Jedan od najlepših novogodišnjih i božićnih ukrasa, koje priprema sama priroda, jeste Božićna zvezda. Ovo cveće oduzima dah svojom crvenom bojom koja zrači toplinom, ali malo ko zna kakvo je njegovo značenje i simbolika. Osim za praznike, poklanja se i onima koji su rođeni u decembru i posebna je dekoracija zimskih venčanja.
Piše: Biljana Nenković
Legenda o Božićnoj zvezdi seže do 14. veka i potiče iz Meksika, a deo praznične tradicije postala je tri veka kasnije. Predanje govori da je siromašna devojka po imenu Pepita došla da prisustvuje ceremoniji rođenja Isusa po Gregorijanskom kalendaru. Kako nije imala dovoljno novca za poklon koji se prinosio Hristu, skupila je bilje pored puta i napravila buket. Brinula je što više nije mogla da ponudi Isusu i požalila se rođaku. On joj je odgovorio da će i najsiromašniji poklon, ako je predat s ljubavlju i čistog srca, biti prihvaćen u Njegovim očima. Sutradan je buket od njenog samoniklog bilja čudom na vrhu dobio vatrenocrvene cvetove, po kojima se i danas prepoznaje. Od tada je ova biljka u svetu poznata pod nazivom „Flores de Noche Buena“ ili „Cveće svete noći“.
Vatrenocrveni simbol božićnog praznika
Zvezdasti oblik crvenog lišća povezuje se s Vitlejemskom zvezdom, repaticom, koja je u svetoj noći pokazala put trojici kraljeva do novorođenog Isusa.
U svetu je prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika po Gregorijanskom, a potom i po Julijanskom kalendaru, iako je do hrišćanskog sveta došla tek u 18. veku. U Meksiku je uzgajana stotinama godina pre toga.
Prema još jednom verovanju prastanovnika Centralne Amerike, ova biljka privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao cvet vatrenocrvene boje, okružen tamnozelenim listićima. U starom Meksiku mlečnobeli sok Božićne zvezde upotrebljavao se da umanji siptome groznice ili za pripremanje crvene i ljubičaste boje za odeću, a Asteci su je smatrali simbolom čistoće.
Cveta od oktobra do februara
Božićna zvezda je posebna, jer se u zimsko doba retko sreće intenzivan kolorit kod cveća. Ona je biljka iz porodice Euphorbiaceae. Botaničko ime dobila je po Euphorbusu, doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok Božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecia po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku. U prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu do 40-ak centimetara i znatno je gušća.
Božićna zvezda može da cveta od oktobra do februara. Ali, ono što mi nazivamo cvetovima jesu u stvari listovi ili brakteje koji okružuju gotovo neprimetnu, malu cvast, sastavljenu od zelenih i žutih bobica. Brakteje mogu biti crvene boje, ali i roze, bele i žute.
Uloga ovog obojenog lišća na vrhu biljke je da različitim bojama privuku insekte koji je oprašuju. Reč je o biljci kratkog dana koja zahteva zalivanje jednom nedeljno. Voli mekanu, humusnu zemlju, s malo peska. Ne odgovara joj direktna sunčeva svetlost. Idealna tempetura za nju je od 12 do 25 stepeni. Da bi biljka procvetala, treba je oko dve nedelje prekrivati tamnim platnom ili kutijom, jer u toj fazi, ako ima svetlosti, neće dobiti intenzivno crvene listove.
Posle cvetanja, orezivanje
Posle opadanja crvenih listova treba je pustiti da miruje na nižoj temperaturi oko 2 meseca, kako bi mogla da cveta i naredne zime. U ovom periodu treba je slabo zalivati. Kada završi sa cvetanjem, grane treba orezati na trećinu iznad mesta grananja. Rezove posuti suvim peskom, kako ne bi gubila mlečnobeli sok, jer je to slabi.
Božićna zvezda se najčešće gaji u crvenoj boji, ali postoje i drugi varijeteti, poput belih, ružičastih i zelenih cvetova. Bez obzira na boju, cvetovi Božićne zvezde imaju slična značenja. Uglavnom simbolizuje uspeh, dobro raspoloženje i čistoću. Najčešće se poklanja za vreme praznika kao simbol uspeha i sreće.
Preporuka je da se Božićna zvezda stavi pored novogodišnje jelke, kako bi se u potpunosti dočarala praznična atmosfera. Manje forme stavljaju se i na prazničnu trpezu, ili na prozorske daske.
Vatrena, a nežna
Da bi procvetala baš krajem decembra, Božićnu zvezdu već u novembru treba držati u mračnoj prostoriji i prekriti tamnim platnom ili kutijom bez rupica. U mraku treba da ostane najveći deo dana, oko 16 sati. Tokom “mračnih dana” do biljke ne sme da dopre nimalo svetla, jer listovi neće dobiti crvenu, somotnu boju.
Kada se pojave crveni cvetovi, biljka više ne sme da se pomera s mesta na kome se nalazi, jer će odbaciti sve cvetove i listove. Najbolje je da se postavi u blizini prozora ili na nekom drugom svetlom mestu. Listovi ne smeju da dodiruju hladno prozorsko okno, ali ni radijator, niti biljka sme da bude ispod klima uređaja. Ne sme da se nalazi na promaji, ili kraj prozora koji se često otvara. U aprilu može da se presadi u novu zemlju, a u junu može da se razmnožava iz pelcera.
