Biomasa se koristi na različite načine i igra važnu ulogu u energetici, poljoprivredi, industriji i zaštiti životne sredine. To je biološki materijal koji potiče od biljaka, životinja ili mikroorganizama.
Može se koristiti za proizvodnju energije putem različitih procesa. Na primer, biomasa se sagoreva u termoelektranama kako bi se proizvela toplotna i električna energija. Takođe, biomasa se može pretvarati u biogas kroz anaerobnu fermentaciju i koristiti za proizvodnju električne energije i toplote. Biogas se često dobija iz organskog otpada, kao što su stajnjak, otpad od hrane i biljni ostaci.
Biomasa se može upotrebiti za proizvodnju biogoriva koja se mogu koristiti kao alternativa fosilnim gorivima za transportna sredstva. Primeri biogoriva uključuju biodizel, koji se proizvodi iz biljnih ulja, i bioetanol, koji se dobija iz fermentacije šećera i skroba. Takođe, koristi se u poljoprivredi za proizvodnju hrane i stočne hrane. Biljne kulture, kao što su žitarice, voće i povrće, predstavljaju oblik biomase koji čini osnovu ljudske ishrane. Koristi se i kao sirovina u industriji za proizvodnju različitih proizvoda. Na primer, drvena biomasa se koristi u proizvodnji papira, građevinskih materijala i nameštaja.
Upotreba biomase kao izvora energije može doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i ublažavanju klimatskih promena, posebno kada se koristi kao zamena za fosilna goriva.
Biomasa je najveći potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, ali još uvek nije dovoljno iskorišćen ili se eksploatiše uz veliko rasipanje energije. Naša zemlja još nije uvela podsticaje za građane koji se opredeljuju za ovakvu vrstu grejanja, a ni biomasa nije počela da se koristi u većoj meri u srpskim toplanama. Ipak, preduzimaju se koraci da se uredi i razvije tržište, poput izrade pravilnika koji će garantovati kvalitet proizvoda od biomase ili uređaja za njeno korišćenje.
U Srbiji nastane oko 12 miliona tona biljnih ostataka godišnje, ali samo trećina može da se koristi za proizvodnju energije zbog održavanja zemljišta, dok se stočni fond kao potencijalni izvor biogasa uglavnom smanjuje.
Udeo drvne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji u Srbiji u 2014. bio je 15,1 odsto, tj. da je taj energent bio treći prema potrošnji, posle nafte i njenih derivata i električne energije.
U Srbiji se godišnje potroši 7,8 miliona kubnih metara drva u energetske i druge svrhe, od čega 81 odsto u domaćinstvima, a 1,1 milion domaćinstva u Srbiji koristi drvo kao glavni energent. Ipak, način koji nije efikasan. S druge strane, u poslednje vreme raste potrošnja drvne biomase, jer je reč o isplativom i pogodnom energentu, i ona se mnogo koristi za proizvodnju peleta, sečke i drvnog uglja.
Srbija kasni za zemljama u regionu i u korišćenju biomase. Procenjeno je da se svake godine proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase u Srbiji, od čega u Vojvodini 9 miliona tona (72 odsto).
Od ove količine, jedna četvrtina biomase može da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka radi povećanja plodnosti zemljišta, druga za proizvodnju stočne hrane, treća za proizvodnju toplotne energije i preostala četvrtina za ostale svrhe.
Od ukupne količine biomase namenjene u toplotne svrhe od 2.794.000 tona, može da se uštedi ekvivalentna količina od 948.600 tona ekstralakog ulja za loženje. Ista količina dizel-goriva troši se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini.
Važno je napomenuti da, iako biomasa može biti održiv i ekološki prihvatljiv izvor energije, njena upotreba zahteva pažljivo planiranje i ravnotežu kako bi se izbegli negativni efekti, kao što su konkurencija sa proizvodnjom hrane, seča šuma i gubitak biodiverziteta. Upravljanje biomase zahteva održiv pristup kako bi se obezbedila ravnoteža između njenog ekonomske koristi i očuvanja prirodnih resursa.
I. R.
