U jesen nam, pored drugih zdravih namirnica, stiže i sezona veoma zdrave i hranljive bundeve. Plod je bogat vodom, vlaknima, vitaminima i mineralima, dok je seme bogato masnim uljima, proteinima i mineralima.
Bundeva je naše nacionalno blago i što se tiče vitamina i provitamina i što se tiče njenog sastava i svega onoga što u sebi ima, rekla je nutricionistkinja Milka Raičević u Jutarnjem programu RTS.
„Bundeva je zaista borac protiv antioksidanasa, a samim tim nam podiže imunitet. Drugo, ona ‘tapacira’ želudac, pa nećemo toliko biti stresogeni, kao što, nažalost, jesmo. Znači, moramo naučiti da nam hrana bude i lek“, napominje nutricionistkinja.
Ono što bi trebalo da nam bude parametar u svakodnevnom životu, dodaje nutricionistkinja, jeste pijaca. Sve ono što je sada u ponudi na pijaci i što ima svoje puno zrenje, trebalo bi da se nađe i u našim tanjirima.
Nema starosne dobi kojoj bundeva neće doneti dobrobit.
„Počev od malog deteta kome mogu da se prave razni pirei. Može da se peče, što je dobro za školski uzrast i omladinu, posebno sportiste. Za ljude koji su na dijetama ili za sve one koji moraju da vode računa o unosu šećera“, dodaje Raičevićeva.
Mala kalorijska vrednost, velika dobit za organizam, a samim tim imamo nešto što je puno vlakana, a sprečava i pojavu kancera, holesterola, štiti žuč, jetru i želudac.
„U principu imamo malu atomsku bombu vitamina koja nam omogućava da nam sve ono što nam treba tokom dana, dobijamo od bundeve“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.
U bundevi se nalaze i karatenoidi koji joj daju specifičnu boju, a upravo ta boja utiče na naš bolji vid, zdraviju kožu, što je čini idealnim sastojkom raznih krema. Takođe, blagotvorno deluje čak i na psorijazu i sve promene na koži.
„Mlade osobe ne bi morale da koriste neke kreme ili veštačke sastojke za skidanje bubuljica, već je dovoljno toniziranje sokom od bundeve i maska za lice od bundevine kaše“, preporučuje nutricionistkinja.
Bundevino ulje takođe sadrži veoma korisne sastojke za naš organizam jer poseduje i tri i šest omega masne kiseline. Unosom bundevinog ulja menjamo i sastav hrane, odnosno dodajemo ono što joj nedostaje, pogotovo za one koji ne jedu ribu redovno.
„Od bundeve može da se pravi i sok, tako da kod hiperaktivne dece deluje fantastično. Takođe i kod ljudi koji imaju visok pritisak“, napominje Raičevićeva.
U dijetoterapiji bundeva je neminovna namirnica, pre svega kao užina ili kao deo kombinacije za večeru. Pored toga, reguliše i probavu.
„Smatra se da ako bismo jeli samo jednu krišku bundeve svakog dana, onda bi mnogo bilo lakše i našim očima, i našem imunitetu, i našem želucu“, zaključuje nutricionistkinja Milka Raičević.
Jedna šoljica kuvane bundeve (245 grama) sadrži samo 49 kalorija, 0,2 grama masnoća, dva grama proteina, tri grama vlakana, a osim toga sadrži i vitamin A, C, kalijum, bakar, mangan, vitamine B2, E, gvožđe i magnezijum, fosfor, cink, folat i nekoliko vitamina B grupe.
Bundeve sadrže i antioksidanse poput alfa-karotena, beta-karotena i beta-kriptoksantina, koji umanjuju rizik od hroničnih bolesti. Takođe, studije pokazuju da antioksidansi štite kožu od oštećenja od sunca i smanjuju rizik od raka, kao i od očnih bolesti.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
