Bez ulaganja u nove sorte, gubimo svetsku utakmicu

Piše: prof. dr Žarko Ilin

Pasulj je jedna od ekonomski najznačajnijih povrtarskih vrsta i ima izuzetno veliku i dugu tradiciju gajenja na ovim geografskim širinama i na prostoru današnje Srbije. Ipak, u periodu od 2010. do 2019. godine površine pod ovom mahunarkom, od prosečno oko 12.000 hektara, kontinuirano opadaju za 4,36 odsto godišnje. Opada i proizvodnja, koja godišnje u proseku iznosi 12.578 tona, i to po stopi od 6,3 posto godišnje.

Pasulj ima povećane zahteve za odgovarajućim uslovima gajenja. Počinje da klija i niče na temperaturi od 12 stepeni C, mada je optimum za klijanje i nicanje znatno veći, i iznosi 20 do 22 stepena C. S obzirom na ove minimalne temperature koje pasulj zahteva, setva je najčešće u trećoj dekadi aprila, kada temperatura zemljišta dosegne nivo od oko 12 stepeni C, kako bi ubrzano klijao i nicao.

Vegetativni organi, u zavisnosti od toga da li se radi o čučavcima ili pritkašima, kreću kad temperatura dosegne nivo od 18 do 20 stepeni C. Dužina vegetacije kod čučavaca je 70 do 80 dana, a kod pritkaša čak i do 120 dana, i optimalna temperatura za vegetativni rast, odnosno formiranje stabla i listova, kreće se od 18 do 20 stepeni C. Za formiranje cvetova i cvetanje optimum je 20 do 25 stepeni. Ne podnosi niske temperature u fazi nicanja i klijanja, već blagi mrazevi mogu da unište nadzemni vegetativni sistem, i to na temperaturi od -0,5 stepeni C. Do uništenja nadzemnih vegetativnih organa može doći i u kasnoj jeseni, pri mrazevima od -0,5 do -1 stepen C.

Izuzetno su osetljivi u fazi cvetanja, koliko na temperature, toliko i na relativnu vlažnost vazduha. Dakle, u fazi cvetanja imaju povećane zahteve za vlažnošću, kako biljke ne bi odbacile cvetove. Temperature iznad 35 stepeni i ispod 6 stepeni, kao i mala relativna vlažnost vazduha, takođe utiču na opadanje cvetova. To su razlozi zbog kojih se mogu ostvariti relativno niski prinosi po jedinici površine. Da se to ne bi desilo, u proizvodnji pasulja, a pogotovo u vreme formiranja cvetova, oplodnje i formiranja mahuna, mora se obilno navodnjavati, kako bi se održavala relativno visoka vlažnost vazduha.

Jesenja obrada za prolećnu setvu

Pasulj ima umerene zahteve za svetlošću, potvrda za to je da se nekada uspešno gajio u zajednici s kukuruzom, što znači da mu ne smeta manjak svetlosti kad kukuruz naraste. U fazi cvetanja i plodonošenja, pored svetlosti, zahteva i povećanu vlažnost vazduha, koja je u toj fazi važnija od svetlosti. Ova biljka ima povećane zahteve za zemljištem i treba birati plodna, duboka i ne suviše laka i peskovita, ne suviše hladna, teška, niti s visokim nivoom podzemnih voda.

Nivo podzemnih voda treba da je znatno ispod jednog metra, kako bismo obezbedili uspešnu proizvodnju pasulja u celogodišnjem ciklusu. Umerenih je zahteva kad je o vlažnosti zemljišta reč, ali dobro reaguje na zalivanje, posebno u periodu od cvetanja do obrazovanja mahuna, odnosno, zrna u mahuni. Biljka je posebno osetljiva na vazdušnu sušu u vreme cvetanja, kad optimalna vlažnost zemljišta treba da je na nivou od 60 do 70 posto poljskog vodnog kapaciteta, ali je potrebna mnogo veća relativna vlažnost vazduha, i to do 90 procenata. Različite je dužine vegetacije, žbunolike sorte sazrevaju 70 do 90 dana, dok pritkašicama treba čak i do 120 dana.

Za prolećnu setvu pasulja važna je jesenja obrada, na dubinu od 25 do 30 cm, i to zavisi od prethodnog useva. Obično se gaji posle kukuruza i suncokreta, dok se u baštama gaji posle raznovrsnog povrća. Bolji predusevi su strnine, a posle leguminoza, odnosno, biljaka iz iste familije, pasulj nikako ne bi smeo da dođe na isto mesto, nego tek posle četiri, odnosno, pet godina. To znači da ima povećane zahteve za plodoredom. Vrlo često se na okućnicama, na malim površinama, pasulj gaji posle ranog krompira, kelerabe, salate, spanaća, dok se na velikoj njivskoj proizvodnji gaji vrlo često posle kukuruza i ranih strnina, posle kojih ima dovoljno vremena da se osnovna obrada uradi u dva prohoda: prvi prohod je tanjiranje ili plitko oranje, a drugo oranje je krajem avgusta i početkom septembra, što znači da zemlja ima sasvim dovoljno vremena da se prirodno slegne i rano u proleće, pre setve, dođe u stanje optimalne biološke zrelosti.

Bolje podnosi mineralna đubriva

Pasulj ima relativno male zahteve za hranivima, u najgorem slučaju umerene. Nikada se leguminoze, pa ni pasulj, ne đubre direktno organskim đubrivima, ali u sistemima organske proizvodnje moguće je eventualno unositi do deset tona po jedinici površine, bilo u baštenskoj ili njivskoj proizvodnji. Bolje podnosi đubrenje mineralnim đubrivima, i po jedinici površine đubri se sa 70 do 80kg azota, 50 do 80kg fosfora i 70 do 90kg kalijuma. Karakteristično za pasulj je da jako dobro reaguje na bakterijalna đubriva, odnosno, na inokulaciju semena, jer je azotofiksator, i zbog toga se bakterije azotofiksatora nanose na seme, kako bi se na korenovom sistemu formirale kvržične bakterije, koje onda iz vazduha usvajaju elementarni azot, dovodi se do kvržičnih bakterija, a zatim nakon skidanja pasulja u zemljištu ostaju značajne količine elementarnog azota, koji je od izuzetnog značaja za naredne kulture.

Od mera nege, neophodna je međuredna obrada dokle god biljke ne sklope redove. Neophodno uraditi je u najmanje dva, češće tri do četiri puta, s tim da prva međuredna obrada mora biti što plića, na dubinu od tri do pet centimetara. Druga međuredna obrada radi se na dubinu pet do osam centimetara, a treća i četvrta na dubinu osam do 10 centimetara.

Pasulju u toku vegetacije treba obezbediti minimum tri do četiri navodnjavanja, zalivnim normama 25 do 30 mm, dok je u ekstremno sušnim uslovima, kao što je bila ova godina, potrebno četiri do pet navodnjavanja, s istim zalivnim normama.

Ubira se u fazi pune ili fiziološke zrelosti, kada vrlo lako dolazi do pucanja mahune. Na malim površinama berba može biti ručna, čupanjem. Ostavlja se nekoliko dana da se dobro prosuši, zatim se istrese zrno iz mahune, skladišti, čuva i sukcesivno prečišćava i plasira na tržište. U velikoj industrijskoj proizvodnji berba je mehanizovana, pri čemu se broj obrtaja bubnja mora značajno smanjiti, povećati vazdušna struja, kako bismo odstranili sve nepotrebne žetvene ostatke, delove zemlje, grudvice. Važno je i povećati zazor bubnja, kako ne bi došlo do loma, odnosno, pucanja zrna pasulja.

Za nas je pasulj simbol domaćeg povrća i nema dobre hrane bez dobrog pasulja. Ipak, proizvodnja ove leguminoze, naročito u Vojvodini, drastično je opala. Razlog za to je činjenica da se radi o relativno skupoj proizvodnji i problemima vezanim za godine s obilnim padavinama, a takve su bila 2010, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019. U tim godinama dolazilo je do pojave pre svega bakterioza i do značajnog opadanja prinosa. Činjenica je da nemamo sorte pasulja koje bi bile dovoljno tolerantne prema bakteriozama, i zato profesionalni proizvođači u velikoj, njivskoj proizvodnji napuštaju ovu mahunarku. Proizvodnja pasulja na malim površinama, u baštama, zadržala se u manje-više u istom obimu, ali su te količine male, i ne mogu da zadovolje domaće potrebe

Nove sorte i veće subvencije!

Pasulj je za nas skup poprilično, jer skoro polovina pasulja na našim pijacama i u marketima potiče sa stranih njiva. Mi proizvedemo za oko polovinu naših potreba, a druga polovina se uvozi. I pored dobrih prirodnih uslova, zbog velikih ulaganja u zaštitu i navodnjavanje, nažalost, proizvodnja namirnice koja je hranila generacije naših predaka, opada. Uz značajna ulaganja, odnosno, uz oplemenjivanje i stvaranje sorti tolerantnih prema bakteriozama, kao i pomoći države kroz povećane subvencije, imali bismo šansu da vratimo pasulj na mesto koje zaslužuje i da ga gajimo na onoliko površina na koliko smo to nekada činili, i da povećamo prinose, kako bismo ponovo bili konkurentni na svetskom tržištu, na kojem imamo mesta.