Bamija ili Hibiscus Esculentus pripada familiji Malvaceae, potiče iz jugoistočne Afrike. Gajila se u Maloj Aziji i Egiptu, i to poreklo važno je zbog bioloških zahteva koji su potrebni za njen uzgoj. Izuzetno je toploljubiva povrtarska vrsta, s velikim zahtevima i prema temperaturi, ali i prema svetlosti, zemljištu i relativnoj vlažnosti vazduha. U naše krajeve bamija je doneta sa Srednjeg Istoka i gaji se uglavnom u baštama, na okućnicama, i ređe, industrijski, na površinama ne većim od 1 do 2 ha.
Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Izuzetno je visoke biološke vrednosti, visokog nutritivnog sastava, s visokim sadržajem biološko vrednih i zaštitnih materija. Ima relativno mali sadržaj suve materije, u proseku na nivou većine povrtarskih vrsta, i on se kreće od 10 do 12 %. To znači da bamiju do 90% čini voda. Međutim, u ovako malom postotku suve materije ima puno proteina, s esencijalnim aminokiselinama, čiji je sadržaj oko 2 grama na 100 g sveže materije. Malo biljnih masti, svega 0,1 g/100 g sveže materije, ali i vrlo visok sadržaj šećera – čak od 2,5 do 7 g/100 g sveže materije. I to je još jedan od razloga zbog čega se bamija, sem potrošnje u svežem stanju, duboko zamrznuta, blanširana, pasterizovana, sušena, vrlo lako može i ukiseliti.
Biloški vredna hrana
Visok sadržaj vode govori o maloj kalorijskoj vrednosti, svega 25 do 31 kalorije na 100 grama, što znači da je u grupi dijetetskih povrtarskih vrsta, ali s visokim sadržajem biološki vrednih, zaštitnih materija – antioksidanata, vitamina i fenola. U proseku, u bamiji ima 375 do 660 IJ vitamina A, tianina, odnosno, vitamina B1 oko 0,2 mg/100 g sveže materije, riboflavina, odnosno, vitamina B2 ima oko 0,06mg/100 g sveže materije, niacina od 1mg/100 g sveže materije, vitamina C 21 do 44 mg/100 g sveže materije i, posebno važnog vitamina B6 – 0,22 mg/100 g sveže materije. Dnevnim unosom 100 g sveže bamije možemo zadovoljiti oko trećine i polovine dnevnih potreba u ovim esencijalnim vitaminima.
Bamija ima i visok sadržaj mineralnih materija. Najviše ima kalijuma: 280 do 303 mg/100 g sveže materije. Sledi kalcijum, s oko 81 mg/100 g sveže materije, pa magnezijum, fosfor i natrijum.
Sve ovo pokazuje da se radi o biološki vrednoj hrani, koja se u ishrani može koristiti na najrazličitije načine: od spremanja najrazličitijih variva, supa, čorbi, a vrlo često samo bamija ili s nekim drugim povrćem čini dodatak nekoj hrani.
Obilje toplote i svetlosti
Ova biljka ima povećane zahteve za uslovima uspevanja. Njeno seme klija i niče na temperaturi od 15 do 18 °C i klijanje traje od 8 do 21 dan. Optimum za klijanje je 20 do 30 °C, a pri 30 °C klija i niče za 4 dana, a pri temperaturi od 20 °C za čak 21 dan. Bamija za vegetativni rast zahteva temperaturu od oko 25 °C. Drugim rečima, da bismo imali uspešnu proizvodnju u toku vegetacije tokom juna pa sve do septembra ta temperatura treba da iznosi između 25 i 30 °C prilikom formiranja vegetativnog nadzemnog dela, posebno u fazi cvetanja. Samooplodna je biljka, međutim, zbog lepog cveta zlatnožute boje vrlo često je gost insektima i zbog toga može biti čak i stranooplodna. Noćne temperature treba da budu dosta niže u odnosu na srednje dnevne. Bamija jako dobro podnosi visoke temperature, čak i preko 40 °C, ali noćne ne treba da budu više od 18 do 20 °C.
Zahteva optimalnu relativnu vlažnost vazduha 60 do 80% i bolje podnosi visoke od niskih temperatura. Pri dobroj obezbeđenosti vodom, može čak i u nepovoljnim uslovima da podnese temperature i više od 45 °C. To i ne čudi, s obzirom na poreklo, ali i njene morfološke karakteristike: dobro razvijen centralni vretenasti korenov sistem koji prodire u dubinu značajno preko 1 do 1,5 m, sa slabije ravijenim bočnim korenovima, ali dobre usisne moći i generalno dobro razvijenim korenovim sistemom u odnosu na nadzemnu vegetaciju. Osim toga, bamija ima sposobnost formiranja dlačica na svim nadzemnim vegetativnim delovima, srebrnastosive boje koje odbijaju svetlost, snižavajući temperaturu tkiva. Međutim, vrlo je osetljiva na niske temperature: rast zaustavlja na temperaturi od 10 do 12°C, a nadzemni vegetativni delovi i plodovi stradaju već na temperaturama od 0 °C do -0,5 °C, i to u našim uslovima može da se desi početkom oktobra, a takvih je dve godine u referentnom periodu od 30 godina ili čak mogu da stradaju i polovinom oktobra, kao što je to bio slučaj prošle godine.
Radi se o heliofilnoj biljci koja ima povećane zahteve za svetlošću. U fazi proizvodnje poželjno je da suma radijacije bude 3.000 do 3.800 J/cm2 i ona značajno utiče na fotosintezu. Minimalna osvetljenost je 200 do 400 J/cm2,i to je važno za proizvodnju rasada jer se bamija može proizvoditi na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i preko rasada, što je ređe. Vreme proizvodnje rasada je od druge polovine marta do sredine maja, pa je važno imati dovoljno svetlosti.
Prva u plodoredu
Bez obzira na to što ima dobar i jak koren u intenzivnoj proizvodnji, neophodno je održavati vlažnost zemljišta na nivou od 70 do 80 posto poljskog vodnog kapaciteta. Za navodnjavanje treba koristiti vodu temperature 25 do 27 °C, bez obzira na tehnike navodnjavanja. Bamija zahteva bogata, aluvijalna zemljišta, ili još bolje černozem ili livadsku crnicu. Poželjno je birati idealno ravne terene, blago kisele do neutralne reakcije, s pH vrednošću 6 do 7.
U plodoredu dolazi isključivo na prvo mesto. Izuzetno, može doći na drugo mesto, ako je pod prethodni usev obilno đubreno organskom materijom. Na isto mesto može se vratiti tek četvrte godine u tropoljnom plodoredu, odnosno, pete godine ako je u pitanju četvoropoljni plodored. Odlični predusevi su leguminoze i žitarice, a od leguminoza izdvajaju se grašak, boranija, bob, soja i sve žitarice. Izvanredan predusev je za mnoge kulture, pre svega za korenasto i lukovičasto povrće: pošto je okopavina, iza sebe ostavlja zemljište očišćeno od korova, uz produžen efekat primenjene organske materije: stajnjaka ili industrijski proizvedenog organskog đubriva.
Zahteva i obradu zemljišta, a ona se uvek mora uraditi na vreme, tokom septembra, najkasnije oktobra, uz ravnanje zemljišta i zatvaranje zimske brazde, kako bi zemlja prirodno izmrzla i usitnila se. Ponekad je potrebno i podrivanje, kako bi se odvele sve suvišne vode i kapilarnim putem podigla voda u zonu korenovog sistema.
Hraniva za koren, cvetove i plodove
Potrebe za hranivima utvrđuju se na osnovu vizuelnog izgleda biljaka, analize biljnog materijala, mreže ogleda sa đubrenjem, kao i na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Poželjno je pratiti hraniva analizom biljnog materijala, jer je to pouzdan način da ne dođemo u situaciju da zbog bilo kog razloga, pogotovo na lakšim zemljištima, biljka gladuje. Kad je u pitanju đubrivo, obično su količine od 80 do 120 kg/ha azota, 60 do 80 kg/ha fosfora i 120 do 140 kg/ha kalijuma. Jedino na nešto lakšim zemljištima nivo azota može da ide do 160 kg/ha pri istom nivou fosfora i kalijuma, jer su nam oni neophodni za formiranje što moćnijeg korenovog sistema, cvetova i plodova kad je u pitanju fosfor, i vodnog režima biljke kad je u pitanju kalijum. Azot je nosilac prinosa i potreban je radi formiranja bujne vegetativne nadzemne mase – cvetova i plodova.
Seme bamije mora biti čisto minimum 94%, a najmanja zakonska klijavost je 65%, ali nam je bitno da bude što veća, minimum 85 pa sve do 97%. Vlažnost zemljišta treba da bude do 12%, kako bi ga mogli čuvati u dužem vremenskom periodu. Seme je krupno, u 1 g u proseku se nalazi 18 semenki, što znači da je apsolutna masa 1.000 zrna negde oko 55 g i ovaj podatak nam je neophodan za određivanje potrebne količine semena.
Direktna setva semena bamije je od treće dekade aprila do polovine maja, a suština je da se sačeka da se temperatura ustali na iznad 18 °C. Setva za proizvodnju rasada je u drugoj dekadi marta, a sadnja rasada je u drugoj polovini maja, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Pre setve treba poravnati zemljište, a potom se seme ulaže na dubinu od 3,5 cm.
I pored jakog korena i dlačica, bamija ima povećane zahteve za vodom. U vreme rasta zahteva od 430 do 530 mm vodenog taloga, što znači da su zalivne norme oko 30 mm po jednom navodnjavanju. Naravno, usev je osetljiv i na preveliku količinu vode i, na mestima gde su depresije i gde voda može da stoji nekoliko dana, može doći do usporenog rasta pa čak i do smanjenja porasta.
Bere se dok je mala
Plodovi se beru kada dostignu dužinu 3 do 5 cm i prečnik ok 2 cm. Beru se svaki ili svaki drugi dan, kao kod krastavca kornišona, kako bi bili sveži, sočni i nežni, u suprotnom narastu do 15 cm, ogrube i izgube upotrebnu vrednost, osim kad seme sazre, pa da se dalje koristi. Prinosi bamije kreću se od 5 do 8 t/ha svežih plodova. Oni najkraćim putem moraju dospeti na tržište, jer zbog visokog sadržaja vode vrlo brzo gube na kvalitetu. Mogu se čuvati 7 do 10 dana na temperaturi od 7 do 10 °C, uz vlažnost vazduha preko 92 do 98%, slično boraniji.
Sultanija bašti najmilija
Najčešće se gaji sorta sultanija, vrlo adaptabilna, stabilna i postojana, koja daje vrhunske prinose. Mnogo je većeg genetskog potencijala nego što su prinosi u praksi, ali to znači da još uvek ima prostora za njen razvoj. Kod nas se uglavnom gaji na okućnicama i u baštama, a iz industrijske proizvodnje dobijamo je s Mediterana i severne Afrike, ali najčešće je uvozimo iz Albanije i Makedonije.
