U zlatiborskom okrugu u dolini Lima smešteno je Prijepolje, varošica nadaleko poznata po odličnim specijalitima, a još su čuvenija po tradicionalnoj domaćoj rakiji. Kada se priča o nacionalnom proizvodu iz ovog kraja, jedna porodica se posebno istakla. Reč je o familiji Tomašević koja pravi rakije brenda Ognjena. Destilerija je smeštena u selu Ivanje, na samo pet kilometara od Prijepolja. Porodica Tomašević se od davnina bavi pečenjem domaće ljute, ljubav prema ovom poslu usadio im je deda Vukosav, ugledni prijepoljski trgovac, koji se proizvodnjom i prodajom ovog žestokog alkoholnog pića bavio još na prelazu iz 19. u 20. vek. Zato je potpuno logično bilo da braća Tomašević nastave ono što je deda Vukosav započeo.
– Mnogi se pitaju zašto se rakija zove Ognjena. Odmah da kažem da ime nema veze sa našom porodicom – asocijacija na Ognjenu nam je došla od same proizvodnje rakije. Naime, rakija se peče na vatri, a kad dolazi do vrenja sve podseća na oganj. Naš kraj je poznat po tome što domaćini peku veoma jake rakije. Međutim, mi se pridržavamo pravila, koje je uspostavilo Udruženje proizvođača prirodnih voćnih rakija – Srpska rakija, gde se poštuje svetski standard. Ognjena je prirodna rakija i proizvodi se na tradicionalan način, po receptu naših predaka. Pravimo je od najkvalitetnijih plodova voća, kontrolisanim vrenjem i dvostrukom destilacijom u bakarnim kazanima – navode Tomaševići.
Specifična fina aroma, gladak ukus i prefinjen miris dobijaju se zahvaljujući tradicionalnom pristupu druge destilacije, kada se posle vrenja, kljuk ili džibra odvajaju od prvenca i kada se zapravo hvata „srce“ rakije. Sve njihove rakije sadrže između 40 do 43 odsto alkohola, kako bi svima bile prijemčive prilikom konzumacije.
U destileriji se godišnje proizvede između 10 i 15 hiljada litara rakije, a u proizvodnom programu imaju rakiju od šljive, jabuke, dunje, kajsije, vilijamovke, divlje kruške, maline, kupine i rakiju od grožđa. Od specijalnih proizvode medovinu, travaricu, lincuru, nanovaču, kantarion, kao i likere od maline, kupine, višnje, oraha i drenjka. Ipak, naglašavaju da je šljivova rakija generalno ponos Srbije i da se teži ka tome da ona postane nacionalni brend prepoznatljiv u svetu. Međutim, ističe da se poslednjih godina konzumenti, posebno oni mlađi, sve više okreću fensi ukusima, poput rakije od maline i kupine. To i ne treba da čudi, jer rakija od maline Ognjena ima kristalno jasnu boju i lepog je voćnog mirisa, ali i finog malinastog ukusa.
– Šljiva je i dalje najprodavanija rakija, ali u poslednje vreme vrlo je interesantna i rakija od maline, koja se uglavnom pije pije kao dižestiv. Sve je popularnija i rakija od jabuke, koja je kod nas u Srbiji nepravedno zapostavljena. Mnogi možda i ne znaju da je jabuka vrlo zahvalno voće, jer destilat može da odležava mnogo duže u odnosu na šljivovu rakiju. Ukoliko se rakija od šljive duže ostavi u buradima, menja svoje osobine i čak može da izmeni boju, kao i da dobije masniju teksturu, dok to sa rakijom od jabuke nije slučaj. Konzumentima je interesantnog ukusa i rakija od divlje kruške, koju preporučujem da se pije kao aperitiv, ali pod uslovom da se ne preteruje – naveo je Vukosav Tomašević.
Inače, u okviru destilerije, imaju i degustacioni podrum s besplatnom degustacijom najboljih voćnih rakija i etno hrane mileševskog kraja.
Foto i tekst: Ljiljana Milovanović
Bronzana medalja u Londonu
Rakije Ognjena su pobrale i mnogobrojne nagrade za kvalitet. Šampioni su kvaliteta Novosadskog sajma, višegodišnji su i šampioni Sajma šljiva u Osečini, pobednici su i na sajmovima u Ugljeviku i Gradačcu u Bosni i Hercegovini, a njihova rakija je šampionka kvaliteta za 2019, 2020 i 2021. godinu Poljoprivrednog sajma CROAGRO u Zagrebu. Ipak, ono čime se Tomaševići posebno diče jeste to što su na jednom od najvećih svetskih takmičenja u ocenjivanju kvaliteta jakih alkoholnih pića IWSC 2020 u Londonu, baš oni od 4.200 uzoraka dobili bronzanu medalju za rakiju od jabuke.