„Dani ludaje“, manifestacija koja se u Kikindi održava od 9. do 12. septembra, prvi put je organizovana sad već davne 1985. godine. Planirani su po ugledu na raznolike turističke manifestacije koje organizuje skoro svaki grad, od dana piva do dana malina, kobasica, slanine ili kuglofa. Sadržali su, naročito ranijih godina, stručni deo, koji su organizovali instituti i stručnjaci za poljoprivredu i u kome su se održavale tribine i predavanja o značaju bundeva i tikava u proizvodnji i ishrani.
Nikad nije zanemarivan zabavni deo, sa izložbama naivne umetnosti i dečjih radova, muzičkim programom, gastronomskom ponudom za goste i domaćine, koncertima, smotrama fijakera, povorkama kostimirane dece i kićenjem svih izloga plodovima jeseni.
Ova manifestacija izdržala je razna društvena iskušenja, organizovani su i 2020. godine, kad su mnoge manifestacije otkazane zbog korone, a pobedio je Dušan Jankov iz Čuruga, odgajivač ploda od 588,5 kilograma. Velike narandžaste bundeve, u Kikindi bolje poznate kao ludaje, pojavile su se u ovim krajevima još u tursko doba.
U većini bašta ili krajem njiva uvek ih je raslo najmanje po nekoliko. Nisu posebno gajene, ni pažene ni prskane, u nekim porodicama nisu ni primećivane, a jele su se tek „želje radi“, u savijačama – ludajnicama, ili ispečene u „pleku“, sa malo šećera ili mnogo slanine, kobasica i krompira.
Kako su bile jeftine, nisu bile ni osobito cenjene i nije izgledalo da im se smeši neka naročita gastronomska budućnost, sve dok nisu dobile svoju manifestaciju koja je postala poznata i preko granice, jer sve češće na njene Dane dolaze gosti iz Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Slovenije, a iz godine u godinu stranih gostiju je sve više. Tako je ludaja, baštenska lepotica, Pepeljuga među povrćem, stigla na bal organizovan upravo u njenu čast.
Centralni deo programa od prvih Dana predstavlja trenutak kad se, uz muziku i folklor, mere najteže ludaje i najduže tikve. Pobednici dobijaju nagrade i svoj trenutak slave u svim medijima koji imaju predstavnike na manifestaciji, što je sasvim razumljiv motiv da odgajivači pohrle u Kikindu. Događalo se da ista porodica godinama drži svojevrstan rekord odgajajući ogromne primerke bundeva ili tikava koji će odmah posle slavlja završiti u kolačima ili nekom drugom jelu.
Ko ne zna, od bundeve može da se pravi bukvalno sve od jela – od čorbe do kolača. Njen blag ukus može da se začini po želji, pa da se od nje napravi ljuta čorba ili slatki kolači. Sok joj je pun vitamina, veliki i mali plodovi mogu da završe u pekmezu, sami ili uz dodatak još nekog voća, sirova ili kuvana može da se doda svim mogućim jelima od mesa, da posluži kao salata, žele ili sastojak za tortu. Nekolicina kikindskih buregdžija za njene Dane naprave burek s ludajom, koji izaziva veliko interesovanje, samo još nije stigao u svakodnevnu ponudu.
Ovo je izdašno, ukusno i zdravo povrće tako da pruža bezbroj mogućnosti u ishrani. Većina porodica i dalje je koristi na tradicionalan način, ispečenu u pećnici sa vrlo malo šećera ili sa mnogo slanine i kobasica i nije poznato koliko domaćinstava pravi pekmez od nje, ali, ko želi da proba nešto novo, mogućnosti su neograničene. Semenke se preko zime peku i jedu kao „slana zanimacija“, a koru pojedu domaće životinje, tako da bundeva uvek bude iskorišćena do poslednje trunčice.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Agrosmart.net
