Ciklama je omiljena sobna biljka, koja cvetovima ulepšava dom od novembra pa sve do aprila ili čak početka juna. Jedna je od najlepših koje cvetaju zimi, a veoma tražena sredinom februara, povodom Dana zaljubljenih i 8. marta, kad se iz rasadnika ove cvetnice preseljavaju u domove mnogih ljubitelja cveća. To nam je potvrdila i Piroška Farago iz Temerina, u čijim se plastenicima, sem klasičnih biljki, mogu videti i brojni noviteti.
– Baš zato što su poznate i dugo se gaje, najviše su tražene – kaže naša sagovornica. Međutim, istinski ljubitelji cveća znaju da ih proizvođači svake godine obraduju novim, lepšim vrstama i varijetetima, pa mogu da biraju između patuljastih, takozvanih ciklamyni sorti, zatim nešto krupnijih, čija je visina do 15 centimetara, sorti srednjeg rasta do 20, i standardne visine od 30 centimetara ili malo viših. Veoma su zanimljivi elegantni petočlani cvetovi na dugim drškama raznih boja – ružičasti, beli, ljubičasti, crveni, naranxasti, pa sve do dvobojnih kombinacija i latica čiji su rubovi kovrxavi, koji biljke čine božanstvenim. Krase ih i specifični listovi srcolikog oblika, a neretko mogu biti obrubljeni srebrnastom ili zlatnom „čipkom“.
Ciklama (Cyclamen persicum) je jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje potiču iz sredozemnog područja i Male Azije, gde je pronađena 1731. godine. Ime je dobila od grčke reči kiklos, što znači kružno, jer se cvetna drška tokom stvaranja spiralno uvija. Ovaj nežni cvet kad se poklanja označava iskrenost ili želju za pomirenjem. Simbol je snebivanja i stidljivosti.
– Da bi ciklama dugo i obilno cvetala, njen uspešan uzgoj počinje kupovinom. Biljke treba da su zdrave, sa brojnim svežim pupoljcima, a gomolj da malo viri iz zemlje – ističe naša sagovornica, i naglašava da je najveće zadovoljstvo održati ovu biljku, pošto se često događa da mnogima ne uspe, jednostavno – listovi klonu i biljka propadne. Rascvetala ciklama je veoma osetljiva na visoku temperaturu, a pogotovo suv vazduh, mračnu i toplu prostoriji s centralnim grejanjem, pa se ne sme držati pored radijatora, a baš se tu prave greške.
Njena lepota dolazi do izražaja ako se gaji u svetloj, prozračnoj i prohladnoj prostoriji gde je tempetarura niža od 20 Celzijusovih stepeni, a optimalna je između 10 i 16. Ne prija joj ni jako sunce. Zato je najbolje saksije s ovim cvetnicama smestiti između dva prozorska krila na istočnoj ili severnoj strani.
Biljke se zalivaju jednom nedeljno ustajalom vodom ili kišnicom, uz rub saksije, vodeći račina da se ne nakvasi gomolj, listovi i cvetovi. Potapanje biljaka u veću posudu s vodom nije dozvoljeno. Ako se preterano zaliva i ako se višak vode zadržava u podmetaču, biljka vene, listovi žute, cvetovi klonu i počinje truljenje. Međutim, ako se ciklama ne zaliva dovoljno listovi će se obesiti, a cvetovi uvenuti.
Tokom rasta i cvetanja vodi kojom se zaliva dodaje se tekuće mineralno đubrivo namenjeno cvetnim vrstama, jednom do dva puta mesečno.
Posle cvetanja ciklami je neophodan odmor, bez prihranjivanja, s malo zalivanja. Kad se listovi osuše, to se obično dešava u maju, saksiju s biljkom treba premestiti u baštu i celo leto držati u senci. Može se koristiti terasa ili podrum. Kad počne da razvija nove listove, gomolj se presadi (trećina da viri) u svež supstrat, lako, rastresito zemljište, najbolje šumsko i treset. Zatim se premešta na svetlo mesto gde je temperatura od sedam do 15 stepeni, a noću oko pet. Tada počinje zalivanje i prihranjivanje, svakih sedam dana.
Ovako negovane biljke dugo će ukrašavati prozore, pa se jedino može dokupiti neki novi varijetet blagog mirisa koji se lakše uzgaja u kućnim uslovima.
D.R.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
