Sortiment boranije, barem kada je u pitanju Srbija, prilično je bogat i šarolik. Od autohtonih, preko odomaćenih pa uvezenih sorti i hibrida… teško je i pobrojati ih. Tanke, debele, okrugle, pljosnate, kratke dugačke, pa sve do onih metarskih. Sve se one gaje u manjim ili većim baštama i njivama. Svi viškovi iznose se na pijace pa tako ove „novotarije“ postaju dostupne mnogobrojnim kupcima. Među njima poglede najčešće privlače takozvane metarske boranije – zelene, crvene, žute, ljubičaste… Sve su one nastale prirodnom selekcijom, poreklom su mahom iz Azije gde se gaje hiljadama godina, retko su plod selekcije naučnika. Nisu genetski modifikovane i nisu opasne po zdravlje kupaca, a botanički su vigne, pripadaju rodu bobova, i veoma su slične pasuljima.
Zelena metarska boranija poznatija kao šparglasta vignja (Vigna sesquipedalis), potpuno je nova na našim prostorima i za sada je otporna prema suši, bolestima i štetočinama. Vegetacija traje od 75 do 140 dana, seme može da bude bele, žute, mrke i crne boje. Zrno se koristi kao pasulj, a mahuna kao boranija. Stablo joj je visoko, kao kod svih metarskih boranija, zbog čega se gaji uz potporu. Ova biljka ima jako zanimljive cvetove ružičaste ili ljubičaste boje, zbog kojih je ukras u bašti. Seje se u maju i u junu, u redove 50 x 10cm, ili u kućice 50 x 50cm s pet-šest zrna. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta, a seme sazreva u avgustu. Pogodna je za pripremu variva, čorbi, a najbolja je kada se blanširana, od nje pripremi salata.
Metarska boranija crvena je azijska sorta koja veoma dobro uspeva kod nas. Mahune crvene boje prilično su duge, porastu do 80cm. Bere se dok je mlada, kao i svaka druga boranija. Preporučuje se da se sa berbom ne čeka jako dugo, da mahune porastu što duže jer tada ogrube, postaju plutaste, stvaraju „konce“ i nisu ukusne. I kod ove boranije valja poštovati osobinu biljke – što je češća berba, to je prinos veći i mahune ukusnije. Priprema se kao i sve ostale boranije, posebno je „zapažena“ u salatama, a može i da se ubacuje u turšiju. Veoma je uksuna i jako rodna, nije zahtevna prema uslovima zemljišta, a mahune veoma brzo rastu, bukvalno jedan centimetar na sat. Seje se direktnom setvom od polovine maja, ne pre jer je osetljiva na mraz. Ima jako interesantno seme, koje se može koristiti kao pasulj. Kod nas je jako retka sorta, sve do nedavno bila je potpuno nepoznata. Stabljike znaju da porastu čak do četiti metra, najčešće su oko dva, tako da joj trebaju pritke.
Vigna (Vigna unguiculata var. sesquipedalis) je jednogodišnja povrtarska biljka, a poznata je pod nazivima metarska mahuna, kineska mahuna, zmijski pasulj… Kao i ostale mahunarke, i vigna obavlja azotofiksaciju preko korena – zemljište obogaćuje azotom. Listovi su slični listovima običnog pasulja. Mahune mogu biti duge 30-100cm i formiraju se intenzivnije nego što je to slučaj kod običnog pasulja mahunara. Boja im je različita – zelena crvena, ljubičasta… i formiraju se u parovima. Zrno je sitno, najčešće crno, a može biti različitog oblika. Biljke su veoma rodne. Za vignu se kaže da su četiri biljke dovoljne za četvoročlanu porodicu. Mahune vigne bogate su proteinima, skrobom, vitaminima A, C i B kompleksa, mineralima – gvožđem, kalcijumom, i raznim drugim materijama, neophodnim ljudskom organizmu. Seme pre setve valja dezinfikovati u čaju od kamilice ili u rastvoru kalijum-permanganata, u trajanju od 15-20 minuta. Ono klija na temperaturi 15-17 stepeni, a setva se obavlja na dubini od četiri do šest centimetara, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Vigna je otporna na sušu i, za razliku od drugih mahunarki i u uslovima suše, bolje rodi od klasičnih mahuna. Nije zahtevna kada je reč o svetlosti, odnosno, dobro podnosi senku i hlad. Za rast joj je potrebno obezbediti visok naslon, tokom vegetacije useve treba okopavati, đubriti i navodnjavati. Donji spratovi biljke mogu se orezivati kako bi se podstakao rast, razvoj i produktivnost. Mahune se beru dok zrno ne bude veće od zrna pšenice. Berba se obavlja svakog dana i to treba treba činiti pažljivo, odsecanjem, nikako kidanjem jer se na mestu razvijenih i odrezanih mahuna stvaraju novi cvetovi koji će dati nove mahune. Tokom vrelog leta mahune dospevaju za berbu 60 dana posle setve.
Ljubičasta boranija „trijumf“ je stara, italijanska sorta, kod nas gotovo nepoznata. Definitivno se ubraja u najrodnije stare sorte. Mahune su ljubičaste sa svetlosmeđim zrnima. Ovaj pasulj može da se seje uz kukuruz kao potporu, kao autohtoni tetovac. Rađa redovno i obilno, a podjednako dobra je i kao boranija i kao pasulj. Ima izuzetno visoku nutritivnu, lekovitu i hranljivu vrednost.Odlična je za dijabetičare zbog sadržaja insulina. Inače rana sorta, koja raste u visinu do oko dva metra.
