BOŽIĆNI KAKTUS TRAŽI PUNO PAŽNJE KOJU NESEBIČNO VRAĆA
Prva asocijacija na božićne praznike je raskošna jelka, ali i božićni kaktus unosi posebnu energiju u svaki dom i može da upotpuni prazničnu čaroliju. Božićni kaktus (Schlumbergera buckley) dobio je ime upravo zbog cvetanja u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Njegovo prirodno stanište su šume u Brazilu i u Kini, i tamo je poznata kao zigokaktus, ali se kao ukrasna sobna biljka proširio planetom.
Ono što ga izdvaja od svih drugih kaktusa je nemanje trnja i redovno cvetanje svake zime živopisnim, atraktivnim cvetovima raznih boja. Božićni kaktus se smatra lisnatim kaktusom, jer njegove grane imaju oblik i funkciju listova. Boja cvetova varira i zavisi od mnogo činilaca, a osim po boji, razlikuju se i po krupnoći pa neki porastu i 7 cm u dužinu.
Važnost položaja saksije
Za božićni kaktus, kojeg u narodu, zbog specifičnog vremena cvetanja zovu još i decembar, obično kažu da je veliko zanovetalo. Traži posebne uslove i ako samo jedan omane, ovaj kaktus neće procvetati.
Ova biljka je veoma osetljiva i za njen pravilan razvoj važan je čak i položaj saksije u kojoj raste. U nekim periodima ne treba joj menjati poziciju, dok u nekim možemo da ga pomeramo, okrećemo, presađujemo… Kada decembar počne da formira cvetne pupoljke, valja ga ostaviti da miruje. Naime, u tom periodu biljka je jako osetljiva i prilikom promene položaja može se izprovocirati opadanje pupoljaka. Tek kada se prvi cvet otvori, saksija se može premestiti u prostoriju u kojoj će se cvetovi pokazati u svoj svojoj lepoti. U novoj prostoriji temperatura treba da bude slična onoj iz prethodne u kojoj je čuvana. Tek kada precvetaju svi cvetići, biljka ulazi u fazu mirovanja i tada se može premestiti u prostoriju u kojoj je temperatura nešto niža, nikako da bude iznad 15 stepeni.
Zanimljivo je da boja cvetova decembra zavisi od temperature. Najpovoljnija je između 16 i 20 stepeni, a na onoj od 20 dobiće jarko crvene cvetove, dok će na nižoj poprimiti svetlije nijanse.
Božićni kaktus ne traži direktnu sunčevu svetlost, zbog toga je i idealan kao sobna biljka. Najčešće se postavlja pored prozora, u blagoj senci. Da bi obilno cvetao, potrebno mu je 10 sati dnevne sunčeve svetlosti.
Bez pravilnog zalivanja nema cvetanja
Obzirom da je reč o jednoj vrsti kaktusa, ne sme se preterivati s zalivanjem. Potrebno je da se zaliva jednom nedeljno, ili da se na svaka 4 dana prskaju listovi i zemlja vodom sobne temperature. Kada na božićnom kaktusu počinju da bubre pupoljci treba da se poveća količina vode za zalivanje. Biljci je potrebna adekvatna hidratacija, ali valja povesti računa da se ne zaliva prekomerno, jer puno vode može da je uništi. Ukoliko pak božićni kaktus ne cveta, znak je da mu nije obezbeđena adekvatna vlaga.
Decembar se presađuje svake dve – tri godine, a to se radi uvek u fazi mirovanja. Presađuje se u saksiju za broj veću od prethodne. U tom periodu radi se i razmnožavanje lisnim reznicama. Pre presađivanja ili ožiljavanja mladih reznica treba prvo obezbediti odgovarajuće saksije i peskoviti supstrat koji se može napraviti ili kupiti gotov. Najčešće se pravi od jednog dela baštenske zemlje ili zemlje za cveće, dva dela treseta i jednog dela perlita ili peska.
Kada se razmnožava lisnim reznicama, potrebno je da se od bujne starije biljke odseku vrhovi stabljika, odnosno delovi s četiri članaka. Od njih jedan listić usaditi u odgovarajući supstrat dok ostala tri ostaju iznad zemlje. Uz pravilnu negu, kao kod odrasle biljke, za dve sedmice će se razviti koren. Kada počne da tera nove listiće treba prekinuti zalivanje i samo jednom nedeljno prskati zemlju u saksiji mlakom vodom.
Dinamiku zalivanja prati i prihrana. S njom se počinje posle faze mirovanja, kada biljka počinje da troši dosta energije za formiranje cvetnih pupoljaka. Najbolje je da se božićni kaktus prihranjuje jednom u tri nedelje, sve do sledeće faze mirovanja, odnosno do septembra. Za prihranu se koristi đubrivo za kaktuse koje se može pronaći u poljoprivrednim apotekama.
Kada biljka završi cvetanje i pređe u fazu mirovanja, vreme je za orezivanje. Dok se ovo radi, valja smanjiti zalivanje i prekinuti s prihranom. Božićni kaktus se orezuje kao i sve druge višegodišnje cvetnice.
Zaštita od parazita i štetočina
Bolesti koje najčešće napadaju ovu biljku su posledica “rada“ parazitnih gljiva, ali ga ne zaobilaze ni ostali prouzrokovači. Najčešća je truljenje stabljike i listova. Nastaje kao posledica hladnog i previše vlažnog supstrata u saksiji. Znaci bolesti se lako otkrivaju. Uočava se smeđi deo pri dnu stabljike a listovi su klonuli, smežurani. Čim se otkriju prvi simptomi, bolesnu biljku treba izolovati, izvaditi, odstraniti sve obolele delove i presaditi u čistu saksiju i nov supstrat.
Ukoliko vaša biljka klone, koren joj postane crn ili crvenkast, u pitanju je trulež korena koja je posledica uticaja parazitnih gljiva. Ako brzo reagujete, postoji mogućnost da spasite vaš božićni kaktus. Potrebno je da biljku izvadite iz saksije, dobro operete koren, pažljivo odrežete truli deo i presadite je u dezinfikovanu saksiju i novu zemlju za kaktuse i redovno, ali ne i obilno, zalivate.
Decembar zaražavaju i virusi. Ako se na listovima primete mrlje raznih nijansi žute boje a listovi počnu da venu reč je o virusima koji su zarazili ovi paraziti mikroskopske veličine. Viruse najčešće prenose insekti pa je potrebno da se biljke češće kontrolišu i po potrebi štite od vašiju, tripsa i ostalih insekata. Bolesne biljke se pažnjivo presade u čistu saksiju i nov supstrat.
Božićni kaktus često napada i parazitna gljiva botritis koja izaziva sivu plesan cvetova. Kod takvih kaktusa treba odstraniti sve bolesne delove, presaditi ga u čistu saksiju i nov supstrat i nastaviti s redovnom negom.
Kad dođe proleće valjalo bi da decembar prihranite đubrivom za cveće. Biljka će najviše da raste i lista tokom leta, pa je tada treba prihranjivati dva puta mesečno. Prihranu valja prekinuti opet u septembru.
Piše: Svetlana Mujanović
