Насловна ВЕСТИ2 Bez drvene kace nema ni kupusa

Bez drvene kace nema ni kupusa

618


Zanat kojim se Ranđel Cvetković (81) iz okoline Aleksinca bavi od svoje 14 godine osuđen je na odumiranje, ali baš zbog toga on ne želi da ga se odrekne sve dok ima snage. Zasada uspeva u tome jer ga zdravlje dobro služi, pa može da od drveta napravi ogromne i korisne posude u kojima se vekovima unazad čuvaju vino i rakija, ali i kiseli kupus. Pod stare dane Ranđel je proširio svoju delatnost i specijalizovao se za pravljenje bačvi u kojima može da se živi.
Ovaj vremešni pinter potiče iz crnotravskog kraja, iz sela Gornje Gare, koje je čuveno po ovom zanatu. Kako su mladi napuštali ovo planinsko selo i selili se ka većim industrijskim gradovima, gubile su se mušterije, pa su Ranđelov otac i stric kada je on imao 14 godina preselili u selo Beli Breg, na pola puta između Niša i Aleksinca.Ni sam ne znam koliko sam do sada napravio bačvi, ali sigurno nemam toliko kose na glavi. I da mi je neko rekao pre 60 godina da će se ovaj zanat izgubiti ne bih mu poverovao. Mnogo smo radili, ali smo i lepo zarađivali – priseća se Ranđel srećnih vremena.
Veština koju je naučio od svojih predaka pomogla mu je da othrani sina i dve kćeri, stekao je i penziju u kojoj uživa već dve decenije.

Ne mogu da sedim i budem samo penzioner. Volim da radim i volim svoj zanat. Zato sam i razočaran što nemam učenike koji bi me nasledili, jer mlade to ne zanima, a nisu svesni da je zanat zlata vredan. Vratićemo se svi opet na staro jer iskusne domaćice znaju da nije isto kiseliti kupus u plastičnom buretu i drvenoj kaci. A tek vino i rakija traže da „ostare“ u pravom buretu – veli Ranđel.
Ni u devetoj deceniji se ničeg ne odriče. Ni hrane ni pića. Tvrdi da nikada nije bio pijan, a rakijom samo spere grlo od piljevine. Ne seća se kad je bio kod lekara, a oči ga služe kao i kad se rodio.
Kada se prihvatio izazova da od bačvi pravi brvnare, njegovo umeće se brzo pročulo, pa ga angažuju širom Srbije kada hoće da priušte sebi ugođaj boravka u bačvi.

Svi se čude kada im kažem koliko imam godina, ali dok me ne vide na delu, kako kao mladić baratam dugama i obručima – kaže ova starina.
Ranđel kaže da je zadovoljan što su njegovi stari odlučili da se nasele u Belom Bregu, ali da ga kako stari vuku koreni.

Sve me nešto vuče ka Crnoj Travi i voleo bih da jednu bačvu postavim na nekadašnjem imanju u Gornjem Garu, da imam gde da predahnem ponekad. Tako je to kad čovek ostari – kaže on.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay