Danas ne možemo da zamislimo novogodišnje i božićne praznike bez mirisa cimeta. Zahvaljujući slatkastom mirisu i ukusu, rado ga zimi dodajemo u tople napitke ili u kolače. U jednom istraživanju cimet je proglašen jednim od najzdravijih začina. Po svojim antioksidativnim moćima iza sebe je ostavio čak i beli luk, ruzmarin, origano i timijan. Ovaj mirisni začin se dobija od cimetovca, vrste drveta iz porodice lovora. Ono što nazivamo cimetom zapravo je osušena unutrašnja kora mladih stabala ili grančica. Ta kora se suši i uvija u male štapiće preseka oko dva i po cm. Mnogi ga koriste kao dodatak pitama i kolačima s jabukama, jer se s tim voćem zaista savršeno uklapa. Cimet ima i brojna lekovita svojstva. Stručnjaci tvrde da su korisni cimet u prahu, njegova eterična ulja ili štapići, ali ističu da je najbolji cimet Cinnamomum verum (Cinnamomum zeylanicum) poreklom iz Šri Lanke (nekada Cejlon).
Istorija cimeta je veoma zanimljiva. Ova biljka potiče sa Šri Lanke, ali uspeva i u drugim tropskim krajevima. Još su stari Egipćani cimetom obogaćivali ukus brojnih napitaka, lečili bolesti i koristili ga kao sredstvo za balsamovanje. U doba Kleopatre bio je najprodavaniji začin na pijacama Aleksandrije. Bio je toliko cenjen da su ga smatrali vrednijim od zlata. Stari Rimljani koristili su ga za izradu opojnih parfema. U srednjem veku predstavljao je jednu od prvih sirovina koja se razmenjivala između Evrope i Bliskog istoka.
Danas se najviše ceni cejlonski cimetov začin zbog visokog sadržaja tanina (do 2,5 odsto) i etarskog ulja (pet odsto). Izuzetno prijatne je arome i mirisa. Manje se traži cimet iz Kine koji je suprotno drugim vrstama oporog ukusa i nedovoljno privlačnog mirisa.
Plod cimeta nije jestiv, a iz njega se dobija vosak koji se koristi za mirišljave sveće. Cimet možete da kupite u vidu štapića (urolana kora drveta), ili samleven, u prahu. Kora cimeta sadrži etarsko ulje, kumarin, sluz i tanine. Bolje je koristiti ga u štapićima, jer u drugom obliku nema garancije da se radi o najkvalitetnijoj vrsti. Samleven se često meša s lošijim varijantama.
Cimet je hranljiva namirnica koja se dodaje prilikom pripreme raznih jela. Prah cimeta poboljšava ukus pikantnim specijalitetima meksičke i arapske kuhinje. Listovi se, takođe, koriste kao začin, poput lovorovog lista za kuvana jela. Etarsko ulje cimeta ima karakterističnu aromu i ispoljava antimikrobno delovanje (antibakterijsko i antigljivično, posebno na kandidu).
Štapići se koriste kao dodatna aroma za kompote i vruće napitke, poput kuvanog vina i kafe. Cimet se odlično slaže s vanilom, muskatnim orahom i korijanderom.
Međutim, iako godi našem organizmu, treba ga konzumirati u ograničenim količinama, odnosno, bazirati se na jednu kašičicu dnevno. Ukoliko se s njim pretera, može da izazove umor, vrtoglavicu i nesvesticu, dijareju, mamurluk, depresivna stanja, znojenje i dermatitis, dok ume da bude i toksičan za bubrege i jetru. Upravo zbog toga naročito trudnice treba da budu obazrive s unošenjem cimeta jer može da izazove kontrakcije materice.
Cimet, kao i mnogi začini koje koristimo u kuhinji, može da se upotrebi u bašti kao prirodni fungicid, insekticid ili repelent. Nije skup i sa njime se lako rukuje.
Jedna od mogućnosti je u borbi protiv upornih mrava. Oni ne vole jak miris ove biljke. Prah pospemo ili još bolje napravimo liniju od cimeta. Mravi izbegavaju da pređu preko ove linije, jer zrnca cimeta ostaju na njima. Miris im smeta i otežava komunikaciju sa drugim mravima. Ovaj začin neće ih ubiti, ali ukoliko ste uporni, oni će potražiti drugo mesto koje nema miris na cimet. Osim mrava, takođe, ni mnoge druge životinje ne vole miris cimeta. Zečevi, veverice, pa čak krtice i voluharice ne vole njegov miris i smeta im ovaj prah. Cimet im nadražuje oči, sluzokožu nosa i usta. Iako, neće otrovno delovati na životinje, ima iritirajuće dejstvo, zbog čega se nerado zadržavaju na mestu gde je on posut.
Proizvodnja rasada je uvek rizična zbog velikog broja gljivica i drugih prouzrokovača oboljenja koji napadaju seme u fazi klijanja i nicanja, kao i mlade biljke. Cimet ima antifungalno delovanje, odnosno sprečava razvoj gljivica. Osim što može sprečiti propadanje semena i rasada, takođe će sprečiti razvoj gljivica i zelenih algi na površini supstrata kada uzgajamo rasad ili cveće. Drugo delovanje njegovog praha je to što dobro upija vlagu i tu osobinu možemo iskoristiti ukoliko želimo da brzo smanjimo vlažnost površinskog sloja supstrata. Na taj način sprečićemo truljenje semena i mladih biljaka, usled suvišne vlage.
Ukoliko nemate hormon za ukorenjavanje reznica, a želite da ih posadite, iskoristite cimet. Dovoljno je da reznicu ostavite da joj se površinski sloj prosuši. Pre sadnje, stavite je u prah cimeta tako da se prekrije zasečeno mesto i spremna je za sadnju
Prirodan sagorevač masti
Stručnjaci ga preporučuju ženama u svim starosnim dobima. Koristan je za ublažavanje menstrualnih, kao i tegoba u periodu menopauze. Savetuje se onima koje žele da se oslobode viška kilograma. Cimet je prirodan sagorevač masnih naslaga, čisti zidove krvnih sudova i reguliše trigliceride i loš holesterol u krvi. Eterična ulja, kiseline i tanini koje sadrži ubrzavaju metabolizam. Na taj način telo troši više energije, pa i kalorija. Materije iz cimeta mogu da smanje trigliceride za 20 do 30 odsto, ukupni holesterol za 12 do 25 odsto, a loš holesterol LDL za 7 do 30 odsto. Pola kašičice cimeta dnevno dovoljno je kao preventivna mera.
Američki istraživači su dokazali da jedinjenje iz cimeta (MHCP-Metilhidroksi kalkon polimer), deluje slično kao insulin i na taj način pojačava primanje glukoze u ćelije. Pojedine naučne studije pokazuju da samo pola kašičice ovog aromatičnog začina dnevno znatno može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara.
Za libido na zavidnom nivou
Pošto izuzetno pospešuje cirkulaciju, prati ga glas da podstiče polnu moć. U zemljama Dalekog istoka, žene koje dugo ne mogu da ostvare trudnoću, koriste malo cimeta više puta u toku dana. Recept se pokazao efikasnim i kod muške impotencije. Kažu da cimet pomaže kod regeneracije reproduktivnih organa.
Mirišljavi sedativ
Cimet se potvrdio kao odličan sedativ. Bogatstvo eteričnih ulja, kiselina i tanina blagotvorno deluje na nervni sistem, otklanja uzroke razdražljivosti, slabog apetita, nervoze i nesanice. Pozitivno utiče na koncentraciju, pamćenje, kao i sposobnost reagovanja. Reguliše krvni pritisak jer u svom sastavu poseduje aktivne supstance koje opuštaju mišiće arterija.
Tera groznicu
Deluje antiseptično i detoksično na organizam. U kombinaciji sa đumbirom stimuliše cirkulaciju, snižava telesnu temperaturu i ’’tera’’groznicu. Zbog svojih antibakterijskih i anti-virusnih svojstava koristan je u sezoni gripa i nazeba. Podstiče znojenje i pomaže pri opuštanju napetih i bolnih mišića, kao i kod kašlja i gnojne angine. Krepi posle preležane bolesti i jača imunitet.
Melem za bolan stomak
Cimet je odlično sredstvo za bolestan stomak. Sprečava probavne smetnje, nadimanje i povraćanje, jača želudac, reguliše varenje, a koristi se i kao diuretik. Zbog visokog sadržaja eteričnih ulja deluje antibakterijski i antimikotički u sluzokoži creva i mokraćnih puteva. Reguliše stvaranje kiseline i sluzi u želucu i blagotvorno deluje na stomak kod porodilja. Pored toga što poseduje protivupalno dejstvo, cimet uništava gljivice i sprečava njihov rast i bujanje. Stimuliše mokrenje i odlična je preventiva protiv upale zglobova i gihta.
S obzirom na to da poboljšava zdravlje zuba i desni, ulje od cimeta često se koristi u proizvodnji žvaka i bombona za osvežavanje daha, kao i za tečnosti za ispiranje usta i zubnih pasti.
