Tekst i foto: Željko Dulanović
Drvo breze, prepoznatljivo po beloj kori stabla i srcolikim listićima, bogato je vitaminima i mineralima i blagotvorno deluje na ljudski organizam. Ali, to nije jedina korist od ove biljke. Prodajom mladih brezovih grana meštani planinskih sela „otkinu“ po koji dinar, a od njih prave i kvalitetne metle za dvorišta i staje. Breza se često koristi i za ogrev, mada ima manju energetsku vrednost nego hrast ili bukva.
Zbog karakterističnog izgleda i lepote, breza je pravi ukras prirode. Ima veliki broj poklonika, možda kao nijedno drugo drvo, a Jesenjin joj je posvetio jednu od svojih najlepših pesama. Breze rastu pojedinačno, ali ih u prirodi najčešće srećemo grupisane u brezovim šumarcima. Najrasprostranjenija je obična breza (Betula pendula), čija se kora bele boje cepa sa stabla poput listova papira. Za svoje stanište obično bira suva zemljišta, a u visinu raste i do 30 metara.
Breza koja raste u planinskim vrletima jugozapadne Srbije na posebnoj je ceni i kod majstora za brezove metle. Odličnog je kvaliteta, pa komunalci najčešće sa njom održavaju čistoću ulica. Zbog toga se za mlade brezove grane koje tokom zimskih dana meštani naseku u planini „otimaju“ zanatske radnje širom Srbije i Crne Gore. One brezove metle prave „na veliko“, za domaće tržište i za izvoz.
Penzioner Dragan Bjelić (74) iz Nove Varoši majstor je za brezove metle, kakvih je svega nekoliko u polimsko-zlatarskom kraju. To su stariji ljudi, poput njega, koji se ovim poslom bave više iz hobija.
Sve što napravi Dragan proda „u lokalu“, a uz metle izrađuje i druge kućne potrepštine od drveta – varjače, oklagije i daske za sečenje mesa.
– Ponedeljkom, kada je pazarni dan, na gradskoj pijaci prodam po pet, šest komada, a često koji komad i van toga, po narudžbini. Nekada se, međutim, desi da sve što iznesem na pijac, vratim kući. Mada kažu da ništa ne počisti tako dobro okućnicu i staju kao brezova metla, nisam zatrpan poslom. Sela su nam ostala pusta, prazni se i grad, pa je sve manje i mušterija, i to ne samo za moju robu – kaže Bjelić.
Majstor Dragan živi u prigradskom naselju Vionik, gde mu je i radionica. U njoj obično majstoriše zimi, jer leti ima dosta posla na imanju koje je nasledio u obližnjim Rutošima. U radionici, međutim, na lageru uvek ima bar desetak gotovih metli.
-U zavisnosti od veličine, cena metle je od 150 do 300 dinara. Jeftinija je od paklice cigara, ali, ne žalim se. Meni zarada ionako nije glavni motiv. Volim da izađem ponedeljkom na pijac, da se vidim s narodom, da popričam i razmenim mišljenje. Poznat sam kao proizvođač u čitavom kraju, pa mušterije često svrate do radionice i kupe, ili naruče telefonom pa im metlu odnesem na kućna vrata – kaže Bjelić
Mada ne izgleda tako, izrada brezove metle nije lak posao. Da bi se obezbedilo kvalitetno granje, treba otići u planinu, a tumaranje po bespuću često je naporno i za znatno mlađe od Dragana. U potrazi za kvalitetnom sirovinom, dnevno prepešači i po desetak kilometara. Naseče grančica za sedam, osam metli, pa nazad. Tamo gde ide, breze ima u izobilju, ali starost ga stigla, a i daleko je od kuće, pa na leđima ne može više da ponese.
– Metla se brzo sklopi, ali mi za pripremu brezovog pruća treba dosta truda i vremena. Obično raste u bespuću, daleko od grada, pa sve moram pešice. A za brezovu metlu najbolje su mlade grane, lako savitljive, koje se ne lome prilikom korišćenja. Drške su od leske, koja je dovoljno čvrsta, laka za obradu, a ima je i dosta u prirodi – kaže Bjelić.
Brezom je očaran, na poseban način, i Njegoš Stojadinović (39) iz Župe kod Prijepolja, jedan od najvećih povrtara u ovom kraju. Zimi, kada nema posla u njivi, ide u planinu. Na Jadovniku, Zlataru i Jabuci seče brezove grane kojima snadbeva „velike metlare“ iz Novog Sada, Užica, Požege, Gornjeg Milanovca i Ulcinja. Tokom sezone isporuči im više od 10.000 snopova granja, od čega gotovo četvrtinu sam pripremi. Potražnja je i veća, ali nema ko da ih seče.
– Uspeo sam da pokrenem dvadesetak seoskih gazdinstava iz Prijepolja i Nove Varoši kojima po pripremljenom snopu plaćam 200 dinara. Jedan snop težak je sedam, osam kilograma, što je dovoljno za sedam metli. U obzir dolaze samo mlade brezove grane, dužine do 90 centimetara, koje su na presečenom delu debljine prsta. Posao nije težak, ali retko ko od mladih hoće da ga radi. Uglavnom su to stariji od 50 godina, kojima je ovo dodatni izvor prihoda i dobra prilika da tokom „mrtvih meseci“ zarade koji dinar – priča nam Njegoš.
Na svojih pet hektara pored Lima Njegoš gaji malinu, papriku, kupus i krompir i godišnje na tržište plasira više od 70 tona roda. Za razliku od njega, mnogi drugi su pobegli u grad, pa je u planinskim selima sve više zapuštenih imanja. Posne njive i pašnjaci zarastaju u šiprag i šumu, najčešće u smrču i brezu.
– Breza se brzo obnavlja. Nakon što joj se potkrešu mlade grane, izrastu nove, pa sirovine za metle ima u izobilju. Breza ima i lekovita svojstva, zbog čega mi komšije i poznanici često traže da im iz šume donesem mladog lišća ili vrhova grančica, od kojih posle kuvaju čaj i prave meleme za razne bolesti – priča Stojadinović.
A najlekovitija je u proleće, kada se bilje budi iz zimskog sna, zeleni i cveta i puno je sokova. U narodnoj medicini koriste se pupoljci i mladi listovi breze, kora, sok iz drveta, cvetne rese…
– Breza leči mnoge bolesti, ali je treba koristiti s merom. Srčani i bubrežni bolesnici treba da budu posebno oprezni i da čajeve i preparate od ove biljke koriste samo u konsultaciji s lekarom. Pupoljci i mladi listovi bogati su vitaminom C, breza sadrži i druge vitamine i minerale, kao što su kalijum, kalcijum i fosfor. Eterično ulje iz lisnih pupoljaka posebno je korisno jer povoljno deluje na disajne puteve, a dobija se destilacijom uz pomoć vodene pare – pričaju gorštaci, koji u prirodi imaju lek skoro za svaku boljku
Sok protiv ateroskleroze
I sok od breze je izuzetno lekovit. Najviše ga koriste osobe s kožnim problemima i bolestima mokraćnih organa, a odličan je lek i za lečenje ateroskleroze, kao i kod gojaznosti.
Sok od breze skuplja se u rano proleće kada se javljaju sokovi u stablu, a može se skupljati sve dok breza ne počne da lista, nakon čega postaje gorak. Skuplja se obično iz stabla koje ima prečnik veći od 20 centimetara. Na oko pola metra do metar iznad zemlje, izbuši se rupa u deblu i u nju se uvuče cevčica čiji se drugi kraj stavi u posudu u koju se skuplja sok. Dubina rupe u deblu je dva do četiri centimetra, a nakon što se prikupi sok, ona se obavezno zatvori drvenim klinom. Na jednom stablu treba uzimati sok samo s jednog mesta, a s istog stabla sok je najbolje sakupljati svake druge godine. Iz jednog stabla se za 48 sati može iscediti i do pet litara soka.
Mora se poštovati „prirodni sat“ i pri sakupljanju drugih lekovitih delova breze. Pupoljci se tako sakupljaju pre kretanja vegetacije, sve dok se ne počnu otvarati. Listovi su najlekovitiji kada su mladi, mada se mogu sakupljati celog leta, dok se kora prikuplja u rano proleće i krajem jeseni. Muške rese se sakupljaju pre zime, a ženske u rano proleće, kada se skuplja i smola.
Sveto drvo Starih Slovena, lek za potomke
Stari Sloveni i Kelti brezu su smatrali za sveto drvo. Verovali su da štiti od zlih duhova, zbog čega su se od njenog drveta pravile kolevke.
U narodnoj medicini breza se koristi kod problema s urinarnim traktom, gihta, reume, prehlade, bolesti jetre… Čaj od osušenih pupoljaka i listova pospešuje mokrenje, dobro deluje na žuč, dezinfikuje organe za izlučivanje urina, pospešuje koncentraciju i poboljšava imunitet. Ovaj čaj podmlađuje tkivo i ubrzava zarastanje čak i dubokih rana.
Čaj za urinarne infekcije priprema se na sledeći način: dve čajne kašike svežeg ili suvog lista breze preliti šoljom kipuće vode i ostaviti pola sata. Nakon toga čaj procediti i dodati sodu bikarbonu u maloj količini (na vrh noža). Ovaj čaj se pije tri do četiri puta tokom dana.
