Poljoprivrednicima ove godine oko 38 miliona evra iz agrarnog budžeta, nešto više nego lane, ali mogu računati na još 85 miliona evra iz drugih izvora.
Republika Srpska ostvaruje rast obima i vrednosti poljoprivredne proizvodnje, posebno proizvodnje mleka i mesa.
Prošle godine prvi put je svim proizvođačima koji su kupili traktor ili priključnu mašinu isplaćeno 30 odsto povraćaja, a kupili su 150 novih traktora i oko 700 novih priključnih mašina.
U 2019. godini, zahvaljujući merama Vlade, Republika Srpska ostvarila je rast obima i vrednosti poljoprivredne proizvodnje, posebno u oblasti proizvodnje mleka i mesa. Otkupljeno je 120 miliona litara mleka, a dve godine pre toga 103 miliona. Proizvodnja mleka je dobar indikator, jer vuče i proizvodnju podmlatka, i proizvodnju stočne hrane. U biljnoj proizvodnji takođe se beleže pozitivni trendovi, ali nije postignuta planirana dinamika. Otuda naglašeni napori da se na najbolji način koriguju agrarne mere i politike: u toku su izmene Zakona o poljoprivredi, kao i Zakona o podsticajima, a priprema se i novi Strateški okvir za period 2021-2026. godinu. Donošenje ova tri dokumenta prioritet je Vlade za ovu godinu, poručio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske prof. dr Boris Pašalić. Istakao je da i oni moraju da se prilagode promenama, pre svega klimatskim. One su bile tema nedavnog ministarskog sastanka u Berlinu, na kojem je 2019. proglašena za najtopliju godinu od kada se mere temperature.
Kako smanjiti izvozno – uvozni debalans?
- Izvozimo dosta mleka, pilećeg mesa, voća, povrća i stalno osluškujemo svetsko tržište koje je otvoreno. S druge strane, ne smemo da zanemarimo ni domaće tržište. Najvažnije pitanje zapravo je kako regulisati, onoliko koliko je to dozvoljeno određenim sporazumima, prekomerni ulaz određene robe u Republiku Srpsku. Vrednost izvoza hrane iz BiH je oko 500 miliona, a uvoza oko milijardu evra. Ovaj podatak dovoljno govori o tome koliko smo kao zemlja u deficitu. Nekada je neshvatljivo i vrlo neobjašnjivo zašto BiH uvozi neke proizvode koje i sama vrlo uspešno može proizvesti. To je povezeano i s mnogim uvozničkim lobijima, pritiscima na političke faktore. Pitanje zaštite domaće proizvodnje je pitanje države, a ne entiteta. Imamo zakonsku regulativu koja omogućava da reagujemo u smislu carinskih i necarinskih barijera. Stvar je samo u tome da se i mi postavimo onako kako se prema nama postavljaju druge zemlje – kaže ministar Pašalić.
Kolika sredstva i koji su podsticaji na raspolaganju poljoprivrednicima u Republici Srpskoj?
- Sredstva za podsticaje iz našeg agrarnog budžeta iznose oko 38 miliona evra i ove godine su nešto veća nego lane. Veći deo ove sume izdvaja se za investicije u nabavku mehanizacije, opreme, izgradnju staja, nabavku osnovnog stada, sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža. Od 2000. godine, od kada i postoje podsticaji u Republici Srpskoj, prošle godine prvi put smo uspeli da svim proizvođačima koji su kupili novi traktor ili priključnu mašinu isplatimo 30 odsto povraćaja. Na ovaj način naši proizvođači nabavili su 150 novih traktora i oko 700 novih priključnih mašina. Za jednu malu Republiku Srpsku to je veoma značajan korak. Zbog toga ćemo ovu meru i dalje primenjivati, s ciljem da u narednih nekoliko godina obnovimo našu poljoprivrednu mehanizaciju. To je jedan od najbitnijih preduslova razvoja poljoprivrede. Želimo da što više novca sa direktnih davanja prebacimo na kapitalne investicije.
Znači li to da odustajete od direktnih davanja?
- Ne, samo ćemo ih korigovati. Neke naše mere mnogo su snažnije nego u okruženju. Proizvođači mleka po litru dobijaju premiju od 12 do 13 evrocenti i zato imamo razvijen mlekarski sektor. I voćare i povrtare podržavamo sa 10-ak mera. Između ostalog, isplaćuje im se direktna premija za kilogram proizvedenog voća i povrća, koja nije fiksna i zavisi od vrednosti proizvoda. Primera radi, mnogo je veća za malinu jer je kilogram ovog voća mnogo skuplji od, na primer, kilograma jabuke. Sem toga, ovim proizvođačima na raspolaganju su i sredstva za nabavku mehanizacije specifične za ove proizvodnje, kao i za kupovinu protivgradnih mreža, sistema za zaštitu od mraza. Dobijaju i 100 litara regresiranog dizela po hektaru, premiju od 50 odsto za osiguranje useva, sredstva za tehnološke inovacije. Podržavamo i proizvodnju sadnica.
Mislite li da su ta izdvajanja za poljoprivredu dovoljna za njen ozbiljniji iskorak?
- Analize zahteva naših poljoprivrednika, koje doživljamo kao partnere, pokazuju da nam je potrebno oko 100 miliona evra na godišnjem nivou. Nedostatak sredstava pokušavamo da kompenzujemo novcem iz različitih projekata, grantova, programa koje obezbeđujemo iz projekata IFAD-a, USAID-a, Svetske banke, i tako agrarni budžet dopunjujemo s približno 85 miliona evra. Sredstva ulažemo i u zaštitu od poplava, kroz uređenje vodotokova i izgradnju nasipa, i na taj način se indirekto štiti poljoprivredno zemljište. Sve ovo radimo jer znamo da je poljoprivreda velika šansa za Republiku Srpsku, posebno u razvijenim područjima za biljnu proizvodnju,, kao što su Semberija, Posavina i Lijevče polje, ali i na većim nadmorskim visinama na kojima se nalaze ogromni pašnjaci – glavni preduslov za razvoj ekstenzivnog, ali i intenzivnog stočarstva.
Izvoz voća, ulaganje u ribnjake, plastenike, preradu
- Imamo rast proizvodnje maline, i u poslednje vreme ovo smrznuto voće izvozimo u zemlje EU, najviše u Dansku i Nemačku. Povećane su i površine pod jabukom i kruškom, a njihove plodove izvozimo u Rusku Federaciju. Zbog odličnih uslova, veliko je interesovanje za proizvodnju ribe, i zbog toga smo kreirali dodatne mere za izgradnju novih, manjih ribnjaka, uz kupovinu opreme za njih. Želimo da promovišemo i proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru jer nemamo velike proizvodne površine, kao i da pomognemo proizvođačima da podižu nove plastenike. Izdvojili smo i sredstva za povezivanje primarne poljoprivredne proizvodnje s prehrambenm industrijom, putem klastera. Dobre rezultate već beležimo u Hercegovini.
Kako koristite dodatna sredstva, šta su vam prioriteti?
- Moramo da shvatimo da sa posedima od prosečno 3,5 hektara, koji su još i izdeljeni na po sedam parcela, moramo da se okrenemo proizvodnji voća i povrća kako bismo s malih površina ostvarili dodatnu vrednost. Ratarska proizvodnja može opstati samo u područjima gde postoje velike površine, na ukrupljenim posedima i s mladim ratarima koji poseduju odgovarajuću mehanizaciju. Zbog toga se trudimo da različitim merama navedemo ljude da gazdinstva prevedu na svoje sinove i unuke. Primera radi, ako je nosilac gazdinstva mlad čovek do 40 godina, na 30 odsto povraćaja za kupovinu mehanizacije dobija još 10 odsto. Isto važi i za žene-nosioce gazdinstva. Ako žene zadržimo na selu, opstaće i to domaćinstvo i selo. Zbog toga s nekoliko mera podržavamo žensko preduzetništvo na selu. Od ove godine za svaku bebu rođenu na selu porodica dobija 250 evra. Nije veliki iznos, ali planiramo da ga povećamo. Želimo da zadržimo ljude i zaustavimo sve veći odliv stanovništva u ruralnim područjima. Sela nam ostaju pusta i veliki je problem nedostatak radne snage za berbu voća i povrća – ukazuje ministar poljoprivrede, izažavajući odlučnost Vlade Republike Srpske da takve tendencije preokrene.
Razgovarala: Jasna Bajšanski
Dobro jutro broj 576 – April 2020
