Aeracija – Postupak kojim se u kontaktu s vazduhom omekšavaju vina bogata taninom.
Aroma buke – Skup mirisnih sastojaka u vinu koje osetimo čulom mirisa. Termin „buke“ koristi se po istom osnovu ali za starija, odležala vina.
Aromatizovano vino – Vina u koja se dodaju aromatične tvari. Kod nas je najpoznatiji bermet, a u svetu marsala i vermut.
Barik – Bure od hrastovine zapremine 225 litara, originalno korišćeno u Bordou, danas rasprostranjeno po celom svetu. U njemu sazreva mlado vino, najčešće 12 meseci, prilikom čega drvo, između ostalog, daje vinu dodatni miris, boju i ukus.
Belo vino – Vino proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze. Boja može da ide od sasvim blede do zlatnožute boje.
Berba – Naziv za branje grožđa koje se najčešće dešava u septembru i oktobru, ali postoje i kasne berbe koje mogu da se protegnu do sredine novembra, kao i ledene koja se odvija kada je temperatura najmanje -7 stepeni Celzijusa, tačnije, zrno mora biti zamrznuto.
Vrenje – Prilikom vrenja vina šećer u moštu se uz pomoć kvasca pretvara u alkohol i ugljen-dioksid. Vrenje se može zaustaviti filtracijom i sumporenjem kako bi u vinu ostao deo neprevrelog šećera.
Vrhunsko vino – Pod vrhunskim vinom podrazumevaju se vina s kontrolisanim i ograničenim geografskim poreklom.
Geografsko poreklo – Vina s oznakom geografskog porekla podrazumevaju vino proizvedeno isključivo od grožđa iz vinogradskih područja (rejona, podrejona i vinogorja), kontrolisanog porekla, kontrolisanog porekla i kvaliteta ili kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta.
Degustacija – Probanje pojedinih vina s namerom da se kasnije napravi njegova objektivna procena, pri čemu se uzimaju u obzir izgled, boja, miris, ukus i opšti utisak. Degustatori treba da imaju sposobnost razlikovanja sortnosti i prepoznavanja različitih aroma i ekstrakata u vinu, te da umeju to i jasno da definišu prilikom opisivanja.
Dekantiranje – Pažljivo pretakanje vina u posudu kako bi se uklonio talog i omogućilo vinu da pre konzumiranja bude duže u dodiru s kiseonikom i bolje razvije arome.
Dubina– Osobina finih vina da pružaju osećaj višeslojnosti ukusa, a ne da su ravna i jednodimenzionalna; pozitivno svojstvo.
Dužina – Osobina finih vina koja čini da se osećaj vina zadržava duž celog jezika.
Elegancija – Odnosi se na vina koja ostavljaju fin, delikatan utisak, tj. nisu jaka niti agresivna. Smatra se pozitivnom osobinom.
Živahno – Označava vino čije se osobine živo registruju svim čulima. Vino može izgledati jasno (engl. bright), ili imati jasne arome i ukuse; u oba slučaja, suprotan termin je zbrkano.
Zaostali ukus – Završnica ili aftertejst je utisak koji vino ostavlja u ustima kada ga progutate, praktično, arome koje se vraćaju u nos nakon gutanja vina.
Zaokruženo – Opisuje vina koja se ne doživljavaju u ustima ni kao ravna ni kao ćoškasta. Zaokruženost se odnosi na strukturu vina – tj. na njegovu specifičnu kombinaciju kiselosti, tanina, slatkoće i alkohola, od koje zavisi tekstura i osećaj koji vino ostavlja u ustima.
Zbrkano – Vino nejasnog i zamućenog karaktera. Termin se može odnositi na izgled vina, njegove arome i ukuse, pa i na njegov opšti stil. Negativna osobina
Zrenje – Period odležavanja u vinariji tokom kojeg se vino razvija do stanja u kome je spremno za flaširanje; proces razvoja kome se podvrgavaju fina vina nakon flaširanja.
Iskričavo – Vino osvežavajućih kiselina.
Karakter – Kada se kaže da neko vino ima karakter, misli se da nosi karakteristične odlike podneblja (teroara) u kojem je nastalo.
Kvalitetno vino – Vino sa geografskim poreklom proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti i sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona.
Kupaža – Mešanje više vrsta ili tipova vina.
Lagano vino – Vina s niskom koncentracijom tanina i nižim udelom alkohola. Odlikuje ih pitkost i niža energetska vrednost u odnosu na teška vina.
Ledeno vino – Visokokvalitetno dezertno vino koje se proizvodi od bobica koje su prilikom berbe i muljanja prirodno smrznute. Ima visoku količinu šećera i kiselost, ali je zbog načina proizvodnje jer je tek svaka deseta ili petnaesta vrhunska berba ledena, jedno od najskupljih vina.
Mlado vino – Vino koje nije prošlo kroz potpunu tehnološku obradu, već samo kroz delimičnu ili celu fermentaciju.
Oksidacija – Hemijska reakcija do koje dolazi usled kontakta vina s kiseonikom, pri čemu vino menja boju i dobija drugačiji miris, boju i ukus.
Organsko vino – Vina nastala od grožđa uzgajanog bez veštačkih aditiva za održavanje kvaliteta roda.
Penušavo vino – Vina s povećanim prisustvom ugljen-dioksida, usled čega se prilikom sipanja u čašu pene. Naziv šampanjac označava penušava vina nastala u francuskoj regiji Šampanj.
Pojačano (fortifikovano) vino – Vina nastala dodavanjem alkohola (brendi) tokom fermentacije, čime se prekida taj proces, zadržava visok procenat preostalog šećera i povećava alkohol na oko 20 procenata. Najpoznatiji primer ovakvih vina su porto, vermut i šeri.
Poluslatko vino – Vino koje sadrži od 12 do 50 grama grama neprevrelog šećera u litri.
Polusuvo vino – Vino koje sadrži od četiri do 12 grama neprevrelog šećera u litri.
Roze – Svetlocrveno vino dobijeno od crvenog grožđa na način da se kožice ploda, koje sadrže boju, odvajaju pre ili neposredno nakon početka vrenja.
Slatko vino – Vino s ostatkom šećera višim od 50 grama po litri. Ostale kategorije vina u odnosu na količnu šećera su suvo, polusuvo i poluslatko.
Somelijer – Stručnjak za vina.
Sorta – Naziv za skup vinove loze koji pripadaju istoj vrsti. Procena je da danas u svetu postoji više od 20.000 sorti vinove loze!
Stono vino – Najniža kvalitetna kategorija vina u Srbiji. Ovo su vina od jedne ili više sorti bez geografskog porekla.
Suvo vino – Vino bez ostatka prirodnog šećera ili maksimalno do četiri grama po litri.
Tanini – Supstance koje imaju važnu ulogu u dozrevanju vina. Nalaze se u peteljkama, košticama i kožicama grožđa i muljanjem dospevaju u sok. Vino dobija dodatne tanine držanjem u drvenim buradima. Tanini imaju konzervirajuće delovanje, pa su važan sastojak vina namenjenih za duže čuvanje i imaju povoljan uticaj na ljudski organizam.
Telo – Utisak koji vina ostavljaju u ustima i na osnovu toga razvrstavaju se na lako, srednje i puno telo.
Teroar – Izraz koji obuhvata vrstu tla i mikroklimatske karakteristike vinograda iz kojeg se dobija grožđe za određeno vino. Vina u kojima se oseća karakteristični teroar posebno su na ceni.
Fermentacija – Prirodan proces kojim se šećer iz grožđanog soka pretvara u alkohol (čime se sok pretvara u vino), pod dejstvom kvasaca.
Harmonično vino – Dobro balansirano, odnosno skladno vino u kom su uravnotežene sve bitne komponente (alkohol, kiseline, aroma, slast…) tako da se nijedna posebno ne izdvaja.
Crveno (crno) vino – Vino proizvedeno od grožđa crvenih (crnih) sorti. Boja se kreće od crvene do zagazito ljubičaste.
Šira – Pod širom se podrazumeva tečan proizvod dobijen posle muljanja grožđa, sa stvarnim sadržajem alkohola najviše do jedan odsto.
