Piše: Momčilo Daljev
Foto: Steva Baluban
Gljive, kao grupa organizama, primenjuju nekoliko vrsta životnih strategija: simbiozu (mikorizu) kao obostrano partnerstvo sa biljkama, parazitizam kao život na račun domaćina i saprotrofiju, gde nastupaju kao razlagači mrtve mase.
Najpoznatije su zajednice gljiva sa drvećem. Postoji više vrsta drveća koje ulazi u simbiotsku zajednicu sa gljivama, kao i određene vrste gljiva koje rastu isključivo u simbiozi s jednom vrstom drveta ili parazitiraju na njemu. Breza (Betula) je drvo s možda najviše specifičnih mikoriznih partnera.
Najpoznatija grupa gljiva koja se nalazi u mikoriznoj zajednici sa brezama su turčini i dedovi (rod Leccinum).
Leccinum je rod gljiva u okviru familije Boletaceae, čije su karakteristike:
- sunđerasto plodno telo kao kod vrganja,
- pore bele boje, osim kod vrste L.crocipodium,
- puna, mesnata drška posuta ljuspicama – takozvanim skabrovima,
- kožica šešira često u obliku krpica, prelazi preko cevčica
- svi su isključivi simbionti s određenom vrstom drveća, izuzev vrste Leccinum aurantiacum koja tvori simbiontsku zajednicu s više različitih vrsta drveća.
Gljive iz ovog roda u narodu se nazivaju turčini i dedovi. Turčini se prepoznaju po karmin crvenom šeširu, dok je on kod dedova smeđ, krem ili crn.
Svi turčini i dedovi koji se mogu pronaći u Srbiji jestivi su, neki manje, neki više kvalitetni, i pogodni su za sušenje. Jestiva je cela gljiva dok je mlada, starenjem, drška postaje drvenasta i neupotrebljiva.
Sve gljive iz grupe turčina spadaju u prvoklasne jestive gljive i po kvalitetu zaostaju samo za vrganjima. Jedna od odlika turčina je da im meso, nakon povrede, dobija tamnoplavu boju, koja često može da odbije neiskusne berače.
I mlečnice vezane za breze
Druga širokopoznata grupa gljiva koje se vezuju za breze jesu mlečnice (rod Lactarius).
Osnovne karakteristike mlečnica:
- šešir je raširen i udubljen po sredini,
- šešir je lepljiv po vlažnom vremenu,
- kod jestivih mlečnica jestiv je samo šešir,
- listići su prislonjeni uz dršku i blago silazni,
- prsten nije prisutan,
- drška je šuplja i vlaknasta,
- meso je krto i lako puca
- meso luči mleko kada je povređeno.
Najvažnija karakteristika svih mlečnica je njihova osobina da luče mleko kada je meso gljive povređeno. Mleko može biti: bele, žute, narandžaste, narandžastocrvene i crvene boje
Brezov ded, latinski – Leccinum Scabrum najraširenija je gljiva iz grupe brezovih dedova. Odlikuje se šeširom svetlosmeđe do tamnosmeđe boje, beličastom drškom i mesom koje ne tamni kada je povređeno. Njoj veoma slične su Leccinum mellaneum i Leccinum holopus (crni i beli brezov ded) koji se od običnog brezovog deda razlikuju samo po boji šešira (crne, odnosno, krem do bele boje). Te dve vrste su mnogo ređe i predstavljaju vredan nalaz gljivarima koji se bave izučavanjem ovog roda.
Leccinum variicolor ili raznobojni ded, je još ređi od prethodne dve. Odlika mu je drška prljavobele boje i šešir čija boja može da varira od sivooker do tamnosmeđe boje, često je ispucao. Meso mu na preseku dobija ljubičastu boju, pri bazi drške napadno plavu.
Leccinum molle ili mekani ded se lako raspoznaje po sledećoj karakteristici: meso mu je, čak i kada je gljiva mlada, veoma mekano i svaki, pa i najmanji, dodir ostavlja trajan otisak u mesu. Šešir mu je smeđesiv s maslinastim nijansama.
Leccinum aurantiacum ili turčin, predstavnik je celog roda i najraširenija vrsta turčina. Karakteriše ga, kao i ostale turčine, šešir karmin crvene boje sa zlatastim prelivom i osobina da mu dno drške ima karakteristične zeleno-plave strije. Živi u simbiozi s hrastom, jasikom i brezom.
Leccinum versipelle – brezov turčin, živi u simbiozi sa brezama i od ostalih se razlikuje po tome što nema zeleno-plave strije pri bazi drške. Ljuspice (skabrovi) često umeju da budu odsutne kada je gljiva mlada.
Brezova guba Fomitopsis betulina ima plodno telo školjkasto-bubrežastog oblika, sa drškom kojom je pričvršćena za supstrat. Gornja površina je beličastosive do smeđe boje, dok je himenijumska površina beličasta. Parazitira na stablima breze. Lekovita je gljiva i široko se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. Koristi se kao imunostimulator, ali i za čišćenje organizma od parazita. Drvenasta poliporna je gljiva čije se plodno telo ne sastoji od pora, već od tvrdih listića. Utvrđena su brojna lekovita svojstva ove gljive.
