Cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji, pre svega poljoprivredno – prehrambrenih, porasle su za 20 do 40 odsto u prethodnoj godini, ističu stručnjaci i navode da će se trend povećanja cena osnovnih životnih namirnica nastaviti, a da se stabilizacija i mogući pad cena može očekivati tek krajem godine.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović rekao je za Tanjug da kada gledamo cenu poljoprivedeno – prehrambrenih proizvod,a možemo da primetimo trend rasta koji konstantno traje od pocetka pandemije koronavirusa do danas.
„Mi imamo na godišnjem nivou da se cene poljoprivredno- prehrambrenih proizvoda podižu minimum za 20 odsto, nekih čak i za 40 odsto“, rekao je Bogunović. Naveo je da postoji više razloga za rast cena na koji, pre svega, utiče situacija na svetskom tržištu, dok je drugi deo vezan za domaću proizvodnju i domaće tržište. „
Kada pričamo uopšteno o poljoprivredno – prehrambrenim proizvodima, imamo situaciju da je sama poljoprivredna primarna proizvodnja poskupela, što znači da su porasle cene sezonske radne snage, a imamo i inflaciju na domaćem nivou“, rekao je on.
Na pitanje Tanjuga da li možemo da očekujemo rast cena osnovnih životnih namirnica i u narednom periodu, Bogunović kaže da možemo, pre svega zbog inflacije i rasta cena energenata, i da će se taj trend nastaviti.
„Mi očekujemo da će možda doći do stabilizacije makroekonomske situacije do kraja godine i tek u tom periodu možemo da očekujemo da će se rast cena možda stabilizovati, a u periodu nekih kultura krenuti i na dole“, dodao je on. Objašnjava da mi nemamo mnogo velikih proizvođača, pogotovo kada je reč o povrtarskim proizvodima i da se povraća uglavnom proizvodi u poljoprivrednim gazdnistvima, to jest na malim parcelama, gde nema velike proizvodnje, zbog čega je i cena drugačija .
„Veoma je važna sezonalnost kod svih poljoprivrednih proizvoda, jer imate tačno u kom periodu godine koju biljnu vrstu možete da proizvodite i obično u tom periodu, kada ste vi glavni proizvođač u regionu, vi ste i glavni izvoznik na neke druge regione koji nemaju svoju proizvodnju“, dodao je Bogunović.
Osvrnuo se, na primer, na crni luk, čija cena je drastično porasla u prethodnom periodu. Kaže da u Srbiji imamo ograničene površine na kojima se sadi crni luk, tako da to što se na tržištu pojavio manjak te robe, znači da je prošao pik proizvodnje, a da je veća potražnja za njim, što otvara prostor da se podigne cena. On dodaje da je slična situacija i sa jajima.
„Pošto dolazi Uskrs, malo se čuvaju zalihe jaja, da bi se na tržište pustila veća ponuda, jer će biti i veća potražnja, a sada ih u ovom periodu ima manje i to je prostor za rast cena, jer raste tražnja, a manja je ponuda“, objašnjava Bogunović.
On se osvrnuo i na trenutnu situaciju sa žitaricama i da su cene izuzetno niske zbog prevelike ponude ukrajinskih žitarica, ali da to ne znači da će takva situacija biti i u narednom periodu, pre svega jer će se određeni proizvođači pozivati na kvalitet, pošta ta pšenica nije visokog kvaliteta.
„Srbija je jedan od izvoznika svetskog ranga žitarica, a po izvozu kukuruza mi smo 10. izvoznik na svetu“, dodao je Bogunović. Kaže da sve što proizvedemo od žitarica izvozimo u značajnim količinama, bez obzira na to što su prethodne dve godine bile prilično loše zbog suše. „Pšenicu smo imali, ona čak nije ni trpela neke posledice suše, mi smo prošle godine imali prinos od 3,2 miliona tona pšenice, a naše potrebe su 1,8 miliona tona, što je ozbiljan višak“, ističe Bogunović. On objašnjava da je ukrajinska žitarica napravila problem zbog cene koja je oko 16 dinara po kilogramu, a naša je pala na 22,5 do 23 dinara po kilogramu, dok je krajem prošle godine bila čak 40 dinara, što je veliki poremećaj cena na tržištu. Kada je reč o uljaricama, Bogunović dodaje da je situacija stabilna i da je rod suncokreta konstantan, kao i da nemamo problema sa suncokretovim uljem, jer ga uvek proizvedemo otprilike duplo više nego što nam treba.
Bogunović se osvrnuo i na uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda i istakao da uglavnom sve što proizvedemoi izvozimo, a da uvozimo određene namirnice kada im nije sezona.
„Što se žitarica tiče to što uvozimo uglavno je semenska roba i to ne tako značajne količine, kod voća uvozimo citruse, tropsko voće, najviše banane“, dodaje on.
Što se tiče izvoza, najveću izvoznu vrednost ima malina od 350 miliona evra za 69.000a tona godišnje, dok količinski najviše izvozimo jabuku – 145.000 tona, čija je vrednost 100 miliona evra. Na trećem mestu je kupina, čija je vrednost 71 milion evra i višnja 51 milion evra, dodao je Bogunović. Bogunović je istakao da na tržište Ruske Federacije i na region CEFTA najviše se izvozi sveže voće, dok smrznuto ide uglavnom na tržište EU, ali i SAD, Australije i da je otvoreno tržište s Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Velikom Britanijom za izvoz zamrznutog i svežeg voća.
Tanjug
