Odavno se zna da jutarnja šetnja borovom šumom pruža olakšanje osobama koje imaju problema s disajnim organima i štitastom žlezdom, pa je boravak na planinama gde ovi četinari rastu bio vazdušna banja, mir i spokoj mnogim generacijama.
Nije samo šetnja doprinosila okrepljenju i ozdravljenju. Tadašnji, a i sadašnji biljari najčešće pominju crni, planinski i beli bor Pinus sylvestris, poznat u nekim krajevima i kao obični, zapravo najlekovitiji.
Beli bor pripada familiji Pinaceae. Podnosi surovu klimu krajnjeg severa, s veoma jakim mrazevima i žarkim letima. Može da raste na izuzetno suvom zemljištu, ali i na vlažnom, pa i močvarnom. Kod nas, sem na Zlatiboru, ima ga na planinama Maljen i Povlen, na Tari, Mokroj gori, Murtenici, Prokletijama.
Dostiže visinu do 40 metara. Njegov stubasti koren prodire duboko u zemlju. Grane su retko raspoređene i formiraju krošnju u obliku kišobrana. Kod mladih, grane i stablo su pokriveni smeđecrvenom korom, koja kasnije postaje sivosmeđa. Sivozelene iglice su dugačke 5-6 centimetara.
Taj lekoviti bor je simbol besmrtnosti, večnog života. On označava uspravnost, jak karakter, vitalnost, ali i tišinu i samoću. Čuva telo od propadanja. Njegove šišarke, zbog oblika koji podseća na plamen, simbolizuju vatru, plodnost i muževnost.
Okrepljujuća kupka od šišarki
Kupka se priprema od jelovih i borovih šišarki, kao i od borovih iglica. Pola kilograma jelovih i borovih šišarki i pola kilograma borovih iglica stavite u 10 litara vode da proključa, a zatim kuvajte na laganoj vatri pola sata. Pripremljenu kupku dodajte vodi za kupanje. Kupka od šišarki i iglica veoma je blagotvorna u slučaju herpesa, bola u zglobovima, osipa i čireva na koži.
Lekovitost
Od belog bora koriste se iglice, pupoljci (mlade šišarke), kora i smola, a pravo vreme za njihovu berbu i sakupljanje je sredina februara, a ako je zima blaga – i ranije. Od iglica i pupljaka se prave čajevi i čajne mešavine, sirupi, tinkture za unutrašnju, a kupke za spoljašnju upotebu.
Borove iglice se uvek koriste sveže, jer se dužim čuvanjem gubi deo lekovitosti. Sirup pripremljen od njih izuzetan je napitak bogat karotenima i vitaminom C, te blagotvorno deluje u slučaju nazeba, protiv prehlada. Korišćen je i u lečenju skorbuta. Naročito se preporučuje posle pada imuniteta i za oporavak od teških bolesti, kada vraća snagu i elen.
Pupoljci, mlade, tek formirane šišarke, sadrže dragocene gorke i lekovite materije. Koriste se protiv upale grla, upornog kašlja, bronhitisa i katara ždrela, dok se kupke preporučuju osobama obolelim od reume i artritisa.
Smola se nalazi na kori. Obiluje izuzetnim etarskim uljem koje sadrži lekoviti terpentin i kamfor. Zato se uz sirup od iglica, u narodnoj medicine često upotrebljavaju preparati od smole, a najčešće se koriste u lečenju kožnih bolesti.
Borova kora, zbog lekovitih flavonskih i mnogih taninskih materija, uspešno sanira otvorene rane, jer brzo zaustavlja krvarenje. Pripisuje joj se i antiseptičko dejstvo. Najbolja je kora sa gornjih delova starijih stabala.
Katran dobijen iz belog bora ima primenu u dermatologiji i veterinarskoj medicini. Koristi se protiv upala, za poboljšanje stanja kože, a protiv šugavosti koriste se lekovite masti.
Etarsko ulje belog bora koristi se i spolja i iznutra u iste svrhe kao i iglice i pupoljci. Ono veoma često nalazi primenu i u formulacijama kozmetičkih preparata, gelovima i solima za kupanje.
Prečišćeno terpentinsko ulje ima sličnu upotrebu kao i etarsko, ali isključivo spolja. Primenjuje se u vidu lekovitih masti i gelova, obloga, emulzija, uljanih rastvora, ili za inhalaciju.
Čaj od borovih iglica veoma je prijatnog ukusa i mirisa. Spektar njegovog dejstva prilično je širok jer se pokazao efikasnim i blagotvornim pre svega u jačanju imuniteta, u odvajanju i izbacivanju peska iz bubrega, a može da se koristi i za ispiranje grla. Pomaže i ubrzava izbacivanje vode iz organizma, što doprinosi regulisanju krvnog pritiska.
Priprema se veoma jednostavno i brzo. Uzmite vrh grančice s dvadesetak iglica, properite i kuvajte u pola litra vode, dok ne proključa. Ostavite da odstoji pola sata, procedite i pijte od dva do tri puta dnevno čaj zaslađen medom.
Za zarastanje rana
Blagotvorno će delovati tonik od kore koja se samelje sitno pa doda u toplu vodu i meša dok se ne rastvori. Natopljena gaza u ovom toniku stavlja se na ranu. Ako se oblozi drže nekoliko sati, treba ih menjati nekoliko puta.
Sirup protiv bronhitisa
Borove iglice sadrže dosta lekovitog etarskog ulja, zbog čega se često koriste u prevenciji bolesti disajnih organa kao što su kašalj, promuklost, lakši oblici bronhitisa.
Za pripremu melema protiv bronhitisa pomešajte 300 grama svežih pupoljaka bora i 200 grama borovih iglica, pa prelijte preko toga tri litra vode i kuvajte po sledećojšemi: tri dana zaredom kuvajte po dva sata, a na kraju, trećeg dana, kada se masa ohladi, procedite je kroz gazu i izmerite, pa dodajte onoliko meda koliko ima sirupa koji je preostao nakon kuvanja. Čuvajte ga u tamnoj flaši, na hladnom i suvom mestu.
Odrasle osobe treba da uzimaju tri puta dnevno po jednu kašiku, a deca, zavisno od uzrasta, od trećine kašičice do pune, tri puta dnevno.
Za sirup protiv bronhitisa neophodno je 100 grama borovih iglica, pola litra vode i kilogram meda. Priprema se tako što se iglice popare vrelom vodom i ostave dva sata da stoje na toplom mestu. Zatim se procede, a tečnost se pomeša s medom. Dnevno treba uzimati pet kašika sirupa.
Visok sadržaj etarskog ulja kvalifikovao je borove iglice i za pripremu rastvora za inhalaciju. Dve-tri šake borovih iglica kuvajte pet minuta u litru vode, pa se inhalirajte 10–15 minuta.
Zlatiborski zlatni
Poznate su mnoge podvrste belog bora, od kojih je najzanimljiviji zlatni bor, čije su mlade iglice zlatnožute. Njegovo naučno ime je Pinus silvestris var. Zlatiborica. Raste na Zlatiboru i predstavlja zaštitni znak te planine. Šume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Od borova se proizvodio dragoceni katran koji se izvozio. Tu je i borov luč za osvetljavanje prostorija, koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Od bora se moglo živeti. Bio je zlata vredan.
U starim knjigama zapisano je da je po ovom boru Zlatibor dobio ime. Možda i zbog crvenkastožute ili zlataste, izuzetno lekovite kore.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 562 – Februar 2019.
