NAŠ NAJVAŽNIJI HLEB NEKAD I SAD
Najvažniji hleb koji se pravi za Božić je česnica. Ovaj obredni hleb vodi poreklo iz slovenske prapostojbine. Opstaje na ovim prostorima vekovima i ostaće neizostavni deo proslave najradosnijeg hrišćanskog praznika. Kroz istoriju se česnica različito pravila, pa i dan danas u svakom kraju Srbije mese je na drugačiji način. Smatra se da se prvobitno pravila samo od brašna i vode, koja se donosila pre izlaska sunca sa izvora.
U nekim krajevima je ukrašavaju, ponegde ne. Pravi se takozvana presna česnica, ponegde masna, zatim kvasna ili slatka, od pšeničnog ili kukuruznog brašna. Ali, svuda je centralni deo proslave. U nju se stavlja novčić, zrno žita ili pasulja i grančica drena i badnjaka. Ovi predmeti simbolizuju blagostanje, hranu i zdravlje, koje svaka domaćica priželjkuje za svoju porodicu.
Česnica se mesi ujutru na sam dan Božića, osim u onim krajevima gde se ne pravi hlebna, već slatka česnica ili pita.
– U mojoj porodici se oduvek pravila slatka pita, odnosno česnica. Slagale su se kore, sada kupovne, a nekada ručno pravljene, a onda su se ređali slojevi oraha i suvog voća. Sve se zalivalo medom i vodom. Seče se na parčiće pre pečenja, a negde u sredini se stavlja novčić. Ona se pravi uoči Božića da se lepo slegne i ohladi. Rodom sam iz Novog Sada i moja majka je oduvek tako pravila, pa sam i ja nastavila – kaže za „Dobro jutro“ Slavica Ilijin iz Pančeva.
Mnogima je najdraža presna česnica, obična, bez ukrasa ili bilo kakvih posebnih sastojaka koji bi je izdigli iznad sirotinjske pogače. Česnica se lomi za vreme ručka kada su na okupu svi ukućani i svako dobija deo, da nestrpljivo po testu traži simbol blagostanja koji će mu nagovestiti kakva ga godina čeka.
Česnica od projinog brašna
Priprema:
Jaja umutiti penasto, zatim dodati mleko i ulje. Zamesiti sa projinim brašnom u koje je dodat prašak za pecivo. Smesu izliti u podmazan pleh. Utisnuti novčić, zrna kukuruza, pasulja i grančice drena i peći dok ne porumeni.
Kukuruzna česnica nekada se mesila sa običnom vodom i svinjskom mašću, a soda bikarbona je menjala prašak za pecivo. Umesto obične vode. danas može da se zamesi i sa kiselom, kako bi bila vazdušastija i lakša za lomljenje.
Sastojci:
- 4 jaja,
- 3 šoljice mleka,
- 3 šoljice ulja,
- 6 šoljica belog projinog brašna,
- 1 prašak za pecivo.
Vredne ruke širom Srbije spretno prave ukrase za česnicu! Jednostavne ili bogato ukrašene simbolima koji predstavljaju zdravlje, hranu, napredak, boljitak i želje ukućana, česnice su najvažnije na božićnoj trpezi. Pogledajte kako izgledaju neke od njih!
Česnica – masnica
Sastojci:
- 20 g svežeg kvasca,
- 500 g brašna i još 300 g za rad,
- 1 kašičica soli,
- 300 ml tople vode,
- malo šećera,
- svinjska mast sobne temperature.
Priprema:
Ostaviti kvasac da nadođe razmućen u malo tople vode, sa pola kašičice šećera i brašna. U 250 g brašna dodati so, nadošli kvasac, 250 ml vode i polako dodavati još 250 g brašna. Mešenjem treba da se dobije elastično testo koje se ne lepi. Ostaviti ga na toplom da nadođe, a potom ga premestiti i na podlozi rastanjiti oklagijom na oko 1 centimetar debljine.
Premazati mašću, ali ne do samih ivica. Preklopiti testo po trećinu sa svake strane ka unutrašnjosti. Ovaj postupak ponoviti još dva puta, a dodatno brašno se koristi za posipanje, jer se testo i mast lepe za površinu. Četvrti put se testo razvuče na željeni oblik i veličinu i poželjno je da bude oko 5 centimetara debljine. U česnicu utisnuti novčić i potom je staviti u namašćen pleh.
Ostaviti da nadođe još jednom oko pola sata i potom peći u zagrejanoj rerni, najpre na jakoj vatri, a zatim na oko 160 stepeni. Pogača bi trebalo da bude lisnata, a ukusom da podseća na prazan burek.
Česnica sa kvascem
Priprema:
U toplo mleko staviti šećer, malo brašna i kvasac da nadođe. U brašno, dodati so, ulje, jaje i nadošli kvasac, a potom zamesiti glatko testo. Ostaviti da nadođe oko pola sata. Testo izručiti na radnu površinu i podeliti na dva dela.
Od jednog dela napraviti okruglu pogaču, a od drugog pletenice ili spirale, koje se stavljalju po obodu pogače. Utisnuti paricu i testo premazati umućnim belancetom. Ostaviti na toplom mestu da još jednom nadođe i peći u zagrejanoj rerni, najpre 15 minuta na 200 stepeni, a onda još toliko na 180 stepeni.
Sastojci:
- 40 g svežeg kvasca,
- 350 ml toplog mleka,
- 2 kašičice šećera,
- 700 g brašna,
- 1 jaje,
- 3 kašike ulja,
- 1 kašičica soli.
Starinska presna česnica
Sastojci:
- 1/2 kg brašna,
- 1 kašičica sode bikarbone ili praška za pecivo,
- 1 kašičica soli,
- oko 350 ml mlake vode.
Priprema:
Pomešati brašno, sodu bikarbonu i so. Dodati mlaku vodu i mešati dok se ne dobije glatko testo. Ovaj postupak se u nekim krajevima zove natiranje testa. Česnicu staviti u okrugli pleh i peći na oko 250 stepeni oko pola sata. Pre pečenja testo izbušiti viljuškom na nekoliko mesta. Vruću česnicu uviti u čistu krpu da kora malo omekša.
Slatka česnica
Sastojci:
- 500g tankih kora za pitu,
- 500 grama oraha, pola mlevenih, pola seckanih,
- 100 g suvog grožđa,
- 100 g seckanih suvih smokava ili drugog suvog voća, po želji,
- ½ kilograma meda,
- ½ litra vode,
- ulje ili otopljeni puter za premazivanje kora.
Priprema:
Mlevene orahe i kašiku meda pomešati, a ostalo suvo voće iseckati i potopiti u vruću vodu da nabubri. U tepsiju premazanu uljem ređati po dve kore i stavljati najpre nadev od mlevenih i seckanih oraha, a potom posuti suvo voće po želji. Ređati pitu dok ima materijala naizmenično. Sve prekriti korom, iseći oštrim nožem na kvadrate i peći u zagrejanoj rerni dok se ne dobije braon kora.
U šerpi zagrejati med i vodu i dok je česnica vruća preliti je. Ova česnica se pravi veče pre Božića, kako bi se ohladila, a kore lepo upile sve ukuse.
Tekst i foto: Biljana Nenković
