Miloš Simeunović iz sela Babina Luka kod Valjeva tek treba da postane inženjer poljoprivrede, a već je sebi obezbedio radno mesto. Ovaj apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu na smeru za voćarstvo i vinogradarstvo, ima 24 godine i, dok privodi kraju ispite, gaji crnu ribizlu i pravi sok od nje. Kaže da želi da, kad diplomira, već ima nešto svoje. Pravi svoj brend i pun je optimizma da će u tome uspeti.
Crnu ribizlu na porodičnom imanju u selu Babina Luka on i njegovi roditelji zasadili su 2017. godine. Nakon konsultacija s prijateljima iz Kosjerića, koji su već imali zasad, odlučio je da za početak napravi svoju malu plantažu od 25 ari.
Planira nove zasade i preradu
– Imam 600 biljaka sorte titanija. Valjevski kraj je poznat po proizvodnji šljiva i imamo je na porodičnom imanju, ali smo na moj nagovor odvojili jednu parcelu za crnu ribizlu. Sve su se primile i zadovoljan sam rodom. Ona daje od tri do pet kilograma po biljci. Moje selo je na 250 metara nadmorske visine. Mada sam znao da njoj odgovara najmanje 600 metara, rizikovao sam i uspelo je – kaže Miloš Simeunović.
On dodaje da se crna ribizla lako razmnožava, da se dobro prima, te da joj od zaštite skoro ništa nije potrebno.
– Preventivno sam tretirao zasad Bordovskom čorbom, koja je odličan fungicid i baktericid. Ali, generalno, crnu ribizlu ne napadaju štetočine i bolesti. S te strane je izuzetno isplativa i veoma zahvalna za organsku i ekološku proizvodnju. Što se tiče plasiranja roda, postoje hladnjače koje otkupljuju ovu vrstu voća i cena je već nekoliko godina oko 120 dinara. Iz domaćih zasada na naše tržište stiže tek oko 10 odsto, dok se ostatak uvozi. Nadam se da će se taj odnos promeniti, jer razmišljam da za neku godinu proširim zasade – kaže nam Miloš.
Od dela roda Miloš pravi sirup, odnosno, sok. Za sada još ispituje tržište, ali je svestan da prerađeni proizvod uvek ima višu cenu od sirovine. Kaže da se crna ribizla u njegovom kraju bere i prebira ručno. Melje se, cedi i odvaja od semenki, takođe ručno, pa tek onda se pasterizuje.
Podrška porodice i – države
Sirup od crne ribizle ove godine ponudio sam na tržištu i može se reći da ga tek analiziram. Tek sledeće godine imaću pravu informaciju, ali verujem da ću naći svoje kupce. Ova voćka je specifična i retka kod nas. Ljudi još nisu navikli na nju. Ima kiselkasto-slatki ukus, a karateristična je po tome što ostavlja kratkotrajnu plavičastu boju u ustima – dodaje ovaj budući inženjer poljoprivrede.
Pred njim je dug i naporan proces, ali on je odlučio da se okuša u ovoj proizvodnji i pre nego što diplomira. Kaže da ne vidi sebe kako radi u nekoj firmi za platu, već želi da iskoristi resurse koje ima i tako sam sebi obezbedi egzistenciju. Podrška porodice mu je od presudnog značaja i što je najvažnije, ima je. Ako njegov pokušaj uspe, značilo bi mu kada bi imao i podršku države, koja bi pomogla u kupovini opreme za preradu. Od crne ribizle može da se pravi i džem, žele, slatko.
– Tada bih i proširio zasad. Imamo ukupno četiri hektara zemlje i isto toliko šume. Gajimo šljive i bavimo se ratarstvom. Imamo i livade, tako da ima prostora da se razmišlja u tom pravcu. Selo Babina Luka je prelepo, ali malo skrajnuto. Potrebna nam je bolja infrastruktura – objašnjava Miloš.
Plod i list puni zdravlja
I pored nedostataka, on je odlučio da se ne odrekne sela. Sudeći po njegovoj dosadašnjoj upornosti, njegova zamisao mogla bi do kraja biti uspešna. Zasada crne ribizle u njegovom kraju nema, a prva velika plantaža od dva hektara je tek u Šapcu. Dok na obroncima njegovog sela ne niknu novi zasadi, on objašnjava zainteresovanima blagodeti ovog voća.
Plodovi crne ribizle bogati su vitaminima, šećerom i organskim kiselinama. Imaju najveći sadržaj vitamina C od svih voćnih vrsta, čak 4 do 8 puta više nego u limunu i pomorandži. Pored toga, sadrži velike količine antocijana i drugih antioksidanasa, često mnogo više od nekih danas popularnih voćnih vrsta stranog porekla.
Pogodna je za organsku proizvodnju, a plodovi imaju višestruku namenu. Ulje crne ribizle koje se pravi od semenki, preporučuje se osobama koje pate od psorijaze, a list je veoma efikasan biljni lek za reumatizam, dobro sredstvo protiv reumatoidnog artritisa. Pokazalo se da list ove biljke deluje odlično na sve tegobe koje nastaju od preterane, nekontrolisane i neadekvatne reakcije imunog sistema, pa se čaj, tinktura i ekstrakt preporučuju i kod alergijskih tegoba.
List ribizle, pored flavonoida, sadrži i tanine, što je posebno zanimljivo za ljude koje muči Kronova bolest ili hronična upala debelog creva. Plod crne ribizle leči i razne infekcije, posebno organa za mokrenje, a japanski naučnici utvrdili su 2001. godine da plod i ulje crne ribizle imaju antivirusno delovanje, prvenstveno na virus gripa. Koristi se u lečenju pluća, visokog pritiska i malokrvnosti
Značaj skraćivanja i orezivanja
Bez obzira na to da li je sadnja obavljena u jesen ili proleće, posađene sadnice skraćuju se u proleće na 3 do 4 pupoljka. U drugoj godini, na proleće se ostave 3 do 4 pravilno raspoređena izdanka, a ostali se izbacuju iz osnove. U trećoj godini se pored dvogodišnjih izdanaka opet ostave 3 do 4 prošlogodišnja, a ostale grane izbacuju se iz osnove. Kod crne ribizle, od četvrte godine se, pored ostavljanja 3 do 4 prošlogodišnja izdanka, iz žbuna uklanjaju najstariji, trogodišnji izdanci. Ovakvim orezivanjem žbunovi će uvek izgledati mladi i vitalni, i imaće dovoljan broj mladih grana na kojima se dobijaju kvalitetni plodovi.
Voli vlagu i kisela zemljišta, otporna na mraz
Crna ribizla ima posebne zahteve za padavinama i visokom relativnom vlažnošću vazduha, pa je za nju pogodna veća nadmorska visina od 600 pa do 1.200 metara. Zasadi crne ribizle daju rod oko 15 godina. Otporna je na niske temperature i mraz. Vegetacija počinje već na 5 stepeni, a cveta na 12. Odgovaraju joj područja s najmanje 800mm padavina godišnje, kao i nešto kiselija zemljišta sa pH 5 – 6.
Sorte crne ribizle uglavnom su samooplodne, pa ipak, oprašivanje je sigurnije kada je u zasadu zastupljeno više sorti. Pripremu zemljišta treba završiti najdalje do rane jeseni, tako da se na dobro uređenom zemljištu sadnja može obaviti u jesen. Sadnja se može obaviti od oktobra do aprila. Najbolje rezultate daje jesenja sadnja jer će se sadnice bolje ukoreniti. Sadnice moraju biti zdrave i sortno čiste, i sa dobro razvijenim žiličastim korenovim sistemom.
Sadnju je najbolje obaviti po oblačnom vremenu u umereno vlažno zemljište. Ručna sadnja se obavlja u iskopane jame pri čemu se vodi računa da sadnica bude nekoliko centimetara dublje posađena nego što je bila u matičnjaku. Oko sadnice se postepeno nagrće rastresita zemlja, a zatim se ona sabije.
Crna ribizla je žbunašica. Sadi se na rastojanju 2 do 3,5 metra između redova, a 1 do 2 metra unutar reda. Razmak zavisi od bujnosti sorte, plodnosti zemljišta i načina berbe. Ukoliko se ne bi orezivala, onda bi pojava jednogodišnjih izdanaka bila smanjena i takvi žbunovi davali bi sve slabiji rod i brže bi propadali. Zato se žbunasta sorta mora orezivati svake godine, da bi se podstaklo izbijanje novih izdanaka. Time se povećava rodnost i životni vek žbuna.
