Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu poziva građane da ovog leta doprinesu naučnom istraživanju azijske pčele smolarice – Megachilide sculpturalis .
Ova pčela je poreklom iz Istočne Azije, a u našoj zemlji se pojavila 2017. godine i od tada Centar za biologiju pčela prati njeno širenje. Opažanje građana pomoći će Centru u proučavanju biologije i rasprostranjenja ove vrste u Srbiji, a možda i u susednim zemljama, ako se pruži prilika.
Kako da prepoznate ovu pčelu?
Ovo su veoma krupne pčele – među najvećim u Evropi, dužina im je približno 1,5-2,6 centimetara. U letu donekle podsećaju na osrednjeg stršljena, ali su tamne, pretežno crne osnovne boje tela, sa gustim bakarno-narandžastim „krznom“ na grudnom delu i početku abdomena, a krila su zatamnjena prema krajevima.
U fauni pčela Srbije nema vrsta sličnog izgleda, odnosno, slične kombinacije osobina, te se mogu relativno lako uočiti i prepoznati, čak na većoj daljini.
Određena sličnost postoji sa našim najvećim pčelama – drvenaricama iz roda Xylocopa koje su takođe krupne i kompletno crne boje, sa naglašenim metalik-ljubičastim odsjajem, pogotovu na tamnim krilima. Međutim, postoje brojne razlike na osnovu kojih se lako mogu razlikovati.
Razlike između mužjaka i ženki
Ženke M. sculpturalis mogu da budu dugačke i preko 2,6 cm, dok su mužjaci nešto manji, oko 1,5 cm.
Osim manjih dimenzija, mužjaci se mogu prepoznati po „zatupastijem“, zaravnjenom završetku abdomena i odsustvu guste „četke“ dlaka na donjoj strani abdomena koja se javlja samo kod ženki. Takođe, mužjaci na donjoj polovini lica imaju „brkove“ od gustih dlačica žućkaste boje, dok je lice ženki kompletno crno, sa markantnim poprečnim grebenom iznad usnog otvora.
Može se uočiti još jedna značajna i neobična osobina, zajednička za mnoge rodove i vrste iz porodice Megachilide, ali samo ako ženku pčele posmatrate odozdo ili sa strane: sa donje strane abdomena – trbušnog dela, postoji specijalna „četkasta“ struktura od gustih i dugačkih dlačica čiji stručni naziv je skopa i koja služi za sakupljanje polena. Za razliku od ostalih grupa, ove pčele ne skladište polen na nogama, pa su im one zato mnogo manje dlakave. Ako se ženke posmatraju na pogodnoj biljci-hraniteljci, uočava se da je skopa često popunjena polenom, tako da se dlačice i ne vide.
U kom periodu godine su aktivne? I u kom periodu dana ih potražiti?
Ovo su letnje pčele – u našem klimatskom području prvi primerci mogu se očekivati uglavnom od sredine juna. Najveća brojnost i aktivnost je u toku jula, nešto manja do polovine avgusta. Primetno proređeno javljanje jedinki može se uočavati sve do kraja avgusta, a samo izuzetno i početkom septembra. Sve pčele je najbolje posmatrati po sunčanom i vedrom danu, bez prisustva jačeg vetra, u periodu između 09-17 sati kada je većina pčela aktivna.
Početni cilj ovog istraživanja je praćenje brojnosti i širenja ove vrste u Srbiji. Za sada se zna da se u Beogradu njena brojnost povećava od 2019. godine. Za dalja praćenja značajni su kako detaljni podaci iz šireg područja Beograda, tako i njeno javljanje u svim drugim delovima Srbije, ali i širom regiona Balkana. Prisustvo ove vrste najlakše se registruje u gradovima, pre svega na navedenim ukrasnim biljkama, pa nam je posebno interesantno da utvrdimo koliko je ona prisutna i u manjim naseljima, u poljoprivrednim predelima ili u divljoj prirodi. Takođe, veoma je značajno utvrditi navike u ishrani ove pčele, odnosno, dokumentovati biljke koje posećuje i/ili oprašuje.
Gde se može videti ova pčela?
Najveća verovatnoća da se primete jedinke ove vrste je ukoliko se obrati posebna pažnja na biljke koje ona posećuje radi ishrane. U urbanim sredinama posebno su značajne pojedine ukrasne egzotične biljke koje masovno cvetaju tokom letnjih meseci, naročito na parkovskim i drugim javnim površinama. Među takvim biljkama koje će ova pčela sigurno posećivati su sofora ili japanski bagrem, lavanda, letnji jorgovan i glicinija, a od naših autohtonih biljaka obična kalina i potočnjak. U južnim područjima, bližim mediteranskom klimatu, treba je potražiti i na ukrasnoj kineskoj kalini.
Šta uraditi ukoliko se primeti ova pčela?
Ukoliko primetite jedinke ove vrste nemojte ih dirati, ali slobodno ih posmatrajte iz blizine, one nisu opasne niti agresivne. Napravite fotografije ili video-snimak i (sa podacima o datumu i lokaciji) i pošaljite nam na:
viber: 064 8237 942
Građani koji žele više da doprinesu mogu zabeležiti i javiti na kojim biljakama su videli ovu pčelu, koliko ih je bilo (numerički ili približno) i, ukoliko mogu da prepoznaju, da li su u pitanju mužjaci ili ženke. Ukoliko nisu sigurni da li su dobro prepoznali ovu vrstu pčele – nema problema, neka svakako pošalju fotografije ili snimak, a Centar za biologiju pčela će potvrditi da li se radi o ovoj ili o nekoj drugoj vrsti.
Šta je cilj ovog građanskog istraživanja?
Megachile sculpturalis je prva egzotična, alohtona, odnosno strana vrsta pčele koja je uspešno naselila Evropu. Prvi dokaz da je vrsta uneta u Evropu potiče iz južne Francuske 2008. godine, i od tada se širi kontinentom. Prvo javljanje u našoj zemlji zabeleženo je 2017. godine u centru Beograda.
Još uvek se ne zna dovoljno o njenom ponašanju u novonaseljenim prostorima, kao ni o uticaju koji može imati na zajednice i populacije naših pčela – gajenih i divljih.
Jasna Bajšanski
