Za krompir se biraju nezakorovljene, plodne parcele, na kojima je zemljište slabo kiselo i ima rN vrednost od 5,3 do 6,0. Ovo povrće dobro podnosi monokulturu, ali je, zbog bolesti i štetočina koje ostaju u zemljištu, treba izbegavati. Na istoj parceli može se gajiti tek posle tri-četiri godine. Najbolji predusevi su leguminoze, grašak, boranija i žitarice, a dobar je predusev ostalom povrću, pogotovo onom iz postrne setve.
Ovo povrće treba đubriti i stajnjakom i mineralnim đubrivima. Ako svež stajnjak nije unet u jesen, treba ga zameniti zgorelim i uneti uoči predsetvene obrade. Na manjim parcelama i u baštama unosi se u kućice ili redove. Sadnja počinje kada se zemljište na dubini od desetak centimetara zagreje na oko pet Celzijusovih stepeni. U našoj zemlji je to, u zavisnosti od nadmorske visine, od kraja februara do početka maja. Za ranu proizvodnju sade se naklijale krtole mase 50 do 70 grama, na razmak 25 do 35 centimetara u redu i 50 do 60 cm između redova i na dubinu od šest do deset centimetara. Rani se sadi pliće, kasni dublje, na lakim zemljištima dublje, a na težim pliće. Po pravilu, gornja ivica krtole treba da je tri do pet centimetra ispod površine zemlje, da je bolesti i štetočine, prvenstveno krompirov moljac, ne bi lako pronašli. Posle sadnje redovi se zagrnu i na malom posedu i u bašti uradi se malčiranje – pokriju se slamom, senom ili kartonom, koji čuvaju vlagu i štite od temperaturnih kolebanja. U zavisnosti od klime, sorte i namene, dužina vegetacije je od 60 do 150 dana.
Zlatici ne prija maslačak
Proizvođači krompira, posebno oni koji ovo povrće gaje na većoj površini, u svakoj vegetaciji muku muče s krompirovom zlaticom. Ovaj proždrljivi tvrdokrilac postaje otporan na često korišćene insekticide, a da bi zaštita bila efikasna, treba mnogo umešnosti i strpljenja. Insekticidi se moraju često menjati, ali ne samo na jednoj, već i na okolnim njivama.
Zlatna buba zadaje problema ne samo proizvođačima, već i stručnjacima u fabrikama pesticida. Tako je jedan tim naučnika utvrdio da ekstrakt iz cveta maslačka povećava efikasnost već stvorenih i korišćenih insekticida. Zato, dok se ne proizvede jedan takav gotov preparat, valjalo bi na parceli pod krompirom ostaviti pokoji maslačak.
Krompiru je potrebno dosta vlage u zemljištu, odnosno, odgovaraju mu obilnije padavine od 350 do 400 milimetara tokom vegetacije. Nedostatak vlage nadoknađuje se navodnjavanjem – tri do pet puta sa 20 do 40 litara po kvadratnom metru.
Za ranu proizvodnju krtole se naklijavaju. To znači da se na većini okaca pojavila čvrsta klica koja se teško odvaja od krtole. Sadnjom naklijalih krtola skraćuje se vreme do nicanja za 10 do 14 dana. Međutim, ako se takve posade u hladno i vlažno zemljište, vreme do nicanja će se znatno produžiti, a krtole mogu da oštete paraziti ili štetočine. Ako se u toplo i umereno vlažno zemljište posade nenaklijale krtole, u fazu nicanja one će ući dvadesetak dana pre naklijalih posađenih u hladno zemljište.
Mali saveti , velika korist
Najkvalitetnije seme je super i superelita. Ako ostavljate seme od svog krompira, birajte krtole koje su veličine kokošijeg jajeta Ukoliko vam je krompir krupan, obavezno ga presecite jedan dan pre sadnje.
Krompir je dobro naklijavati, bar jedan mesec pre sadnje ,i to u početku na svetlu, a zadnjih 10-15 dana mu oduzmemo svetlost pokrivanjem ćebetom ili tamnom tkaninom.
Prilikom sadnje klice krompira pažljivo postavite okrenute nadole. Novi krompiri rastu iz belih klica i, što su duže, više će ih biti. Zagrtanjem nećete povećati broj krtola, nego ćete ga samo zaštiti od sunca, da vam ne pozeleni.
Vrlo je važno i da se krompir malčuje, najbolje senom, a ako ga nemate, mogu da posluže i slama ili karton. Malčovani krompir imaće manje stresova zbog vremenskih promena, a malč će zadržati vlagu.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
