Severnoamerička visokožbunasta borovnica (Vaccinum corymbosum L.) prvenstveno se gaji za upotrebu u svežem stanju. Usled rastuće potražnje svežih plodova, i proizvodnja borovnice u svetu raste. Prijatan ukus i hranljiva vrednost najvažnija su svojstva koja opredeljuju potrošače za konzumaciju ovog voća. I veličina bobice važan je kriterijum za kvalitet ploda, pri čemu se potrošači radije opredeljuju za sorte krupnijih plodova. Veća krupnoća bobica doprinosi i efikasnijoj berbi, kao i višoj ceni na tržištu. Poznato je da citokinini, pored toga što izazivaju opadanje plodova, imaju i direktan efekat na povećanje krupnoće ploda jer stimulišu deobu ćelija.
Piše: dr Biserka Milić, vanr. prof.
Bioregulatori su do sada većinom primenjivani kod južne visokožbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum hibridi) i borovnice zečje oko (Vaccinium ashei Reade). Kod ovih vrsta borovnice citokinin CPPU utiče na povećanje visine prinosa povećanjem zametanja i mase bobice. Giberelin (GA3) stimuliše vegetativni rast biljke i cvetanje, ali smanjuje krupnoću bobice i usporava sazrevanje. Abscisinska kiselina korišćena je kako bi se usporilo sazrevanje. Na osnovu dosadašnjih saznanja u oblasti primene bioregulatora kod različitih vrsta borovnice i drugih voćaka, mogao se očekivati pozitivan uticaj, prvenstveno citokinina, na krupnoću bobice kod severne visokožbunaste borovnice. Međutim, s obzirom na različite rezultate prethodnih istraživanja i nedostatak podataka iz proizvodne prakse, nije se mogao predvideti uticaj na zametanje plodova i visinu prinosa severne visokožbunaste borovnice. Malo je podataka o efektima primene auksina (naftilsirćetne kiseline) kod borovnica, ali se očekivalo smanjenje prinosa, kao posledica proređivanja.
Primena u vreme zametanja plodova
Cilj rada je bio da se kod dve najzastupljenije sorte severne visokožbunaste borovnice, djuk i blukrop, primene bioregulatori, koji su decenijama u širokoj upotrebi kod jabuke i lako dostupni na tržištu, kako bi se utvrdio njihov uticaj na visinu prinosa, vegetativni porast i kvalitet ploda.
Zasad borovnice podignut je u martu 2014. godine u selu Ribari u okolini Šapca. Ogled je postavljen u toku vegetacije 2016. i 2017. godine, u zasadu borovnice u trećoj, odnosno četvrtoj godini. Razmak sadnje je 3 x 1 m, te broj biljaka iznosi oko 3.333 žbunova/ha. Bioregulatori su u našem istraživanju primenjeni kod dve sorte borovnice, djuk i blukrop. Djuk je vodeća sorta, ranije epohe sazrevanja u odnosu na blukrop koji se sporadično gaji kao oprašivač.
Tretmani bioregulatorima primenjeni u fazi precvetavanja i zametanja bobica, u koncentracijama prikazanim u tabeli 1. Prva berba kod sorte djuk obavljena je 31 dan nakon primene preparata u 2016, odnosno 35 dana u 2017. godini. Prva berba sorte blukrop obavljena je 49 dana nakon primene preparata u obe godine.
Berba plodova sorte djuk trajala je 36 dana u 2016. godini i obavljena je u 8 termina, dok je u 2017. godini trajala 35 dana i obavljena je u 6 termina (tabela 2). Berba sorte blukrop počela je 17 dana nakon berbe djuka u 2016. i 14 dana nakon djuka u 2017. godini i obavljena je u pet termina u obe godine. Berba uzoraka plodova i merenje prinosa obavljeni su istovremeno s terminima berbe u komercijalnom delu zasada, kada su brani samo potpuno obojeni plodovi.
Svaki uzorak sastojao se od 20 slučajno ubranih bobica po žbunu, s ukupno 7 žbunova po tretmanu (140 bobica ukupno). Mereni su masa i prečnik bobice. Pre početka berbe na deset grozdova po žbunu prebrojavane su bobice. U svakom terminu berbe meren je ukupan prinos bobica po žbunu. Na kraju sezone prikupljani su uzorci listova, kako bi se odredila njihova površina, merena je dužina i debljina letorasta i određen broj listova po letorastu.
Uticaj na dimenzije i kvalitet bobice
Bioregulatori, primenjeni u toku precvetavanja, značajno su uticali na prosečnu masu i prečnik bobice, kao i na visinu prinosa u obe godine istraživanja. U tretmanima sa NAA i BA prosečna masa bobica borovnice (prosek svih termina berbe) bila je značajno veća u odnosu na netretiranu kontrolu, pri čemu su kod obe ispitivane sorte najveću efikasnost ispoljile više koncentracije oba bioregulatora (20 mg L-1 NAA i 100 mg L-1 BA). Važno je napomenuti da su kod obe sorte borovnice pomenuti tretmani bili efikasni u povećanju krupnoće bobice u svim terminima berbe.
Kod sorte djuk primena 20 mg L-1 NAA dovela je do povećanja prosečne mase bobice od 41,9% u odnosu na kontrolu u 2016. godini, dok je najveće povećanje mase (33,6% u odnosu na kontrolu) u 2017. godini ostvareno primenom 100 mg L-1 BA (grafikon 1). Na grafikonu 3, gde je grafički prikazana veličina bobica, može se uočiti da je uticaj bioregulatora NAA i BA kod sorte djuk bio izraženiji u 2016. godini, ali da je značajno povećanje prečnika bobice ostvareno i u 2017. godini.
Prosečna masa bobice sorte borovnice blukrop povećana je za 55% u tretmanu sa 20 mg L-1 NAA u poređenju s kontrolom u 2016. godini, dok je najefikasniji tretman u 2017. bio 100 mg L-1 BA, gde je povećanje mase iznosilo 33,1% (grafikon 2).
Veća lisna masa, veći i prinosi
Kada se bioregulatori koriste kod jabuke s ciljem proređivanja plodova, izazivaju opadanje i smanjuju opterećenost stabala rodom. Kao posledica smanjene opterećenosti, preostali plodovi bolje rastu, te u vreme berbe bivaju krupniji u odnosu na plodove s neproređenih stabala. Međutim, proređivanje je često praćeno smanjenim prinosom, jer se manji broj plodova na stablima ne može kompenzovati većom masom preostalih plodova. Kod borovnice to nije bio slučaj. Kod obe sorte je zametanje bobica (broj bobica u grozdu) u tretmanima sa NAA i BA bilo približno jednako ili veće u odnosu na kontrolu, što je, praćeno povećanjem prosečne mase bobice, dovelo do značajnog povećanja visine prinosa u odnosu na kontrolu (tabele 3 i 4).
Pored značajnog uticaja na krupnoću bobice i visinu prinosa borovnice, zabeležen je i stimulativni efekat bioregulatora na vegetativni porast. Dužina letorasta, debljina letorasta, broj listova po letorastu i površina lista povećani su u tretmanu sa 20 mg L-1 NAA u obe godine istraživanja kod sorte djuk (tabela 5). Takođe, tretman sa 10 mg L-1 NAA stimulisao je vegetativni porast sorte borovnice djuk, ali samo u 2016. godini. Slični rezultati dobijeni su kod sorte blukrop, kod koje je takođe tretman sa 20 mg L-1 NAA ispoljio najveću efikasnost u stimulisanju vegetativnog porasta (tabela 6). Stimulativno dejstvo NAA i BA na vegetativni porast bilo je izraženije u 2017. godini, tj. nakon dve godine primene bioregulatora na istim žbunovima.
Krupnoća bobice visokožbunaste borovnice u direktnoj je zavisnosti od bujnosti izdanaka i broja listova na izdanku. S obzirom na to da ni NAA ni BA nisu smanjili zametanje, smatra se da je povećanje mase i prečnika bobice u ovim tretmanima posledica veće bujnosti i razvijenije lisne mase.
U našem istraživanju, tretmangiberelinom (GA3 200 mgL-1) nije davao pouzdane rezultate u pogledu uticaja na krupnoću ploda borovnice. U pojedinim terminima berbe doveo je do povećanja, dok je u drugim uticao na smanjenje mase ploda, pri čemu je sorta djuk bila osetljivija na primenu giberelina u odnosu na blukrop. Primena giberelina nije imala uticaja na vegetativni porast visokožbunaste borovnice, osim u slučaju povećanja dužine letorasta u 2016. i broja listova po letorastu u 2017. kod sorte blukrop. Nepredvidivost dejstva ovog bioregulatora isključuje njegovu praktičnu primenu kao sredstva za povećanje krupnoće i prinosa visokožbunaste borovnice.
Zaključak je da se primena 20 mg L-1 NAA ili 100 mg L-1 BA jednom u periodu precvetavanja može preporučiti u zasadima severnoameričke visokožbunaste borovnice. Kao rezultat primene može se očekivati jači porast izdanaka, razvijenija lisna masa, veća krupnoća bobica u toku čitavog perioda berbe, bolje zametanje bobica unutar grozda, kao i povećanje visine prinosa.
