak, ali kako se njegovom primenom podstiče rast trave u zasadu, kao zamena se može koristiti organsko peletirano đubrivo – prenosi svoja iskustva Krstić.
Ako se nakon vađenja čuva na odgovarajući način, najbolje u trapu ukopanom duboko u zemlju, cvekla svežinu može sačuvati sve do sledećeg leta.
Sok za snagu i zdravlje
Sok isceđen iz sveže cvekle ima posebnu vrednost. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na metabolizam. Cvekla je izuzetno sočna, pa se od kilograma korena dobija oko 750 mililitara soka. Najbolje je da se pije u kombinaciji s medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku takođe može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus. U kućnim uslovima sprema se tako što se presna cvekla tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kada ova smeša malo odstoji, dobro se procedi i pije se pomalo tokom celog dana.
U planinskim selima, međutim, sok cede na svoj način. Cvekla je ove godine dobro rodila, koren je bio krupan i sočan, pa je bilo dosta i soka. Prilikom ceđenja može se umešati i sa drugim voćem.
– Već godinama sok cedimo uz pomoć hidrauličnog cepača za drva, koji je specijalno adaptiran za ove potrebe. Cvekla se najpre dobro opere, pa se zatim neoljuštena izrenda i, tako izrendana, ubacuje u presu, gde se pod velikim pritiskom iz nje iscedi i poslednja kap soka. U isceđen sok se potom doda malo limunovog soka, otprilike tri limuna na 20 litara soka od cvekle, pa se naspe u staklenu ambalažu i pasterizuje. Ovako napravljen sok može da stoji cele zime, a da ne izgubi na kvalitetu. U njega se pre upotrebe može dodati malo meda ili još limunovog soka i bićete zdravi i rumeni tokom cele godine – kaže Biljana Glavonjić iz Bistrice u dolini Lima.
Lek protiv starenja
A treba je jesti kada god vam padne na pamet, jer ona deluje preventivno na ceo organizam. Izuzetno je korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Narodni vidari kažu da je dobra i protiv tumora i leukemija, gripa, da pospešuje rad nerava, mozga i podstiče aktivnosti jetre, žuči i želudca. Njena lekovitost potvrđena je i u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba, a prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i starenja.
Pire za imunitet
Pire za jačanje imuniteta kod dece: u kipuću vodu staviti izrendan krompir i cveklu i komade karfiola. Kuvati na umerenoj temperaturi u otklopljenom sudu. Nakon što povrće omekša, treba ga propasirati i umešati pahuljice. U sve to dodati supu s mesom i tvrdo kuvano žumance (ili samo pasirano meso) i na kraju malo maslinovog ulja.
Pire za imunitet
Pire za jačanje imuniteta kod dece: u kipuću vodu staviti izrendan krompir i cveklu i komade karfiola. Kuvati na umerenoj temperaturi u otklopljenom sudu. Nakon što povrće omekša, treba ga propasirati i umešati pahuljice. U sve to dodati supu s mesom i tvrdo kuvano žumance (ili samo pasirano meso) i na kraju malo maslinovog ulja.
Čorba od mladog lišća
Čorba kao vitaminska bomba: Dve veze mladih listova cvekle iseckati i prokuvati zajedno s vezom peršunovog lišća. Posle 15 minuta dodati naseckan mladi crni i beli luk, narendan koren šargarepe i manji koren peršuna i celera. Na kraju dodati prethodno pripremljenu smesu od četiri do pet manjih narendanih cvekli, prelivenih kašikom ulja i sa sokom od limuna. Odmah skloniti s vatre.
Sveža, kuvana i – kombinovana
Salata od cvekle: može se pripremati na dva načina, od sveže ili od kuvane cvekle. Ako ovoj salati dodate i par kapi limuna, dobićete idealnu kombinaciju koja podstiče mršavljenje i skida holesterol.
Salata od sveže cvekle se priprema tako što se iseckaju dve cvekle, i doda im se kašika sitno seckanog svežeg peršuna, kašika seckanog belog luka, dve kašičice senfa, malo morske soli i bibera. Sve to izmešati i po želji dodati semenke suncokreta i feta sir.
Za salatu od kuvane cvekle potrebne su jedna kuvana cvekla, jedna kašika sirćeta, seckani čen belog luka, 10 seckanih listova bosiljka, kašika sitno seckane žalfije i dve kašike feta sira. Sastojci se pomešaju i začine.
