Piše: Andrijana Glišić
Bamija, poreklom iz Afrike, pronašla je put i do Srbije, a nekoliko godina uzgajaju je i povrtari u okolini Novog Sada. Porodica Bogdanov iz Đurđeva odlučila se za ovu biljku pre pet godina. Blagodat je, kažu, višestruka. Prvenstveno je preporučuju kao biljku koja pospešuje bolje varenje, a ima veliku primenu i u kulinarstvu.
– Ukus je sličan zelenišu i savetujem da se konzumira pre svega u svežem stanju. Valja je oprati, iseckati i jesti kao salatu. Dobro je i propržiti je na tiganju u maslinovom ulju uz beli luk, a odlična je i kombinacija bamije i mesa. Ima u sebi sluz koja je jako lekovita, pospešuje varenje, skuplja sve toksine i pročišćava organizam, posebno je dobra za trudnice – navodi Aleksandar Bogdanov.
Berači moraju biti zaštićeni od grebanja
Najpre je njegova porodica zasadila ovo povrće u manjoj, zatim su površinu proširili na veću baštu, a od prvog dana je uzgajaju po principima organske proizvodnje.
Prve godine smo imali 50kg, zatim 200kg u sezoni, došli smo i do 600-700kg i pre dve godine ostvarili dve tone na površini od 4.000 kvadrata – kaže.
Sade je tako što stavljaju tri semena u jednu kućicu, na razmaku od jednog metra između redova, uz metar odvojenosti i u samom redu. Seje se krajem maja, početkom juna, najbolje je kada temperatura zemljišta pređe 15 stepeni.
– Ostavi se da sazri, naraste 15 do 20cm, biljka tada bude debela i tvrda, nakon toga je pustimo da se osuši i iz nje vadimo semenke koje ostavljamo za narednu godinu. Ove godine smo u junu imali visoku temperaturu, pre toga kišu, ali je suša zaustavila njen razvoj i zbog toga se bojim za budućnost ove proizvodnje – zabrinut je Aleksandar.
Stablo podseća na suncokretovo, listovi su veliki, a sama biljka ima dlačice koje grebu prilikom branja, te koža berača mora biti u potpunosti zaštićena. Morate biti obučeni od glave do pete, savetuje naš sagovornik, skroz zatvoreni.
– Lako se otkine. Polomi se plod kod korena, problem je jedino što to moramo da radimo u najtoplijem delu dana, jer je tada najsuvlja. Takođe, ne sme dugo stajati na suncu, najbolje je odmah je odložiti u kutije i odneti u hlad kako bi mogla da se provetrava – kaže Bogdanov. – Ukoliko je duže izložena suncu, smežura se i postaje crna. Čim se ubere, mora ići na tamno mesto. Kada je kupite, možete je držati i u frižideru, ali bolje u nekoj činiji, nego u kesi – savetuje Bogdanov.
Budućnost u izvozu
Bamija voli toplo vreme, ali ne ekstremno visoke temperature. Nije podložna bolestima, ali je s vremena na vreme napadaju određene štetočine.
– Imamo problem s crvićima koji se od godine do godine pojave u manjoj ili većoj meri, probuše je, pojedu iznutra i ona ostane šuplja – navodi voćar iz Đurđeva.
Za branje stiže u avgustu i sezona ubiranja plodova traje do početka oktobra. Ovogodišnjim prinosom nisu zadovoljni, ali je kvalitet, ističu, odličan. Dostigla je četiri, pet centimetara, jedra je, lepa, zelene boje, po tome se vidi da je zdrava.
Plasiraju je na pijaci, prodaju na kućnom pragu, a isporučuju je i restoranima. Kako bi je imali i u zimskim mesecima, deo roda suše procesom liofilizacije, da bi sačuvali zdrave sastojke. Budućnost plasmana vide i u okolnim zemljama, s obzirom na to da je, kako kažu, veoma popularna u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Grčkoj, a zastupljena je i u Aziji, kao i u Africi, odakle i potiče.
