Razgovarala: Vesna Savić
Umamljujućeg mirisa, specifičnog ukusa, višestruko korisna začinska i lekovita biljka, čije ime kazuje da je carska i kraljevska, povezuje se i s raznim verovanjima. Naravno, reč je o bosiljku, čije ime potiče od latinske reči basilicum, što znači carska trava, odnosno, od grčke reči basileus, što znači kralj.
U srpskoj tradiciji bosiljak ima izuzetnu ulogu, jer mu se pridaje mistična moć, pre svega zaštitna i plodotvorna. Bosiljkom se štitilo novorođenče, nosio se na venčanjima, služio je za kićenje obrednih hlebova uoči Nove godine, Božića i Đurđevdana, kroz njegov venac se gledalo kako bi se iskazala želja za porodom, a na sahranama je pokojnikovo telo obavijano njegovim strukovima. Istovremeno, koristio se za isterivanje i odbranu od štetnih i nečistih sila, kao i u ljubavnoj magiji kao sredstvo za opčinjavanje.
Terapija za dijabetes
– Ispitivala sam stotinu različitih ekstrakata bosiljka i dobila rezultat da svi sadrže veliki broj fenolnih jedinjenja iz klase fenolnih kiselina i flavonoida, koji predstavljaju snažne antioksidativne supstance. Vodeni ekstrakt bosiljka ispoljio je hipoglikemijsko delovanje, što znači da može da se koristi i kao dopunska ili potporna terapija kod dijabetesa ili kao suplementacija u preddijabetesnom stanju. Ekstrakt bosiljka pokazao je i hipolipidemijsku aktivnost kroz snižavanje triglicerida i lošeg (LDL) holesterola, a povećanje dobrog (HDL) holesterola. Vodeni ekstrakt bosiljka smanjio je intenzitet lipidnih oštećenja, a značajno je potencirao aktivnost enzima antioksidativne zaštite kod životinja izloženih oksidativnom stresu. Ekstrakt bosiljka je pokazao i zaštitno delovanje, što se ogledalo u sprečavanju povećanja koncentracije aminotransferaza (pomažu u dijagnostici bolesti jetre), nakon oštećenja jetre – stručno obašnjava dr Teofilović.
Ispitivanja su pokazala da ulje bosiljka povoljno deluje na imunološki sistem. Sveži listovi i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička dejstva. Blagotvoran je i za organe za varenje. koristan i za upale urinarnog trakta i mokraćne bešike, pomaže funkciju pluća i bronhija i može olakšati simptome astme i alergijskih reakcija.
– Potvrđeno je da sveži listovi bosiljka mogu da smanje upalu zglobova, kao i onih zahvaćenih artritisom. Eterično ulje bosiljka ima analgetske osobine i olakšava bolove. Koristi se kod migrena, glavobolja, artritisa, rana, povreda, uganuća, opekotina, modrica, ožiljaka, sportskih povreda. Čaj od bosiljka pokazao se odličnim kod kašlja, u prevenciji gripa i prehlade. Pokazuje pozitivne učinke kod astme i bronhitisa, navodi naša sagovornica.
Najlekovitiji “sveti bosiljak”
Na pitanje koja je vrsta bosiljka najlekovitija, dr Teofilović tvrdi da se najlekovitijim smatra “sveti bosiljak”.
– Sveti bosiljak (Ocimum sanctum) je vrsta koja se široko primenjuje u Indiji u medicinske svrhe. Ovu vrstu bosiljka Hindusi smatraju svetom biljkom i klanjaju mu se kao biljci s ogromnim svetim i lekovitim moćima. Iz tog razloga ga upotrebljavaju isključivo za lečenje bolesti i u znak poštovanja ne koriste ga u redovnoj ishrani. Istraživanja su pokazala da se upotrebom ove vrste bosiljka poboljšava opšte stanje organizma.
Veoma popularan i takođe vrlo lekovit je i bosiljak vrste Ocimum basilicum, koji je najpopularniji i najzastupljeniji. Koristi se u kulinarstvu, jer ima izuzetno jaku aromu, privlačan miris, sladak, delikatan i osvežavajući ukus, koji se ne gubi ni posle dužeg kuvanja. Ova vrsta bosiljka čini osnovni sastojak sosa pesto ala đenoveze. Pored primene u kuhinji, koristi se i u baštama za odbijanje insekata. Ova vrsta bosiljka se često koristi u terapeutske svrhe. Još jedna vrsta bosiljka Ocimum tenuiflorum uzgaja se u religiozne i tradicionalne svrhe i koristi se u medicini. Primenjuje se i u ajurvedi (najstarijem sveobuhvatnom sistemu zaštite zdravlja koji se i danas koristi širom sveta), u obliku čaja i kao etarsko ulje.
Gaji se i u saksijama
Mnoge domaćice saksije sa bosiljkom drže na kuhinjskim prozorima i terasama. Primena bosiljka u kulinarstvu je veoma raširena, pre svega kao začina koji, osim što daje prijatnu aromu jelima, pomaže varenju hrane i štiti je da se ne pokvari. Može da se koristi svež ili kao suvi začin. U mediteranskoj ishrani predstavlja nezaobilazan sastojak mnogih salata, soseva, namaza i preliva. Još se može koristiti i u pripremi jela od krompira, karfiola, patlidžana, kukuruza, pa čak i graška i pasulja. Mnogi se pitaju da li lekovitost bosiljka ima podjednak učinak u svežem stanju, ili ako se koristi kao tinktura ili čaj?
– Bosiljak se široko primenjuje u različitim oblicima. Može se koristiti u svežem stanju, za salate, paste ili kao dekorativni dodatak. Zatim, može da se kuva i da se prave različiti prelivi. Čaj od bosiljka često se koristi za regulaciju insulina i šećera u krvi. Može da se konzervira u maslinovom ulju, da se prave etarska ulja ili različite tinkture. U svakom od pomenutih oblika iskorišćavaju se lekovita svojstva bosiljka. Uvek je najbolje koristiti sveže biljke ili što manje obrađene, ali se ponekad može potencirati neka aktivna komponenta, koristeći određeni rastvarač (na primer, prilikom pripreme etarskih ulja) – savet je dr Teofilović.
