U većini višegodišnjih zasada voća u Šumadiji berba je završena ili je pri kraju. Nakon berbe za proizvođače nema predaha, jer upravo tada počinju pripreme voćnjaka za zimu i za novu proizvodnu sezonu. Prema rečima Danka Petrovića, inženjera voćarstva u PSSS Kragujevac, berba jabuka i grožđa je još uvek u toku, kao i nekih sorti krušaka, ali ostale voćne vrste su pri kraju ovogodišnje vegetacije.
„Kraj berbe je ujedno i početak nove proizvodne sezone. To znači da zasad treba pripremiti za period mirovanja i za sledeću vegetaciju. Voćarima sada predstoji jesenje duboko oranje, đubrenje. Ali pre toga potrebno je očistiti zasad. Na manjim površinama to je izvodljivo, ali na većim predstavlja problem. Tada se preporučuje dubokom obradom obaviti unošenje lišća u zemljište, kako bi se ono razložilo i tako se smanjio infektivni potencijal“, kaže Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo u PSSS Kragujevac.
Ukloniti mumificirane plodove
Kod koštičavih voćnih vrsta obavezno treba ukloniti mumificirane plodove i izneti ih iz zasada, kako ne bi širili bolest u narednoj proizvodnoj godini. Zatim sledi tretman bakarnim preparatom u oktobru ili novembru, zavisi od toga kada dve trećine listova opadne.
„Bakarnim preparatom sprečavamo gljivične bolesti i ujedno dezinfikujemo zasad“, dodaje Petrović.
Pre tretmana treba obaviti takozvanu sanacijsku rezidbu, prilikom koje se uklanjanju suve, bolesne i oštećenje grane, koje su pogodno mesto za prezimljavanje štetočina i bolesti.
Bakarni preparat suzbija insekte i gljivice koje bi mogle da prezime. Prskanje se obavlja po lepom vremenu, najbolje ujutru kada padne rosa, kada nema vetra i pre nego što se temperatura spusti ispod 5 stepeni. Ukoliko je vlažno vreme prskanje treba ponoviti kada listovi sasvim opadnu. S obzirom na to da zasad ulazi u fazu mirovanja, za ovaj jesenje – zimski tretman preporučuje se primena koncentracija navedenih u upustvima.
Obrada kod trešnje na 4 centimetra
Duboka jesenja obrada voćnjaka je sledeća agrotehnička mera, ali Petrović upozorava:
„Duboka obrada u višegodišnjim zasadima nije ista kao u ratarstvu, gde se ore na dubini od 30-35 centimetara. U voćnjaku duboka obrada podrazumeva kultiviranje, tanjiranje ili plitko oranje, ne dublje od 15 centimetara. Jer, ako idemo dublje oštetićemo korenov sistem. Kod trešnje na podlogama Gizela 5 i Gizela 6 ne sme se ići dublje od 4-5 centimetara, jer je koren blizu površine“, rekao je savetodavac.
Traže se orezivači
Kod manjih zasada sa rezidbom treba sačekati februar, ali proizvođači koji imaju velike površine pod voćem ne mogu sebi da priušte pravovremenu rezidbu.
„Nedostatak kvalitetnih i kvalifikovanih rezača voća je ogroman problem kod nas. Dosta je priučenih orezivača, što takođe predstavlja problem. Zato su voćari koji imaju velike površine prinuđeni da sa rezidbom počnu još u decembru, ponegde čak i u novembru, kako bi sva stabla bila na vreme orezana“, zaključuje Petrović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
