Boranija je samo retkima omiljena letnja hrana, oni drugi ne žele da je vide ni na slici. Od nje se pripremaju čorbe, razna variva, đuveči, salate, može i da se zapeče, ali u svežem obliku sadrži otrovni protein fazin, koji se potpuno razara termičkom obradom. Sadrži, mađutim i zdrave sastojke, kao što je neesencijalna aminokiselina, arginin, koji deluje slično kao insulin, i na taj način snižava nivo šećera u krvi i urinu.
U našoj kuhinji priprema se tokom čitave godine – od juna do oktobra kao sveža, a zimi zamrznuta ili na drugi način konzervirana. Osim u proleće, ovo povrće može da se seje i u junu ili julu u takozvanoj postrnoj setvi, a posle uklanjanja ranog povrća ili pšenice.
Dakle, ovog meseca kao sveže povrće može se kupiti na svim pijacama i u marketima. Postoji veliki broj sorti koje se razlikuju po boji: žuta, zelena, ljubičasto-žuta, šarena, pa čak i crna. Po dužini može biti kratka, srednja i dugačka, a po obliku šiljata, okrugla, široka i pljosnata. Koriste se sveže, mlade mahune, u kojima se zrna još uvek nisu potpuno razvila, prednost imaju sočne i mesnate sorte koje su bez konca na mahuni.
Kalijum za srce, pritisak, giht…
Sadržaj kalijuma je nešto što izdvaja boraniju od ostalih vrsta mahunarki, pa deluje kao diuretik, povoljno utiče na rad srca, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju štetnih materija i tečnosti iz organizma. Utiče na snižavanje nivoa mokraćne kiseline, pa se osobama koje imaju problem sa gihtom savetuje da je što češće koriste u ishrani.
Pored kalijuma, boranija sadrži i kalcijum, fosfor, magnezijum, i u značajnoj količini gvožđe, što je čini delotvornom u borbi s anemijom, bolestima zuba, krvarenjem iz nosa.
Malo kalorija, puno vitamina
Vitamini koji boraniju čine izuzetno zdravom namirnicom jesu provitamin A, B1, B2, PP, C i E, a sadrži i biljna vlakna, biljne masti, selen… Posebno je valja uvrstiti u jelovnik osoba kojima je pao imunitet, ili su prehlađene, imaju grip ili su podložne brojnim infekcijama, kao i onim koje pate od osteoporoze. U ishrani boranija ima veoma veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, tako da je po sastavu sličnija povrću, nego mahunarkama.
Zelena boranija, poznata kao francuska boranija, potomak je jedne od najstarijih kultivisanih biljaka. Ovo povrće se u Južnoj Americi gajilo pre 8.000 godina, a u Evropu su je doneli španski istraživači tokom 16. veka. Danas Kina, Indija i Turska spadaju među najveće proizvođače tog povrća. Ova mahunarka, za razliku od drugih, može da se jede s mahunom, ali se zbog toksičnog fazeina, mora blanširati ili skuvati. Čak je i duboko zamrznut proizvod prethodno blanširan.
Boranija nije cenjena samo zbog visokog sadržaja proteina, već i zato što je bogata i vitaminima, mineralima, vlaknima i ugljenim hidratima, a istovremeno ima nizak sadržaj masnoća – 100g ove namirnice ima energetsku vrednost od svega 27 kalorija. Ako je jarkozelene boje, sočna i ako ne može da se savije, onda je ova mahunarka nabijena ukusom i zdravljem i spremna je za pripremu nekog zdravog jela.
Metarske boranije
Među njima poglede najčešće privlače takozvane metarske boranije – zelene, crvene, žute, ljubičaste… Sve su one nastale prirodnom selekcijom, poreklom su mahom iz Azije gde se gaje hiljadama godina, retko su plod selekcije naučnika. Nisu genetski modifikovane i nisu opasne po zdravlje kupaca, a botanički su vigne, pripadaju rodu bobova, i veoma su slične pasuljima.
Vigna (Vigna unguiculata var. sesquipedalis) je jednogodišnja povrtarska biljka, a poznata je pod nazivima metarska mahuna, kineska mahuna, zmijski pasulj… Kao i ostale mahunarke, i vigna obavlja azotofiksaciju preko korena – zemljište obogaćuje azotom. Boja im je različita – zelena crvena, ljubičasta… i formiraju se u parovima. Zrno je sitno, najčešće crno, a može biti različitog oblika. Mahune vigne bogate su proteinima, skrobom, vitaminima A, C i B kompleksa, mineralima – gvožđem, kalcijumom, i raznim drugim materijama, neophodnim ljudskom organizmu. Seme pre setve valja dezinfikovati u čaju od kamilice ili u rastvoru kalijum-permanganata, u trajanju od 15-20 minuta. Ono klija na temperaturi 15-17 stepeni, a setva se obavlja na dubini od četiri do šest centimetara, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Vigna je otporna na sušu i, za razliku od drugih mahunarki i u uslovima suše, bolje rodi od klasičnih mahuna. Nije zahtevna kada je reč o svetlosti, odnosno, dobro podnosi senku i hlad. Za rast joj je potrebno obezbediti visok naslon, tokom vegetacije useve treba okopavati, đubriti i navodnjavati. Donji spratovi biljke mogu se orezivati kako bi se podstakao rast, razvoj i produktivnost. Mahune se beru dok zrno ne bude veće od zrna pšenice. Tokom vrelog leta mahune dospevaju za berbu 60 dana posle setve.
Zelena metarska boranija poznatija kao šparglasta vignja (Vigna sesquipedalis) i njena vegetacija traje od 75 do 140 dana, seme može da bude bele, žute, mrke i crne boje. Zrno se koristi kao pasulj, a mahuna kao boranija. Seje se u maju i u junu, u redove 50 x 10cm, ili u kućice 50 x 50cm s pet-šest zrna. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta, a seme sazreva u avgustu. Pogodna je za pripremu variva, čorbi, a najbolja je kada se blanširana, od nje pripremi salata.
Crvena metarska je azijska sorta koja veoma dobro uspeva kod nas. Mahune crvene boje prilično su duge, porastu do 80cm. Preporučuje se da se sa berbom ne čeka jako dugo, da mahune porastu što duže jer tada ogrube, postaju plutaste, stvaraju „konce“ i nisu ukusne. I kod ove boranije valja poštovati osobinu biljke – što je češća berba, to je prinos veći i mahune ukusnije. Nije zahtevna prema uslovima zemljišta, a mahune veoma brzo rastu, bukvalno jedan centimetar na sat. Seje se direktnom setvom od polovine maja, ne pre jer je osetljiva na mraz.
R.D.J.
