Велики колут сира стоји преда мном. На око леп, округао, привукао ми је пажњу између свих производа на тезги. Иза тезге младић, можда има двадесетак година, али расположен за причу и објашњења.
– То је сир Белградер, и он је јединствени сир по рецептури холандске гауде. Настао је тестирањем и разним покушајима док није добијен жељени укус. Производимо га од нашег домаћег млека, са наших фарми и наше млекаре у Чуругу – а сир је, бар оно што смо пробали, заиста јединствен. У неком моменту мислите да сте пробали чедар, док на самом крају то прелази у пармезан, нешто потпуно другачије.
– За један килограм сира је потребно десет литара млека, што значи да је за овај колут потребно сто литара млека, јер док сазрева он калира, губи воду. Један котур има осам килограма, што је стандард за сиреве – објашњава овај млади човек.
– Белградер сазрева минимум три месеца, тиме достиже минимални укус који може да се пласира. Имамо и старије сиреве који дуже сазревају и имају јачи укус, што је дуже сазревање то је и укус јачи – осим Белградера на тезги су се нашла другачија паковања сира, нешто оштријег укуса и мало тврђи.
– Имамо сир у маслиновом уљу и зачинском биљу, као белградер али је другачије сазревао. Истанчанији је, није имао исте услове, температуру, био је дуже у неким саламурама, исушенији је или мање исушен.
– Све се ради ручно, а може се јести уз све. Белградер није конкретно гауда, није пармезан. Може да се једе на пицама, у сендвичима, на бургерима, у пастама, а најбоље је уз неко воће као што су суве шљиве, јабуке и брескве и уз вино и ракију. Микс коцкице су у маслиновом уљу су јаче и иду као снек или уз вино и ракије – закључио је млади произвођач.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
