Prava radost nastaje u jesen kada se ubiraju plodovi bele ili tamnožute boje, ali i narandžasto-žućkaste koja je slast i radost svih
Za pravljenje čuvene bundevare koriste se okrugle, bele „tamburice“, ali i one muskatne, različitih oblika i boja
Bundeva, tikva, tikvica, misirača, dulek ili ludaja jednogodišnja je zeljasta biljka, povrće koje, zbog izuzetnih svojstava, ali i slasti, ponekad smatraju i voćem. Poreklom je iz Južne Amerike, tačnije iz Meksika, a Španci su je u 16. veku doneli i raširili po Evropi. Danas je rasprostranjena širom planete. U našim krajevima seje se uglavnom u ravnici, a na njenoj lozi može da raste i više plodova. Bundeva ima mnogo vrsta, a koriste se za razna jela, i slana i slatka.
Već od maja na trpezu dolaze tikvice. Nekada su se zvale bundeve-ribaljke, jer su se ribale za čorbu, ali i punile smesom pirinča i mesa, pa su ovo jelo zbog toga zvali filovane bundeve. Nekada su se bundeve raznih fela gajile uz kukuruz, u redovima pa su rasle između stabljika, a u jesen su se brale i vozile kući s kukuruzom u paorskim kolima. Gajile su se i u baštama, a danas ih ima i na njivama. Doduše, u Srbiji se bundeve industrijski gaje na svega nekoliko stotina hektara. Bundeva se koristi kao pulpa za razne voćne sokove jer joj je „meso“ neutralnog ukusa, a sve više se gaji i zbog semena.
Prava radost nastaje u jesen, kada se ubiraju plodovi bundeva bele ili tamnožute boje, kad sazrevaju najpopularnije vrste; anđelika, baternat, hokaido, ibica, prinčeva kruna, klasična banatska bela, kaboča, provansalska muskatna, turban tikva.
Bundeva sadrži aminokiselinu L-triptofan koja podstiče izlučivanje hormona serotonina, što stvara dobro raspoloženje, a to je važno u borbi protiv zimske depresije. Posle nedeljnog ručka, s nestrpljenjem se čekalo slatko parče ili dva-tri, za one ješnije.
Bundeva je, po mnogima, naša banana, ali je mnogo korisnija. Zbog male količine masti i šećera, energetska vrednost joj je niska – 100 grama bundeve ima samo 28 kalorija. Bogata je bundeva antioksidantima, beta-karotenom, mineralima, vitaminima i celuloznim vlaknima. Korišćenjem bundeve organizam se štiti od dejstva slobodnih radikala, usporava se starenje, smanjuje šansa za razvoj kardiovaskularnih bolesti, kao i katarakte, i podstiče varenje. Semenke, hladno ceđeno ulje i puter od bundeve utiču na sprečavanje stvaranja kamenca u bubrezima i kontrolišu prostatu. Povoljno utiču na rad srca, ravnotežu holesterola, ali i krvni pritisak. Bundeve se odavno koriste kao diuretik, uništavaju parazite, naročito kod dece, a mesnatom delu bundeve se pripisuju čak i antikancerogena svojstva. Semenke od bundeve očigledno nisu bile samo puka zabava stotinama godina, već i imaju delotvorno dejstvo koje se povećava sve masovnijim grickanjem semena takozvane golice od specijalne vrste bundeve.
Centar bundeve u Srbiji je Kikinda: „Kad se lala popne na ludaju, nađe se na vrhu Banata. Vidi celu Kekendu i pola banatske ravnice.“ Nije u ovom banatskom gradu Festival ludaje (tako Banaćani kažu za bundevu) poznat sam od sebe. Neguje se tradicija kroz folklor i različita jela od narandžaste poslastice: paprikaš, ćufte, čorbe, slatko, pekmez, knedle, omlet, varivo od bundeve i tikvica, špageti od tikvica i bundeve s junećim mesom… Čak se pojavio i liker od bundeve.
Od bundeva se koristi i kora, ali imaju i drugu upotrebu. Tako se bundeve misirače daju svinjama za „čišćenje“ crevnog trakta, kao i kore, a od tikava su se nekada pravili natezi za vino i rakiju. Nekada davno, kore velikih i osrednjih bundeva posle sušenja služile su kao razne posude. U novije doba, manje vrste bundeva pune se raznim nadevima i peku u rerni, a često se izdube sveže pa se u njih sipaju i razna jela od čorbi do gulaša i paprikaša. I najzad, bundeve su pogodne za razne rezbarije na švedskim stolovima ili za neku manju dekoraciju na gostinjskom stolu.
Anđelika
Anđelika je mala muskatna bundeva, poreklom iz Francuske. Ona je i dekorativna i jestiva – ima okrugao plod, težine od 1-2kg, rebrastu koru bledonarandžaste boje. Mesnata unutrašnjost je tamnonarandžasta, izrazito sočna i slatka, zbog čega se najviše koristi u slatkim jelima. Dobro se skladišti, pa može da stoji i po nekoliko meseci. Idealna je za pripremu kompota i kuvanje.
Ibica
Okrugli, blago rebrasti plodovi dostižu težinu od 2.5-3.5 kg. Meso je suvo, žutonarandžaste boje i izuzetnog kvaliteta, a uzgaja se i zbog semenki koje imaju neuporedivo veću hranljivu vrednost od mesnatog dela. Znatno su bogatije i vitaminima i mineralima. Pošto je veoma slatka, ona je i najčešće koriščena bundeva kod nas, a obično je pečemo u rerni. Kod ovog načina pripreme bitno je da se dobro očisti i prosuši pre nego što se stavi u pleh namazan s malo putera, a onda se peče na 200 stepeni Celzijusovih 45-60 minuta. Kada je gotova, po ukusu se prelije medom ili cimetom. Može da bude i prilog uz slana jela, pa nije retka priprema i sa belim lukom, pinjolama i semenkama bundeve.
Baternat
Ova izdužena kruškolika muskatna bundeva, koja naraste do oko 2kg, ima tamnonarandžastu mesnatu unutrašnjost, slatkog i kremastog ukusa. Može da se peče, griluje, jede živa, koristi se u kremastim supama, kolačima, slatkim pitama, mafinima, kašicama za bebe, pekmezima, marmeladama, džemovima… Slobodno je uskladištite dok je sezona jer ima veoma dugačak vek trajanja – može da traje i do dve godine. Kora ove bundeve je jestiva, a pošto je tanka, po potrebi se veoma lako ljušti.Slična po obliku joj je tamburica, samo je još izduženija i ima jarkonarandžastu boju. Odlična je za pasiranje i pravljenje kašica i sosova – naravno i hrane za bebe.
Prinčeva kruna
Kora je tanka i siva, a meso debelo i sočno – tamnonarandžasto, slatko i dobre konzistencije. Može da služi u dekorativne svrhe jer je bogato obrasla lišćem i dugačkim drškama. Sadrži velike količine dijetalnog vlakna pektina, pa se smatra da ima lekovit uticaj. Može se jesti pečena, kuvana, pohovana, na roštilju, u obliku pudinga, kolača, pita, kompota, kaša i pirea, čiji ukus malo podseća na kesten. Najbolji izbor ako pravite pire od bundeve.
Klasična banatska bela
Koristi se za pite i pečenje, a ima je u raznim veličinama. Uglavnom su to bundeve većeg tipa. U Banatu je najpopularniji recept pita bundevara ili “ludajnica” – recept je toliko popularan da se Dani ludaje održavaju već 29. put. Ne može baš svako povrće da se pohvali ovakvom konstantnom popularnošću.
Hokaido
Atraktivna, mala bundeva koja raste do 1-2kg, ima debelu jarkonarandžastu ili crvenu boju kore. Poreklom je iz Japana i odlikuje se vrlo aromatičnim, slatkim, ukusnim i zdravim mesom. Jedna je od najboljih i najcenjeniih jestivih bundeva koja se koristi podjednako i u slanim i u slatkim jelima, međutim, najpopularniji je recept za kremastu supu. Postoji i veća verzija ove vrste – big hokaido – ako vam se krem supa dopadne toliko da poželite da je spremate češće. Nezamenljiva je za krem supe i potaže.
Kaboča
Naziv kaboča je od od imena grada Kambodže, odakle potiče ova bundeva. Ima suvo, ali vrlo ukusno meso, a tanka zelena kora je takođe jestiva. Bojom kore, ali i mirisom, podseća na lubenicu. Ova vrsta bundeve pokazala se najboljom jer nema načina na koji se ne bi mogla pripremiti ili iskoristiti. Kad je imate u kući, izbor jela od bundeve je bukvalno neograničen. Pravi je izbor za pite od bundeve, one klasične američke.
Musquee de Provence
Ova bundeva izuzetno neobičnog izgleda je Francuskinja, poput Anđelike. Uglavnom se koristi u pekarskim proizvodima jer se dobro slaže s testima i pogodna je za pečenje. Popularna je za Halloween zbog oblika i boje, a kaže se da i oni koji inače ne vole bundeve ne mogu da ne zavole muskatnu provansalku.
Turban tikva
Turban tikva je u isto vreme i dekorativna i jestiva. Može narasti do 5kg, kora je šarena, a meso žutonarandžasto i vrlo aromatično, pa je idealna za pečenje. Veoma je popularna za pripremu krem supica, jer njena kora može da posluži kao dekorativna posuda za serviranje supe.
M.Božin
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019
