Piše: Biljana Nenković
Bokvica je jedna od najdostupnijih i najrasprostranjenijih lekovitih biljaka. Setimo je se uglavnom u proleće, kada bismo da osvežimo organizam zelenišem, ili kada nam je potrebno neko lekovito prirodno sredstvo. Nabavka bokvice podrazumeva odlazak u prirodu, traženje i branje. Ali, moguće je rasaditi je i u dvorištu, kako bi preko cele godine bila nadohvat ruke. Ovaj posao ne zahteva preterano angažovanje, a lekovita biljka nam je uvek dostupna.
Ženska bokvica (Plantago major) i muška bokvica (Plantago lanceolata) imaju gotovo isto lekovito svojstvo, koje je poznato hiljadama godina. Koristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka preporučivala se za nekoliko desetina bolesti. Čak se i potpuno zdravim osobama preporučuje da je koriste u ishrani, pogotovu s proleća, kako bi se organizam oporavio od duge i iscrpljujuće zime. Najlakši način je dodavati je salatama ili cediti sok od listova.
Ublažava upale, jača imunitet
I muška i ženska bokvica koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za rešavanje problema na koži, posekotina, upale očiju. Blago je sredstvo za iskašljavanje. Sluz iz bokvice ublažava upale sluznice, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša stanje kod astme, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija koje izazivaju probleme sa disanjem.
Bokvica ima i antibakterijsko dejstvo, jer su nova istraživanja pokazala da ekstrakt bokvice deluje protiv plućnih infekcija. Upotrebljava se kod katara gornjih disajnih puteva i kod sindroma nervoznih creva.
– Sveži sok preporučljiv je i za prolećni umor, za čišćenje krvi i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili da se jednostavno spremaju kao spanać. Ukus kuvanih listova podseća na vrganje, a gorčina se može ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi pola sata. Sa starijih listova prethodno treba skinuti vlaknaste žile sa donje strane. Naravno, odlična je kombinacija meda i bokvice, koja je dobra za gastritis i za jačanje otpornosti organizma – kaže Toma Kovačević, pčelar iz Kragujevca i kreator lekovitih imunomešavina od meda.
U prirodu po zdrav obrok
Muška bokvica je poput zdravog prolećnog povrća. Jedu se mladi listovi, nabrani od marta do juna. Dodaju se u supu, a najbolje ih je mešati sa drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Listovi se beru od juna do oktobra, po mogućnosti pre nego što biljke procvetaju. Nakon svakog košenja, bokvica ponovno naraste. Treba ih odmah upotrebiti.
– Bokvica bukvalno svuda raste, na peščanim mestima, livadama, uz puteve, pa čak i na krovovima. Naš mentalitet nam nameće da, kada razmišljamo o jestivim vrstama biljaka, uglavnom mislimo na one koje možemo sami da posejemo u bašti ili koje možemo da kupimo na pijaci. Retki su oni koji će zaći u šumu i na livadu da uberu potpuno zdrave biljke. A priroda nam poklanja mnogo korisnih biljaka koje samo treba da uberemo. Na žalost, brzi način života često ne dozvoljava taj luksuz odlaska u prirodu po zdrav obrok – dodaje Toma.
Bokvica je samonikla lisnata biljka. Verovatno vrlo često prolazimo pored nje, a da je i ne primetimo. Ona raste u niskim travama, ali ne i u visokom korovu. Raste tokom cele godine, pa čak i po hladnim vremenu. Tokom jeseni razvija seme, i to je prilika da se bokvica raseje u bašti, žardinjeri ili saksiji.
– Preporuka je da birate bokvice iz nezagađenog područja, koje je udaljeno od prometnih puteva. Ukoliko ne možete da je prepoznate, uvek možete da kupite seme i da se upoznate s njom, kako biste je kasnije prepoznali u prirodi. Ako odlučite da je posadite u saksiji, dovoljno je da sipate najobičniji supstrat i da okrunite semenke sa grančice, zatrpate ih slojem zemlje od 4 do 5 centimetara i zalijete. I to je sve. Biljke brzo rastu, ne zahtevaju posebnu negu, jer je ipak reč o otpornom korovu. Kasnije ih možete presaditi u svoju baštu. Na taj način, u ćošku imanja uvek možete da imate dragocenu lekovitu biljku. To je rešenje za sve one koji ne mogu često da odlaze u prirodu i traže dragocene darove prirode – kaže pčelar Toma Kovačević, koji je inače veliki zagovornik prirodne ishrane.
Lekoviti svi delovi biljke
Bokvica se može posaditi i u hladu, jer je vrlo tolerantna na vremenske uslove. Više voli vlagu od suše, a jedino teško podnosi kisela tresetna zemljišta. U narodu se najviše ceni i najčešće upotrebljava širokolista, krupna ili ženska bokvica. Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice. Nisu otrovne, ni škodljive. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad list, posebno od velike ili ženske bokvice. Neke se od najdavnijih vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo više u narodu nego u školskoj medicini, za lečenje mnogih bolesti, a i kao prolećna vitaminska kura.
Lekoviti su svi delovi biljke, od korena, lišća do semena. Listovi se sakupljaju sve dok biljka cveta, a koren tokom cele godine. Pre upotrebe treba konsultovati lekara, jer postoje oboljenja kod kojih nije preporučljivo korišćenje bokvice i njenih preparata. Ne preporučuje se dugotrajna i preterana upotreba ove biljke, jer može da dovede do zgrušavanja krvi i tromboze.
Bokvica se može jednostavno sačuvati za zimu. Sakupljeno lišće se dobro opere, prosuši i uklone mu se peteljke. Lišće se raširi u tankom sloju i suši na provetrenom i senovitom mestu ili se suši na temperaturi 50 do 60°C. Osušen list je bez mirisa i ima gorak ukus. Dobro uskladišten može se čuvati do 2 godine. Koren se iskopa i očisti, a potom suši nanizan na konac.
Za bronhitis
Pola kilograma svežih i dobro opranih listova bokvice sameljite u mašini za mlevenje mesa ili u multipraktiku. Dobijeni sok pomešajte s kilogramom meda i 50 grama usitnjene smole propolisa. Dobro promešajte i ostavite da odstoji tri dana, uz povremeno mešanje drvenom ili plastičnom kašikom. Uzimajte ovaj eliksir tri puta na dan po jednu kašičicu desetak minuta pre obroka. Ovaj eliksir preporučuje se svima koji pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Koristan je pušačima i svima koji žele da očiste disajne puteve.
Lekoviti sok od lišća
Sveže ceđen sok leči katar dušnika, disajne puteve i creva, hronične upale sluzokože debelog creva i želuca i smanjuje kiselost.
Sok se priprema od svežih listova koje je potrebno dobro oprati i prosušiti. Listove treba samleti i iz njih iscediti sok. Dobijeni sok se pomeša s medom u odnosu 1:2. Meša se drvenom ili plastičnom kašikom i čuva u frižideru. Ovaj sok se uzima 3 puta tokom dana: ujutro, popodne i uveče i nije preporučljivo piti ga na prazan želudac. Terapiju koristiti najviše 30 dana. Uz ovaj sok dobro je piti i čaj od kantariona i slatkog korena.
Sirup od bokvice
Za ublažavanje simptoma i lečenje prehlade i gripa može se koristiti sirup pripremljen od svežih listova bokvice i smeđeg šećera. Ovaj sirup je odličan lek protiv bolesti grla i pluća. Sirup se priprema u staklenoj posudi, u koju se naizmenično slažu sveži listovi, koje smo prethodno izgnječili i smeđi šećer. Staviti oko tri centimetra izgnječenog i sabijenog lišća i sloj posuti smeđim šećerom debljine 1 centimetar. Slagati bokvicu i šećer do vrha posude. Ostaviti preko noći da se slegne i sutra dopuniti posudu na isti način. Posudu dobro zatvoriti i ostaviti na mračno mesto. Najbolje bi bilo posudu zakopati u zemlju. Nakon 3 meseca sirup je spreman za upotrebu. Potrebno ga je procediti, a po nekim receptima se može i prokuvati, pa tek onda upotrebljavati.
