Proizvodnja breskve i nektarine veoma je profitabilna delatnost, naročito kada je u pitanju izvoz. U tom pogledu potrebno je preduzeti značajne mere u pravcu intenziviranja voćarske proizvodnje i osavremenjavanja i specijalizacije prerađivačkih kapaciteta.
Savremen sortiment breskve i nektarine omogućava berbu i plasma plodova četiri meseca. Tržišno orijentisano breskvarstvo može biti visokoprofitabilno samo ukoliko je tehnologija gajenja usklađena sa zahtevima tržišta i integralnim konceptom proizvodnje. Potražnja za svežim plodovima breskve na nivou cele godine je u porastu, kod nas i u svetu, a potrošači su spremni da plate više cene van sezone za sveže voće. Nove tehnologije omogućavaju svežem voću da se transportuje na veće razdaljine, bez smanjenja kvaliteta.
U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala ova voćna vrsta je na petom mestu, iza šljive, jabuke, višnje i maline. Broj stabala breskve u stalnom je porastu. Što se tiče ukupne i proizvodnje po stablu, situacija je skoro identična, što je veoma dobar pokazatelj. Srbija ima idealne klimatske uslove za uzgajanje ove voćne vrste. Regionalno posmatrano, najveći proizvođač je okrug grada Beograda, koji daje 46 odsto prosečne domaće proizvodnje, na šta su uticali povoljni klimatski uslovi i blizina tržišta. Slede Sremski, Podunavski, Južnobanatski i Severnobački okrug.
Svetska proizvodnja breskve je oko 10 miliona tona, na drugom mestu posle jabuke (podaci FAO). Najveću proizvodnju ima Kina sa stalnim trendom povećanja, u SAD ona opada, u Evropi je stabilna, a u Južnoj Americi raste, pogotovo u Čileu. U Evropi je regionalno raspoređena oko Mediterana.
U okviru EU četiri zemlje su glavna proizvodna područja za breskvu: Italija, Španija, Francuska i Grčka, praćene Portugalom, Nemačkom i Austrijom u znatno manjoj meri. Ukupna proizvodnja breskve i nektarina ovih zemalja iznosi 4.213.200 tona. Najveći porast proizvodnje breskve u poslednjih pet godina beležimo u Španiji i Grčkoj.
U odnosu na navedene zemlje, proizvodnja breskve u Srbiji je mala i iznosi oko 50.000 tona. U svetu se nektarine plasiraju 98 odsto kao sveži plodovi, za razliku od breskve gde se taj procenat kreće između 40 i 50 odsto. U strukturi proizvodnje Grčke i Španije industrijske sorte zauzimaju 50 posto, u Italiji i Francuskoj manje od pet procenata. Od ukupne proizvodnje industrijskih sorti 80 odsto se prerađuje u kompote, 16 se plasira kao smrznuto voće, a samo četiri odsto se upotrebi za sušenje, dečiju hranu i voćne koncentrate.
Najveći deo proizvodnje breskve i nektarine u EU (84 odsto ukupne proizvodnje), plasira se na domaćim tržištima. Prosečan izvoz četiri najveća proizvođača breskve i nektarina u Evropi je oko 600.000 tona. Rasta izvoza nema jer je povećanje proizvodnje praćeno većom potražnjom na domaćim tržištima. Otvorena tržišta za ovo voće jesu zemlje centralne i severne Evrope i Rusija, gde su mogućnosti izvoza velike. Predviđanja ukazuju na to da će plasman nektarina u zemlje EU biti znatno lakši nego breskve.
Sorte breskve ranog vremena zrenja, koje sazrevaju za manje od tri meseca od cvetanja, imaju lošiji kvalitet ploda nego one srednje ranog do srednje kasnog vremena sazrevanja jer su im plodovi sitni, s velikim procentom puknutih semenki. U tu grupu spadaju sorte breskve early crest, gold crest, early maycrest i maycrest i nektarina mayfire. Ove sorte treba gajiti samo za zadovoljenje lokalnih potreba za svežim plodovima. U ovom periodu sazrevanja ni u najrazvijenijim breskvarskim zemljama nema mnogo boljih sorti.
Inače, sorte breskve najnovije generacije, koje sazrevaju u julu i avugustu, najčešće se ne mogu razlikovati po ukusu, obojenosti plodova ili veličini, pa potrošači kvalitet ne vezuju za određenu sortu. To kod nas nije slučaj jer se gaje i savremene sorte, ali velikim delom i stare sa znatno slabije obojenim plodovima. Spring lady , royal gem, royal glory, rich lady, rome star i bolero žutomesnate su sorte breskve s krupnim, potpuno obojenim i transportabilnim plodovima.
Atraktivnost žutomesnatih sorti nektarina u periodu sazrevanja jul-avgust takođe zaslužuje epitet savršene. U kontinentalnim uslovima gajenja kao najprilagođenije su se pokazale rita star, supercrimson, springred, maria aurelia, orion i california. Sorte nektarine belog mesa imaju prepoznatljivo mesto u sortimentu (maria lucia i superqueen).
Po klimatskim karakteristikama, akumulacionim jezerima, preradnim kapacitetima i blizini evropskog tržišta, gde je breskva tražen i visokovrednovan proizvod, naši tradicionalno breskvarski regioni trebalo bi da budu evropski breskvarski raj. Naša proizvodnja u narednih 10 do 15 godina uvek će biti jeftinija od one u razvijenim evropskim zemljama. Ovo je naša šansa samo ako je budemo razvili na savremenim evropskim principima. To nije teško jer su neki krajevi s jedinstvenim proizvodnim uslovima, kao na primer Fruška gora, na ponovnom početku jer nema ni jednog ozbiljnijeg zasada u kome prepoznajemo navedene kriterijume. Proizvodnja na malim privatnim površinama je usitnjena, razjedinjena, heterogena, sa sortimentom koji je često najmanje dve decenije star.
Prednost proizvodnje koja se nalazi blizu značajnih domaćih i evropskih tržišta i preradnih kapaciteta, kao što je to region Grocke ili Fruška gora, omogućava berbu plodova u optimalnoj zrelosti, brz i kvalitetan transport do svih destinacija, a da se potrošačima ponudi najviši kvalitet u svakom smislu koji breskvu kao vrstu krasi.
Prof. dr Vladislav Ognjanov, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
