Боранија је само реткима омиљена летња храна, они други не желе да је виде ни на слици. Од ње се припремају чорбе, разна варива, ђувечи, салате, може и да се запече, али у свежем облику садржи отровни протеин фазин, који се потпуно разара термичком обрадом. Садржи, мађутим и здраве састојке, као што је неесенцијална аминокиселина, аргинин, који делује слично као инсулин, и на тај начин снижава ниво шећера у крви и урину.
У нашој кухињи припрема се током читаве године – од јуна до октобра као свежа, а зими замрзнута или на други начин конзервирана. Осим у пролеће, ово поврће може да се сеје и у јуну или јулу у такозваној пострној сетви, а после уклањања раног поврћа или пшенице.
Дакле, овог месеца као свеже поврће може се купити на свим пијацама и у маркетима. Постоји велики број сорти које се разликују по боји: жута, зелена, љубичасто-жута, шарена, па чак и црна. По дужини може бити кратка, средња и дугачка, а по облику шиљата, округла, широка и пљосната. Користе се свеже, младе махуне, у којима се зрна још увек нису потпуно развила, предност имају сочне и меснате сорте које су без конца на махуни.
Калијум за срце, притисак, гихт…
Садржај калијума је нешто што издваја боранију од осталих врста махунарки, па делује као диуретик, повољно утиче на рад срца, регулише крвни притисак и помаже у избацивању штетних материја и течности из организма. Утиче на снижавање нивоа мокраћне киселине, па се особама које имају проблем са гихтом саветује да је што чешће користе у исхрани.
Поред калијума, боранија садржи и калцијум, фосфор, магнезијум, и у значајној количини гвожђе, што је чини делотворном у борби с анемијом, болестима зуба, крварењем из носа.
Мало калорија, пуно витамина
Витамини који боранију чине изузетно здравом намирницом јесу провитамин А, Б1, Б2, ПП, Ц и Е, а садржи и биљна влакна, биљне масти, селен… Посебно је ваља уврстити у јеловник особа којима је пао имунитет, или су прехлађене, имају грип или су подложне бројним инфекцијама, као и оним које пате од остеопорозе. У исхрани боранија има веома велику биолошку, а релативно малу енергетску вредност, тако да је по саставу сличнија поврћу, него махунаркама.
Зелена боранија, позната као француска боранија, потомак је једне од најстаријих култивисаних биљака. Ово поврће се у Јужној Америци гајило пре 8.000 година, а у Европу су је донели шпански истраживачи током 16. века. Данас Кина, Индија и Турска спадају међу највеће произвођаче тог поврћа. Ова махунарка, за разлику од других, може да се једе с махуном, али се због токсичног фазеина, мора бланширати или скувати. Чак је и дубоко замрзнут производ претходно бланширан.
Боранија није цењена само због високог садржаја протеина, већ и зато што је богата и витаминима, минералима, влакнима и угљеним хидратима, а истовремено има низак садржај масноћа – 100г ове намирнице има енергетску вредност од свега 27 калорија. Ако је јаркозелене боје, сочна и ако не може да се савије, онда је ова махунарка набијена укусом и здрављем и спремна је за припрему неког здравог јела.
Метарске бораније
Међу њима погледе најчешће привлаче такозване метарске бораније – зелене, црвене, жуте, љубичасте… Све су оне настале природном селекцијом, пореклом су махом из Азије где се гаје хиљадама година, ретко су плод селекције научника. Нису генетски модификоване и нису опасне по здравље купаца, а ботанички су вигне, припадају роду бобова, и веома су сличне пасуљима.
Вигна (Vigna unguiculata var. sesquipedalis) је једногодишња повртарска биљка, а позната је под називима метарска махуна, кинеска махуна, змијски пасуљ… Као и остале махунарке, и вигна обавља азотофиксацију преко корена – земљиште обогаћује азотом. Боја им је различита – зелена црвена, љубичаста… и формирају се у паровима. Зрно је ситно, најчешће црно, а може бити различитог облика. Махуне вигне богате су протеинима, скробом, витаминима А, Ц и Б комплекса, минералима – гвожђем, калцијумом, и разним другим материјама, неопходним људском организму. Семе пре сетве ваља дезинфиковати у чају од камилице или у раствору калијум-перманганата, у трајању од 15-20 минута. Оно клија на температури 15-17 степени, а сетва се обавља на дубини од четири до шест центиметара, у зависности од квалитета земљишта. Вигна је отпорна на сушу и, за разлику од других махунарки и у условима суше, боље роди од класичних махуна. Није захтевна када је реч о светлости, односно, добро подноси сенку и хлад. За раст јој је потребно обезбедити висок наслон, током вегетације усеве треба окопавати, ђубрити и наводњавати. Доњи спратови биљке могу се орезивати како би се подстакао раст, развој и продуктивност. Махуне се беру док зрно не буде веће од зрна пшенице. Током врелог лета махуне доспевају за бербу 60 дана после сетве.
Зелена метарска боранија познатија као шпаргласта вигња (Vigna sesquipedalis) и њена вегетација траје од 75 до 140 дана, семе може да буде беле, жуте, мрке и црне боје. Зрно се користи као пасуљ, а махуна као боранија. Сеје се у мају и у јуну, у редове 50 x 10цм, или у кућице 50 x 50цм с пет-шест зрна. Махуне се беру сасвим младе у току лета, а семе сазрева у августу. Погодна је за припрему варива, чорби, а најбоља је када се бланширана, од ње припреми салата.
Црвена метарска је азијска сорта која веома добро успева код нас. Махуне црвене боје прилично су дуге, порасту до 80цм. Препоручује се да се са бербом не чека јако дуго, да махуне порасту што дуже јер тада огрубе, постају плутасте, стварају „конце“ и нису укусне. И код ове бораније ваља поштовати особину биљке – што је чешћа берба, то је принос већи и махуне укусније. Није захтевна према условима земљишта, а махуне веома брзо расту, буквално један центиметар на сат. Сеје се директном сетвом од половине маја, не пре јер је осетљива на мраз.
Р.Д.Ј.
