ISTIČE ROK ZA SADNJU BRUSNICA
Novembar je krajnji rok za jesenju sadnju brusnica. Ova voćna vrsta se najviše gaji u Severnoj Americi, ali stručnjaci tvrde da i u Srbiji može uspešno da se uzgaja. Tipičnoj biljci severnih predela kod nas prija u Vojvodini uz Dunav, u Šumadiji, duž Južne i Velike Morave, kao i u kotlinama centralne i istočne Srbije. Uprkos tome zasadi brusnice se kod nas svode na sporadične kontejnerske sadnice.
Ovom voću, koje je sve zastupljenije na trpezama, odgovaraju rastresita i plodna zemljišta. Ne voli glinovito tlo, ali delimično peskovito bi mogla da podnese, sa pH vrednošću od 4 do 5,5. Nadmorska visina nije presudna, jer može da se gaji i na 2000 metara. Bitno je da je zemljište ocedito, odnosno drenažno, da se koren ne bi ugušio i istulio od vode.
Zima joj ne smeta
Brusnica ne podnosi visoku koncentraciju soli u zemljištu, a posebno je osetljiva na visok nivo natrijuma, hlora i kalcijuma. Dobro podnosi niske temperature, zimi čak do 20 ispod nule, a u esktremnim uslovima i do minus 40 stepeni. Leti joj odgovara do 32 stepena uz svakodnevno navodnjavanje – kaže agronom Violeta Petrović Luković.
Jesen je pravo vreme za sadnju brusnica. Idealno je od druge polovine septembra do prve polovine novembra. Drugi pogodan termin je u proleće, od aprila do prve polovine maja. Kontejnerske biljke mogu da se sade tokom čitave godine.
Sadi se na rastojanju od 25 do 50 centimetara između biljaka, a međuredni razmak je oko jednog metra. Sadnice treba spuštati u nađubrene jame dubine oko 40 centimetara ili iskopane jarke na oko 25 centimetara. Jame treba dopuniti tresetom pomešanim sa 20 odsto piljevine od četinara. Koren biljke ne bi trebalo da je u kontaktu sa stajskim ili drugim đubrivom u jami, već sa tresetom. Dozvoljena su đubriva kisele reakcije i spore razgradnje. Svake godine u zasad treba dodati desetak litara treseta ili piljevine oko svake biljke – dodaje Luković.
Zemlja ne sme da se isuši
U prvoj godini zasad treba celo leto svakodnevno navodnjavati. Ne bi smelo da između dva zalivanja dođe do potpunog isušivanja zemljišta. Brusnica traži područja gde je priliv padavina veći od isušivanja, što se u stručnoj terminologiji naziva humidnim područjima. Zemlju između redova treba redovno kositi i malčirati iglicama bora, kiselim tresetom ili piljevinom.
Biljkama u drugoj godini vegetacije treba prorediti grane i ostaviti oko pet izdanaka. Brusnica spada u zimzelene biljke, raste u formi žbuna i dostiže visinu od oko 25 centimetara. Zato je kod nas pogodna za kontejnerski uzgoj i uglavnom je meta hobistima.
Cveta u aprilu i maju, a cvetovi su bele ili ružičaste boje. Plodovi su purpurno crveni, kiselkastog ukusa, ali izuzetno aromatični i stižu za branje u ranu jesen.
Poplava pre berbe!?
Berba počinje kada su plodovi od svetle do tamno crvene boje. Rano ubrane brusnice mogu imati gorak ukus. Beru se uglavnom ručno, ili grabuljama za bobice. Prilikom plantažnog uzgajanja na velikim površinama, farmeri u Americi koriste za nas neuobičajen način berbe. Oni u jesen poplave polja brusnice, a zatim pomoću mašina protresu biljke kako bi se zrele bobice odvojile od žbuna. Potom sačekaju da plodovi isplivaju na površinu. Ovaj zanimljiv način berbe je moguć, jer plod u sebi sadrži četiri mehura, ispunjena vazduhom. Voćarima je ovakva građa bobica korisna na dva načina. Jedan je da brusnicu bace i ako odskoči od zemlje spremna je za branje, a drugi što u poplavljenom polju bobice isplivaju na površinu.
Međutim, ovaj način berbe je rezervisan za severnoamerički kontinent, gde postoji preko 1.200 plantaža, od kojih je većina u Viskonsinu, Masačusetsu, Nju Džersiju ili državi Vašington. Godišnje se sa ovih plantaža ubere oko 100 hiljada tona jarko crvenih plodova. Uspešno se gaji i u Evropi, Aziji i Africi. Brusnice se mogu sveže čuvati oko četiri nedelje, a duboko zamrznute više meseci. Ipak, najveći deo plodova odlazi u preradu i sušenje.
Američka brusnica je rođaka evropskoj iz Norveške. Ona se gaji na severu Evrope, odakle i potiče, zbog klime koja omogućava biljkama da većim delom godine budu na vlažnom. Ovo voće se prvi put pominje na početku 18. veka, jer su je koristili mornari u prevenciji skorbuta. Ova bolest se javlja kada je organizam dugo bez vitamina C, a obolevali su mornari koji su mesece provodili na otvorenom moru i jeli oskudnu hranu.
Protiv artristisa, dijabetesa, reume
Reguliše varenje, a koristi se preventivno protiv artristisa, dijabetesa i reume. Upotrebljava se za bolno grlo i kašalj, kao i protiv bolesti jetre. Fenol i tanini u brusnici preveniraju srčane bolesti i neke vrste kancera.
Za sok, čaj, sos i džem
Kod nas se najviše koriste sok i čaj od brusnice kao pomoćni lek protiv bakterijskih infekcija mokraćnih kanala. Tokom cele godine je dostupna kao sušeno voće, koje danas na našim trpezama uspešno parira suvim šljivama, grožđu i smokvama. Od nje se prave i sosevi, i džemovi.
Prirodni antibiotik
Iako u Americi brusnicu koriste kao dodatak jelima, ona je pre svega lekovita biljka. Spada u prirodne antibiotike, a posebno antibakterijsko dejstvo ima u sprečavanju infekcija urinarnog i digestivnog trakta.
Piše: Biljana Nenković
