Berba kajsija ove godine poranila je za dobrih mesec dana, što ne čudi jer ako se setimo samo da su pojedine rane sorte krajem februara bile u punom cvatu, jasno je da se rokovi neminovno pomeraju.
Ipak, oni koji se bave uzgojem decenijama unazad ne pamte da je berba bila već početkom juna. Među njima je i porodica Stamorjan iz Bečeja, koja je lane krenula da plodove sa stabala u svom voćnjaku na oko sedam jutara ubira u prvoj dekadi jula.
– Ove godine imaćemo 50 odsto roda, jer su nam preostali rod uništili mrazevi početkom aprila. Zaštitili smo stabla, ali bilo je nemoguće izbeći štetu, jer je sigurno negde uhvatio mraz između šavova. Naročito je nastradao gornji deo stabla. Vreme jako utiče na kajsiju jer su voćke počele rano da cvetaju, već početkom februara. Kajsije su veoma osetljive na promene temperatura – objašnjava Žolt Stamorjan, koji je u ovom poslu više od dve decenije.
Osim kajsija, porodica Stamorjan uzgaja i jabuke na površini od oko dva hektara. Od ovog posla, kažu, može lepo da se živi, ali da biste opstali morate imati proizvodnju na barem pet jutara i to različitih vrsta voća. U slučaju da podbaci koštičavo i da ga potuče mraz, možda ćete imati više sreće sa jabučastim.
– Proizvodnja kajsija zahteva mnogo posla i stalnog usavršavanja, naročito u pogledu zaštite bilja. Osim znanja i iskustva, potrebna je radna snaga, naročito za vreme berbe. Neizvesnost je uvek tu. Imali smo kiše ovih dana i sada su visoke temperature. Bojim se sada monilije, jer ovakvi vremenski uslovi utiču na njenu pojavu – kaže Žolt.
Kada je reč o kajsijama, naš domaćin se odlučio za domaće sorte, koje najbolje uspevaju na ovom području, daju lepe, krupne, sočne i aromatične plodove. Pogodne su kako za konzumaciju u svežem stanju, tako i za preradu, pa oni plodovi koji otpadnu završavaju u rakiji, a ovaj ukus je među omiljenijima među uživaocima ovog pića.
– Računam da ću po stablu uspeti da u proseku dobijem po 25 kilograma, a po jutru ima oko 270 stabala. To je solidan rod. Cena kajsije se svake godine polako povećava. Otprilike sad za rakiju ide od 100 dinara po kilogramu, konzumna se kreće od 150 do 200 dinara, a jako lepi i krupni plodovi mogu da se prodaju i za 300 dinara – ističe Stamorjan.
Njegovo porodično gazdinstvo planira da naredne godine proširi proizvodnju kajsija na još jedno jutro zemlje, gde će uvesti još novih sorti. Naš domaćin je godinama unazad ulagao u svoju proizvodnju, a zahvaljujući podsticajima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uspeo je da reši navodnjavanje u voćnjaku.
– Pre dobrih deset godina sam uzeo atomizer za prskanje kajsija i jabuka. Dobro nam dođe pomoć i zahvalni smo na subvencijama. Da ih nema, ulaganja bi malo teže išla. Ovaj posao bih preporučio svima koji žele da rade, jer od sedenja nema para, a ovo zahteva mukotrpan rad“, iskren je Žolt Stamorjan.
Tekst: Zorana Ljubojev