Brusnica (Vaccinium macrocarpa) za koju se dugo nije znalo na ovim prostorima, ukusna i osvežavajuća, po mišljenju stručnjaka predstavlja najzdravije voće. Potiče iz Severne Amerike, gde su je starosedeoci koristili kao lek za mnoge bolesti. Indijanci su znali i za njenu isceliteljsku moć, a doseljenicima su je otkrili u prvoj polovini 17. veka.
U Evropu je preneta mnogo kasnije i njen veliki uticaj na zdravlje nije bio odmah uočen. Poznata je američka i evropska brusnica, koja se u Holandiji uzgaja od 1960. godine, te je stekla popularnost i u drugim evropskim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Kod nas se još uvek stidljivo probija do potrošača u dragocenoj riznici prirode.
Crvena bobica zimzelenog grma
Zimzeleni je grm visok između 40 i 60 centimetara, s izdancima dugim i do dva metra. Otporna je na hladnoću, prijaju joj kiselo humusno zemljište i sunčani položaji.
Tokom leta listovi su joj tamnozeleni, dok tokom zime poprime crvenu boju. Cvetovi su u obliku zvona i nalaze se na vrhu izanaka.
Plodovi su kiselkaste crvene bobice oporog ukusa, koje nazivaju super voće jer krepi zdrave i leči bolesne. Izvor su mnogih hranljivih, lekovitih i zaštitnih sastojaka koji se koriste u proizvodnji lekova. Sto grama brusnice sadrži samo 36 kalorija. Bobice su bogate flavonoidima, flavonolima i proantocijanidima, vitaminom C, B1, B2 i B3, K i E. Sadrže kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, mangan, organske kiseline, arbutin i biljna vlakna. Plod ove biljke ima jako antioksidantno, a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo.
Sveža, suva, zamrznuta – uvek lekovita
Brusnica može da se jede sveža, suva, smrznuta, ili se od nje pravi sok. Valja je koristiti jer hipurična kiselina iz ove biljke deluje kaoprirodni antibiotik, sa izraženim dejstvom protiv gljivica.
Takođe, snižava nivo šećera u krvi, smanjuje loš holesterol, sprečava nastanak srčanih oboljenja, dijabetesa, ateroskleroze i reumatskih bolesti, pospešuje funkciju jetre i bubrega, jača oslabljeni imunitet, čuva zdravlje očiju i zuba, usporava starenje kože, štiti od kancera dojke, debelog creva i želuca…
Uglavnom se koriste čajevi od svežih plodova, sušenih i listova. Međutim, ni s čajevima ne treba preterivati pošto sadrže oksalate koji stvaraju kamen u bubregu ili uzrokuju njegovo napredovanje. Dnevna doza je tri šolje, jer veća količina čaja može izazvati mučninu i dijareju. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, a posle sedmodnevnog korišćenja neophodno je napraviti trodnevnu pauzu.
Sok od brusnice
Tri kilograma brusnica kuvati u litru vode dok im korica ne ispuca. Zatim se ispasiraju, a sok procedi kroz gazu ili cediljku. Dodaje se 250 grama šećera, zatim prokuva nekoliko minuta uz neprestano skidanje pene. Vreo sok se sipa u zagrejane bočice, ostavi da se ohladi i pije.
Istraživanja su pokazala da tri čaše soka dnevno povećavaju nivo antioksidanata i „dobrog“ holesterola, čime se smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova za čak 40 procenata.
Tanini u brusnicama sprečavaju ulazak bakterija u urinarni trakt, bešiku i bubrege. Ako se tu već nalaze, sok od brusnica sprečava njihovo lepljenje za zidove ovih organa, pa se lakše izbacuju iz organizma. Ono zbog čega je brusnica postala pravi hit među evropskim potrošačima je uspešno delovanje na najnezgodniju bakteriju ešerihiju koli.
Čaj za imunitet
Jednu do dve kašičice usitnjenih listova brusnice preliti sa dva decilitra hladne vode, zagrejati do ključanja, sud poklopiti i ostaviti da odstoji 10 do 15 minuta. Procediti i piti dve šolje toplog čaja dnevno nedelju dana.
Čaj od svežih plodova
Kašičicu svežih bobica ili filter vrećicu preliti sa 2,5 decilitra ključale vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta, a zatim piti topao napitak.
Čaj sa cimetom
Za pripremu šest šolja čaja koristiti: 6 šolja vode, 2 šolje brusnice, štapić cimeta, kašiku meda, pola šolje soka od narandže, kašiku soka od limuna. Brusnice i cimet prokuvati dok plodovi ne popucaju. Skinuti sa šporeta, izvaditi cimet, pa dodati ostale sastojke, promešati i piti toplo.
Protiv urinarnih infekcija
Kašiku brusnice kuvati u 4 decilitra vode dok polovina tečnosti ne ispari. Dodati malo meda i piti tri puta dnevno.
Topi kilograme
Sa pola litra vrele vode preliti dve kašike bobica i isto toliko zelenog čaja. Kuvati desetak minuta, skinuti sa šporeta, poklopiti, a posle 15 minuta procediti i piti tokom dana.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
