Насловна РАЗНО Bor razlog zašto su Mediteranci dugovečni i vitki

Bor razlog zašto su Mediteranci dugovečni i vitki

754

Ruski naučnik Sergej Vinogradov tvrdi da kada zagrlite drvo dobijate snažnu energiju, posebno ako odaberete bor, brezu, bukvu ili hrast. Koje drveće deluje kao lek i nepresušni izvor pozitivne energije, a koje je „energetski vampir“ u šumskom svetu, govorio je narodni travar Momčilo Antonijević u Jutarnjem programu Radio televizije Srbije.

Sergej Vinogradov je kontroverzni ruski naučnik zaslužan za promociju čuvene dendro terapije, odnosno grljenja drveća, koja ima svoje pobornike i fanove i ovde. Da li je tačno da kada grlimo drvo njegova energija prelazi na nas, Momčilo Antonijević priznaje da ne zna, ali sasvim sigurno zna da ne može da bude štetno. Zato, ako u šetnji šumom osetite potrebu da zagrlite drvo, nemate razloga da se ustručavate.

„Nesporno je da je šetnja šumom zaista lekovita, prvenstveno zbog toga što su šume rudnici kiseonika, zato što je vazduh u njima čist za razliku od gradskog. A svi mi koji smo osetili  divni miris borovine na moru, treba da znamo da je taj miris izuzetno lekovit, što je i nauka potvrdila“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Bor, poznato je, sadrži etarsko ulje, složenu smešu jedinjenja koja imaju snažno antiseptičko dejstvo. Deluje protiv bakterija, protiv gljivica, a neka deluju čak i antivirusno. Zbog mirisa koji potiče od alfapinena, betapinena, limonena i još nekih drugih supstanci šetnja borovom šumom deluje lekovito.

„Još je Avicena tvrdio da je bor odličan lek protiv upale pluća, bronhitisa, kašlja. Posebno se preporučuje inhalacija borovim iglicama ili sirup od bora ili borov med ljudima koji puše i koji imaju opterećene disajne organe“, dodaje Antonijević.

Etarsko ulje bora koje se dobija destilacijom je dobro i za spoljnu upotrebu protiv bolova u mišićima, u kostima i reumatizma. Deluje kao antiseptik i, kao i ostala etarska ulja osim lavande i čajnog drveta, koristi se nerazblaženo. 

Za inhalaciju je dovoljna posuda sa ključalom vodom, peškir i nekoliko kapi etarskog ulja bora.

Borov med je izuzetno redak, prilično skup i teško se nalazi, napominje narodni travar. U Srbiji ga je nemoguće dobiti jer zahteva da pčele budu puštene samo na pašu u borovoj šumi. Pravi borov med potiče iz Sibira, mada ga ima i na grčkom ostrvu Tasos.

Ono što se kod nas na tržištu pojavljuje kao borov med je u stvari mešavina borovog i livadskog meda.

„Ali ono što se najčešće prodaje je sirup. Taj sirup ima svoja lekovita dejstva, ali moramo da znamo da to nije med koji prave pčele, već se pravi od šećera i borovih pupoljaka. Sada je trenutak da se pravi taj sirup, a postupak je vrlo jednostavan“, napominje Antonijević.

Potrebno je sakupiti pupoljke bora i iglice koji su puni smole i mirišljavi. Pupoljci se stave na dno tegle, pospu se šećerom, zatim se doda drugi sloj pupoljaka i borovih iglica i tako redom dok se ne popuni tegla. Na vrhu treba da bude sloj šećera.

Teglu držati na toplom i sunčanom mestu. Za 40 dana šećer će se otopiti i dobićemo sirup koji se, na primer, preporučuje deci na prvu naznaku kašlja.

Pinjole, seme iz šišarke primorskog bora, uz šafran su jedan od najskupljih začina u kuhinji. One su pre svega nutricionistički interesantne jer su prebogate vitaminima, mikroelementima, imaju mnogo cinka, selena, vitamina B6 i tako dalje.

„One su pre svega interesantne jer izazivaju osećaj sitosti. Kada sažvaćemo relativno malu količinu pinjola, želudac šalje signal da je pun, tako da se preporučuju ljudima koji su na kurama mršavljenja.

Nevena Veselinović, ekspert za celovitu biljnu ishranu, naglašava da su pinjole veoma ukusne i da spadaju u kategoriju orašastih plodova, ali su skupe, s obzirom na to da nisu sve semenke bora jestive. Kilogram je oko 5.000 dinara.

Osim cene, pinjoli imaju i veoma visoku kalorijsku vrednost, tako da sa njima ne treba preterivati, jer 20 grama pinjola ima oko 300 kalorija, ali su izuzetno bogate proteinima. Tako da ukoliko neko želi da izbegne jedan obrok, dovoljno je da pojede dve kafene kašičice pinjola.

Prema Vinogradovu postoji drveće koje izvlači pozitivnu energiju, pre svega vrba i topola i preporučuje grljenje takvog drveća kada patimo od glavobolje, reumatizma i slično.

Nije dokazano da će grljenje vrbe pomoći u slučaju glavobolje, ali čaj od vrbove kore hoće, jer je vrba inače „prabaka“ aspirina i sadrži salicilna jedinjenja koja deluju protiv bolova pa se upotrebljava sa uspehom i protiv glavobolje i reumatizma.

Međutim, razređuje krv te zato treba biti oprezan kada se pije ovaj čaj i ne treba piti druge lekove za razređivanje krvi, napominje Momčilo Antonijević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

Za salatu sa pinjolama je potreban motovilac, klice deteline lucerke i mikrobilje graška i pinjole. Za preliv se koristi maslinovo ulje i organsko sirće od divljih jabuka. Mikrobilje graška je „stariji brat“ klice, a osim što je jako ukusan i zdrav, jako je i dekorativan i ima isti ukus kao grašak. Lucerka je namirnica koja hidrira, pospešuje metabolizam i čisti organizam. U ovu salatu nema potrebe dodavati so. Začinjena salata se na kraju pospe pinjolama.

Izvor: RTS

Foto: Freeimages