Kako bi breskve mogle da prežive transport do neke strane zemlje, što može da potraje i desetak dana, razvijane su sorte čiji su plodovi tvrđi, a do potpunog sazrevanja im treba taman toliko dok ne stignu na krajnju adresu. U hladnjačama, pak, ne mogu da se čuvaju duže od mesec dana, te da bi uzgajivač imao računa da se njima bavi, mora da ima dovoljno sadnica kako bi u svakom trenutku imao neophodnu količinu za put. Sve ovo obeshrabruje voćara Mirka Panića iz Iriga da uzgaja breskve pa, kako kaže, planira da polako odustane od njih.
– Svake godine smanjim po hektar pod breskvama, jer ne možemo da nađemo berače koji bi ih brali usred leta, kad su najveće vrućine, a ne možemo ni da ih držimo u hladnjačama dugo kao jabuke – kaže Panić, koji od 25 hektara, koliko svi zajedno u porodici imaju, 30 odsto drži pod breskvama, a ostatak pod jabukama. – Sve zavisi i od toga kakva je koja godina. Recimo, prošla nam je bila katastrofa, a ova će biti bolja. Godišnje, ako je sve u redu, naberemo i izvezemo oko 100 tona breskvi i ništa ne zadržavamo za sebe. Stižu nove sorte, ali mislim da nisu kvalitetnije od starih, naprotiv. Sad su svi plodovi tvrdi, a ranije se znalo: breskva treba da bude mekana i da curi kad je jedeš. Pritom, kad izvoziš breskve za Rusiju, plodovi ne smeju da imaju ni tačkicu na sebi. Rus plati, ali hoće da voće izgleda kao sa Zapada. Tako da moramo da postižemo i te standarde.
U zavisnosti od sorte zavisi i tačno vreme berbe, ali sa svakog drveta plodovi se beru iz tri-četiri puta jer u međuvremenu polako dozrevaju. Voćar Panić počinje sa sortom Marija Lučija u junu, a završava s Morsijanom krajem jula. U oba slučaja reč je, zapravo, o nektarinama koje su, istina, ukusne i kad su tek sveže ubrane s grane. Još neke od sorti breskvi koje se mogu naći na njivama Mirka Panića jesu Kaldezija, Rojal Glorija i Rojal Džem.
– Ima budućnosti za uzgajivače breskvi, ali ne i kod mene – priznaje naš sagovornik i dodaje da je u planu da se bavi isključio uzgojem jabuka. – Jabuke se beru na jesen i u hladnjačama mogu da izdrže i do narednog leta. One u branju dostižu tehnološku zrelost koju zaustavljamo tako da ne može voće da diše, ali ne može ni da umre. Imamo hladnjače koje doziraju 98 odsto azota i dva odsto kiseonika, pa jabuka i posle deset meseci izgleda kao da je tek ubrana. To nije slučaj sa breskvama.
Jedu voćke pravo sa grane
Prskanje voća jedno je od najčešće postavljanih pitanja, jer svakoga zanima da li i koje otrove tako unosi u organizam. Kada je reč o voću porodice Panić, prskaju ga po potrebi, u proseku 17 puta, ali, kako tvrde, jedu ga svi članovi porodice, naročito deca, i bez pranja i ljuštenja.
– Sve zavisi da li se voće prska u pravo vreme i pravim preparatima. Recimo, da li ste znali da Italijani prskaju čak 30 puta? A tvrdim vam da je povrće mnogo otrovnije od voća – ukazuje Mirko Panić.
Nekad treba biti hrabar
Jedna od najvećih boljki u svetu voćara, spomenuli smo je, jeste manjak radnika. Na Panićevim plantažama rade uglavnom stariji od 60 godina, pa sad i sa njih desetak naberu onu količinu koju je nekad umelo da nabere i četvoro-petoro mlađih ljudi. Još kad se potrefi i slabija cena na tržištu, pa im neki i ne plate za robu, onda je to katastrofa za Mirka, koji decenijama ulaže u posao u koji je još njegov otac krenuo od nule sredinom pedesetih godina prošlog veka. A tradicija na ovim prostorima ne sme da umre, kao što je i prodaja zemlje porodični greh.
– Od 1988. godine sam u ovome, odlučio sam da napustim firmu u kojoj sam radio. Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se nisam pokajao. Sad je samo vreme da sve ovo preuzmu deca, a ja da im budem savetnik – nasmejan je naš sagovornik i udeljuje možda i najvažniji savet svima koji žele da se bave voćarstvom. – Danas ne može da se bude dobar voćar bez vode, protivgradne mreže i hladnjače! Mi smo uradili navodnjavanje i pre nego što je država počela da nam daje subvencije, a prve hladnjače nabavili smo još 1997/98.
Lakše je uz pomoć države
Kako bi uspeli u svom poslu važno je da se iz godine u godinu modernizuju i zaštite svoje useve. Stoga se već nekoliko godina gazdinstvo „Panić“ prijavljuje za subvencije koje dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, od kojeg su do sada dobili nešto više od 6,1 miliona dinara. Zato sada ne postoji stablo voćke koje nije pod protivgradnom mrežom ili ne dobija dovoljno vode.
- Nedostaje nam još mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da je pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to uopšte ide i da li se isplati da je kupujem – zaključuje naš domaćin.
L. Radlovački
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
