Bogdan Čemerlić iz Višnjićeva, kod Šida je ovaj dugogodišnji porodični posao nasledio od svojih predaka. Kaže da je to prihvatio jer su ga ubedili da će tu pare da zaradi, a što se svih ovih godina nije desilo, iako ima 700 pčelinjih društava.
Polenov prah uzima od pčela pomoću hvatača polenovog praha. Pčele pri povratku sa paše u košnicu prolaze kroz njih, pri tome im sa zadnjih nogu spadaju grudvice polena i polenov prah zvani perga, poznatiji kao pčelinji hleb. Njega pčele stave u ćelije saća, pokriju medom i zatvaraju.
Polenov prah od Čemerlića najviše pazare pčelari, ali i ljudi koji ga koriste za poboljšanje zdravstvenog stanja prilikom crevnih oboljenja, pamćenja, dijabetesa…
– Pun je kompleksa vitamina B. Odličan je za imunitet – ističe on.
Polen je inače veoma važan za funkcionisanje pčelinjeg društva. Mlade pčele od njega proizvode mleč koji se koristi za ishranu legla i matice. Bez njega bi prestale da rade, ne bi gradile saće i lučile vosak, a matica više ne bi nosila jaja.
Polenova zrnca se međusobno razlikuju po boji, pa tako ako su prikupljena od lešnika i šipke oni su žute boje, breze svetlosive, maka crvene, dok su od bagrema trouglasta, vrbe elipsasta, suncokreta okrugla.
Tekst i foto: Gordana Nastić
