Kaktusi se sa uspehom mogu gajiti i u Srbiji, tačnije Vojvodini, a dokaz za to je bašta mladog zaljubljenika u botaniku iz Bečeja, Milana Doroslovačkog. Ovaj mladić već duže vreme svoju energiju i znanje ulaže u uzgajanje kaktusa, ali i drugih egzotičnih i mediteranskih biljaka i ponosan je na jedinstvenu biljnu oazu koju je stvorio.
– Moja ljubav prema kaktusima datira od pre 15 godina, a godine 2009. počinjem da se ozbiljnije bavim kaktusima a već pet godina sam u privrednom gazdinstvu, kaže za Dobro Jutro Milan Doroslovački.
Naš sagovornik ističe da su ga egzotične i biljke netipične za ovdašnje podneblje oduvek privlačile i bile inspiracija da krene da se bavi njihovim uzgojem:
-Uvek su me privlačile biljke koje nisu sa ovog podneblja i koje su teške za uzgoj u sprskim uslovima. Za mene je gajenje na primer lipe ili breskve dosadno, nema tu nekog izazova. Kod mene su sve biljke “čudne”, iz raznih delova sveta, razne vrste palmi, mediteranskih borova, razne vrste junka i naravno kaktusi. Težnja mi je da svakoj biljci omogućim uslove da uspe, opstane i da bude kvalitetno gajena, bez obzira što joj Srbija nije prirodno stanište. Trudom i znanjem sam dokazao da je to moguće – ponosno ističe Milan.
Mladi botaničar kaže da kaktus sam po sebi nije težak za održavanje i uzgoj, ali da je način na koji on ovu biljku odgaja specifičan.
– Gajiti kaktuse nije lako ako ih gajite na način na koji ja to radim. To znači da imam botančku baštu od preko dve hiljade metara, koja je pod vedrim nebom i biljke se zimi ne štite. To je mnogo teže nego da kaktuse gajim u stakleniku. Inače, kaktusi samo po sebi nisu zahtevne biljke za održavanje, treba im puno sunca, toplote i kvalitetan supstrat. Zimi je poželjno i da ne budu na minusu, tačnije na temperaturama ispod nula stepeni Celzijusa.
U početku je radio sam, ali da sada ima pomoć prijatelja.
– Od pre tri godine imam i pomoć u bašti jer sam ne bih mogao da sve postignem a i lepše je sve kada se radi uz pomoć prijatelja – ističe Milan.
Posebnu pažnju u botaničkoj bašti ima aloje vera.
-Što se aloja vere tiče gajim organske vrste aloje i to one najkomercijalnije. Aloja vera je vrlo lekovita i veoma tražena. Ima preko 248 aktivnih sastojaka poput vitamina, enzima, aminokiselina. Za ljudski organizam aloja je dragocena jer je poznata i kao „biljka dugovečnosti”, odnosno kao biljka koja zaustavlja biološku starost jer je sposobna da regeneriše ćelije u organizmu i tako podmladi čoveka. Veoma često je koristim u svojoj ishrani, bilo da je konzumiram sirovu ili kao smuti napitak. Jedan list moje aloje ima oko 60 santimetara, a težak je oko pola kilograma – naglašava Milan koji pored kaktusa sadi i druge biljke.
-U bašti gajim razne vrste palmi i citrusa, lavandu i masline. Gajim i kumkvat, to je citrus koji izgledom podseća na pomorandžu ali je manji od nje i tvrđi. Inače, kumkvat na kineskom znači zlatna mandarina -otkriva Milan ističući da je ljubav prema botanici ta koja ga tera da napreduje u ovoj oblasti.
– Moj jedini plan do kraja života jeste da budem srećan i zadovoljan što sam telanet koiji posedujem pretvorio u hobi, a taj hobi u posao kojim sam više nego zadovoljan. Najvažnije je u životu raditi srcem i pošteno i ja tako odgajam svoje biljke i svoju botaničku baštu – zaključuje na kraju razgovora za Dobro Jutro Milan Doroslovački.
Tekst: Srećko Milovanović
Foto: privatna arhiva
