Tekst i foto: Biljana Nenković
Jedna od retkih namirnica koja ostaje sveža tokom cele zime svakako je bundeva. Ovaj predivan i za zdravlje dragocen plod jeseni stigao je u Evropu iz Južne Amerike, ali se toliko odomaćio, da danas bundevu nazivaju i “srpskom bananom”. Jedna je i od najatraktivnijih namirnica, ne samo zbog nutritivnih vrednosti, nego i zbog živopisne narandžaste boje, ali pre svega zbog nenametljivog i istovremeno neponovljivog ukusa.
Jedina mana bundeve jeste u tome što se nedovoljno koristi na trpezi, ali na svu sreću, sve je češća u baštama i vrtovima. Naročito su za nju zainteresovani hobisti, koji iz čiste radoznalosti uzgajaju i po nekoliko vrsta tikava.
Anđelika
U poslednjih nekoliko godina u baštama u Srbiji pojavljuju se najrazličitiji oblici i boje bundeva za koje ranije nismo ni čuli. Znali smo za našu ludaju, ali pojavljuju se sorte koje zadivljuju lepotom i koloritom. I ukusom, naravno. Jedna od njih je Anđelika, mala muskatna bundeva poreklom iz Francuske. Dekorativna je i jestiva, ima okrugao plod, težine do dva kilograma i rebrastu koru bledonarandžaste boje. Unutrašnjost joj je tamnonarandžasta, veoma je sočna i slatka, te je zbog toga interesantna za kuvanje kompota.
Butter Nut – muškatna
Izdužena je, kruškolikog oblika i kod nas je uglavnom zovu muskat tikva. Ova bundeva naraste oko dva kilograma, ima tamnonarandžastu mesnatu unutrašnjost, slatkog je i izrazito kremastog ukusa. Peče se, ali može da se jede presna. Od nje se prave krem supe, kolači, pite, mafini, kašice za bebe, pekmezi, marmelade. Karakteristično za nju je da je i kora jestiva, a može da se čuva i do dve godine.
Hokaido
Atraktivna je i živopisna, male težine. Ima debelu koru jarkonarandžaste ili skoro crvene boje. Poreklom je iz Japana, a odlikuje se vrlo aromatičnim i slatkim mesom. Podjednako se koristi u slanim i u slatkim jelima. Ima veoma lep orašast ukus. Nezamenljiva je za krem supe i potaže, ali od nje može da se pravi i sok.
Turban tikva
Turban tikva je i dekorativna i jestiva. Naziv je dobila po ujednačenim „brazdama“ sličnim tom odevnom predmetu, s ispupčenjem na vrhu. Naraste i do pet kilograma. Kora joj je šarena, a meso žutonarandžasto i vrlo aromatično. Idealna je za pečenje, a može da posluži i kao dekorativna posuda za serviranje hrane.
Prinčeva kruna
Kora ove tikve je tanka i siva, a meso sočno, tamnonarandžaste boje. Sadrži velike količine dijetalnog vlakna – pektina. Jede se pečena, kuvana, u kolačima, pitama, kompotima. Ukus podseća na kesten.
Domaća tikva – autohtona
U pitanju je tikva koja se kod nas u prošlosti najčešće sejala u kukuruzu, zajedno s pasuljem. Bila je to takozvana kombinacija tri u jedan. Naime, na istoj parceli se sejao kukuruz, pasulj tetovac i ova tikva. Dolaskom herbicida za prskanje korova u kukuruzu, ova tikva je prestala da se seje, te je danas imaju retki pojedinci. Reč je o sorti koju je nekad imalo skoro svako domaćinstvo. Vrlo je otporna na zimsko skladištenje, čak i ako stoji napolju, na otvorenom. Njome se najčešće hranila stoka, jer ima visoku hranljivu vrednost. Takođe, od nje su se pravile pite i pekla se u rerni. U stara vremena za praznike je bila neizostavna. Sejala se u skoro svim krajevima Srbije, kao i u nekim selima u Bosni. Odlikuju je krupni plodovi i i jarkonarandžasta boja kore.
Petrovčanka
Takođe stara sorta bundeve koja se nekada uzgajala u Srbiji. Reč je o takozvanoj beloj bundevi. Uglavnom se koristi za pečenje u rerni, jer je veoma slatka i nije vodenasta. Ima izuzetno visok sadržaj vitamina C. Ima veoma debeo zid, a odlikuje je velika rodnost i krupni plodovi, koji mogu da narastu i do 20 kilograma.
Salata od bundeve i pomorandže
Sastojci:
300 grama narendane bundeve
2 pomorandže
1 limun
malo šećera
Bundevu izrendati na krupno rende, a pomorandže iseći na kocke. Preliti sve sokom od limuna i još jedne pomorandže i dodati šećera po ukusu. Ova osvežavajuća salata može da se služi posle obroka, kao slatkiš, a može i kao užina.
Pomfrit od bundeve
Sastojci:
1 kg bundeve
2 dl mleka
100 g brašna
150 g prezli
jaja
začini
Bundevu iseći na štapiće i dodati u prokuvano mleko. Kuvati na tihoj vatri 5-6 minuta. Štapiće ocediti na rešetki, posoliti i pobiberiti. Svaki uvaljati u brašno, jaja i prezle. Pržiti u dubokom ulju i služiti toplo.